Ахенска катедрала

Координати: 50°46′29.1″N 6°5′2.12″E / 50.774750° СГШ; 6.0839222° ИГД / 50.774750; 6.0839222 (Aachener Dom)
Од Википедија — слободната енциклопедија
Ахенска катедрала
Aachener Dom
Катедралата во 2014 година
Основни податоци
МестоАхен, Германија
Координати50°46′29.1″N 6°5′2.12″E / 50.774750° СГШ; 6.0839222° ИГД / 50.774750; 6.0839222 (Aachener Dom)
Припадностримокатоличка
МитрополијаАхенска диецеза
Осветен805
Архитектонски типкатедрала
Архитектонски стилкаролиншка, отонска, готска
Поставен темел796
Должина73 m
Ширина56 m
Кули1
Висина на кулата72 m
Светско наследство на УНЕСКО
КритериумCultural: i, ii, iv, vi
Навод3
Запис1978 (II заседание)
Површина0,2 ha
Преоден појас67 ha
План на катедралата

Ахенска катедрала (германски: Aachener Dom) – римокатоличка црква во Ахен, Германија, епископско седиште на римокатоличката диоцеза во Ахен.

Катедралата се состои од неколку градби, кои биле создавани од ерата на раниот среден век до денешно време. Каролиншкиот осумаголник, порано познат и како Палатинска капела [1] на кралската палата во Ахен, е најважниот архитектонски пример за каролиншката ренесанса. Карло Велики ја зел централната зграда и западната зграда изградена на крајот на осмиот век како јадро за неговата палата. Поставувањето на камен-темелникот било во 795 година, а градењето завршило околу 803 година.[2][3] Каролиншката палатинска црква е опкружена со неколку доградби од подоцнежните времиња, вклучувајќи ја и салата за готскиот хор на исток.

Катедралата стара повеќе од 1200 години е хетерогено изградена, нејзината градба била под влијание на повеќе епохи и таа претрпела повеќе разрушувања, доградувања и била повеќепати уредувана. Функцијата на црквата се менувала многупати во текот на историјата, на почетокот била Каролиншка палатинска капела, а денес се води како епископска црква. Како место на култот на Карло, колегиумската црква од 936 до 1531 била место каде што се крунисувале римско-германските кралеви. На почетокот на 19 век оваа градба била прогласена за катедрала.

Галерија[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Die Funktion der Kirche als Pfalzkapelle wird gelegentlich in Frage gestellt, vgl.
  2. Burghart Schmidt, Ulrike Heckner u. a.: Die Hölzer aus dem karolingischen Oktogon der Aachener Pfalzkapelle – Möglichkeiten einer dendrochronologischen Datierung.
  3. Der Tempel Salomos in Aachen – Neues zur Baugeschichte der Marienkirche. Orte der Macht. Sandstein-Verlag. 2014. стр. 356. ISBN 978-3-95498-113-7.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]