Караш

Од Википедија — слободната енциклопедија

Караш е долга река во Банатскиот регион Војводина, Србија и Романија и лева притока на Дунав.[1] [2] Реката Караш е со површина од 1, 400 километри и иако е канализиран не е пловен.

Име[уреди | уреди извор]

Во римско време, реката била позната како Апо, од тракиски збор што значи „вода“. Унгарското име е Карас.

Романија[уреди | уреди извор]

Карас потекнува од планините Анина, североисточно од градот Анина, блиску до изворите на реките Барзава и Нера. Тој поминува низ Романија во должина од 59 км, течејќи кон север во неговите рани дострели пред да сврти југозападно кај градот Карашова каде што прима многу кратки притоки, особено, левата притока на Лишава, потоа поминува многу села (вклучувајќи ги Ѓурѓова, Тицваниу Маре, Градинари, Варадија, Мерчина, Врани) пред да влезе во српската покраина Војводина. Во Романија, неговата должина е 79км и неговата големина на сливот е 1,280 км.[2]

Србија[уреди | уреди извор]

Веднаш по преминувањето на границата, Караш ги прима своите две главни притоки, Боругу од десната страна и Вичиник од лево. Ги минува селата Куштиљ, Војводинци, Добричево, Стража и Јасеново и стигнува до источната страна на Делиблатската Пешчара и ридот Думача, најисточната страна на Ридовите на Загајица. Од оваа точка, Караш е канализиран и инкорпориран во последниот дел од каналот Дунав-Тиса. Се протега покрај селата Дупљаја, Гребенац, Кајтасово и Банатска Паланка пред да ги заврши своите 60 kiloметарs (200,000 ст) низ Србија, се влева во Дунав кај селото Стара Паланка, спроти туристичкото место Рам.

Населени места сместени во близина на р[уреди | уреди извор]

Во Романија: Чарашова, Горуја, Тивчаниу Маре, Градинари, Варадиа,Caraşova, Врани

Во Србија: Куштиљ, Војводинци, Добричево, Стража, Јасеново, Дупљаја, Гребенац, Кајтасово, Банатска Паланка, Стара Паланка

Притоки[уреди | уреди извор]

Следниве се притоките на Караш (од извор до уста):[2]

Лево: Бухиу, Раичовацеа, Серениац, Гарлиште, Горуита, Лисава, ВичиничBuhui,

Десно: Извору Маре, Јервану Маре, Комарник, Гелуг, Догнечеа, Бархеш, Циорноват, Варадија, Боругу

Крашовани[уреди | уреди извор]

Крашовани или Карашани, се луѓе со јужнословенско потекло, населени околу градот Царасова во горниот тек на реката. Познати како добри земјоделци и занаетчии со проценет број од 20.000 по Втората светска војна.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Planul național de management. Sinteza planurilor de management la nivel de bazine/spații hidrografice, anexa 7.1“ (PDF, 5,1 МБ). Administrația Națională Apele Române. 2010. стр. 480, 481, 518.
  2. 2,0 2,1 2,2 Atlasul cadastrului apelor din România. Partea 1 (романски). Bucharest: Ministerul Mediului. 1992. стр. 217–219. OCLC 895459847. River code: V.3
  • Мала Просветна Енциклопедија, Трето издание (1985); Просвета;ISBN 86-07-00001-2
  • Јован Ѓ. Марковиќ (1990): Енциклопедиски географски лексикон Југославија ; Свјетлост-Сараево;ISBN 86-01-02651-6