Накада III

Од Википедија — слободната енциклопедија
Накада III
Географски опфатЕгипет
Годиниоколу 3.200 г. п.н.е. – околу 3.150 г. п.н.е.
Поважни наоѓалиштаНакада
СледиРанодинастички период
Нармерската палета, симбол за обединувањето на Горниот и Долниот Египет; забележете ги сликите на божицата Бат на врвот, како и на серпопардите кои ја формираат централната испреплетена слика.

Накада III е последната фаза од културата Накада на древната египетска праисторија, која датира приближно од 3200 до 3000 г. п.н.е.[1] Тоа е периодот во кој процесот на формирање на државата, кој започна за време на Накада II, стана многу видлив, со именувани кралеви кои раководеле со моќни политики. Накада III често се нарекува династија 0 или преддинастички период[1] да го одрази присуството на кралеви на чело на влијателни држави, иако всушност, кралевите кои биле вклучени не биле дел од династијата. Веројатно биле сосема неповрзани и многу веројатно во конкуренција меѓусебно. Во овој период, имињата на овие кралеви биле испишани во форма на серех на различни површини, вклучувајќи керамика и гробови.

Протодистичкиот период во древниот Египет се одликувал со тековен процес на политичко обединување, кулминирајќи во формирањето на една држава кога започнал раниот династички период. Освен тоа, во ова време египетскиот јазик првпат е запишан со хиероглифи. Исто така, постојат силни археолошки докази за египетските населби во јужниот Ханаан за време на Пред династичкиот период, кои се сметаат за колонии или трговски претпријатија.

Државната формација започнала во текот на оваа ера, а можеби и порано. Различни мали градови-држави се појавиле по должината на Нил. Освојувањата потоа го намалиле Горниот Египет во три главни држави: Тинис, Накада и Нехен. Прва паднала Накада, која се наоѓала меѓу Тинис и Нехен. Потоа Тинис го освоил Долниот Египет. Односот на Нехен со Тинис е неизвесен, но овие две држави можеби се споиле мирно, со кралското семејство Тините кои владееле во целиот Египет. Тинитските кралеви биле погребани во Абидос на гробиштата Ум ел-Кааб.

Повеќето египтолози сметаат дека Нармер бил и последниот крал на овој период и првиот крал на Првата династија. Веројатно претходник во некои делови од Горниот Египет му бил фараонот Крокодил, Ири-Хор, Ка, а можеби и таканаречениот „Крал Скорпија“, чие име може да се однесува или да биде изведено од божицата Серкет, ран заштитник на други божества и владетели.[2]

Накада III се проширила низ цел Египет и се одликува со неколку значајни нешта:

  • Првите хиероглифи
  • Првите графички наративи на палетите
  • Првата редовна употреба на серех
  • Првите вистински кралски гробишта
  • Можно е првиот пример за наводнување

Како и:

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Shaw 2000, стр. 479.
  2. Shaw 2000, стр. 71.
  3. Меза, АИ (2007) "Неолитски чамци: Стар Египет и Малтешки Острови. Минојска врска "JC. Гојон, В. Кардин (Едс.), Кој делува во Дуиввим Конгрес Интернационал десгиголог, стр. 1287.
  4. Robinson, D. (2012). „Review of: Anderson, A., et al. (2010), The Global Origins and Development of Seafaring“. International Journal of Nautical Archaeology. 41 (1): 206–208. doi:10.1111/j.1095-9270.2011.00333_2.x.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Anđelković, Branislav (2002). „Southern Canaan as an Egyptian Protodynastic Colony“. Cahiers Caribéens d’Égyptologie. 3/4 (Dix ans de hiéroglyphes au campus): 75–92.
  • Bard, Katherine A. (2000). „The Emergence of the Egyptian State“. Во Shaw, Ian (уред.). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford and New York: Oxford University Press. стр. 61–88. ISBN 0-19-815034-2.
  • Midant-Reynes, Béatrix (2000). The Prehistory of Egypt: From the First Egyptians to the First Pharaohs. Oxford and Malden: Blackwell. ISBN 0-631-20169-6.
  • Shaw, Ian, уред. (2000). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 0-19-815034-2.
  • Wilkinson, Toby Alexander Howard (2001). Early Dynastic Egypt (2. изд.). London: Routledge. ISBN 0-415-18633-1.
  • Wright, Mary (1985). „Contacts Between Egypt and Syro-Palestine During the Protodynastic Period“. Biblical Archaeologist. 48 (4): 240–53.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

http://www.touregypt.net/featurestories/hdyn00.htm