Автономни региони во Кина

Од Википедија — слободната енциклопедија
Автономен регион
自治区
ѕеџеќу
Место Кина
Број5
Населенија3.002.166 (Тибет) – 46.026.629 (Гунагси)
Површини66.000 км2 (Нингсја) – 1.665.000 км2 (Синѓанг)
Управаеднопартиска управа
Подединициокружен град, округ, сојуз, потпокраински автономен округ, автономен округ

Автономен регион (АР; кинески: 自治区, пинјин: zìzhìqū, мак. тр. ѕеџеќу) — првостепена административна единица во Кина напоредна на покраините. Како и сите покраини во земјата, автономниот регион има своја управа, но со повеќе законодавни права. Автономните региони се посветени на малцинските народности кои се позастапени во тие делови од државата.

Историја[уреди | уреди извор]

Регионите биле создадени или стекнале автономија во текот на XX век. Прва била Внатрешна Монголија, создадена во 1947 г. Синѓанг добил автономија во 1955 г., Гуангси и Нингсја во 1958, а Тибет во 1965 г.

Список на автономни региони[уреди | уреди извор]

Народ-
носител
Име
(служб. име)
Кинески Месно име Скрат. Седиште
Џуанци Гуангси
Џуаншки автономен регион Гуангси
广西壮族自治区
Guǎngxī Zhuàngzú Zìzhìqū
Gvangjish Bouxcuengh Swcigih (џуаншки)
Guì
(GZAR)
Наннинг
(南宁; Nanzningz)
Монголци Внатрешна Монголија
Автономен регион Внатершна Монголија
内蒙古自治区
Nèi Měnggǔ Zìzhìqū
ᠦᠪᠦᠷ ᠮᠣᠩᠭᠤᠯ ᠤᠨ ᠥᠪᠡᠷᠲᠡᠭᠡᠨ ᠵᠠᠰᠠᠬᠣ ᠣᠷᠣᠨ
Öbür mongγol-un öbertegen zasaqu orun (монголски)
內蒙古
Nèi Měnggǔ
(IMAR)
Хохот
(呼和浩特; ᠬᠥᠬᠡᠬᠣᠲᠠ)
Тибеќани Тибет
Автономен регион Тибет
西藏自治区
Xīzàng Zìzhìqū
བོད་རང་སྐྱོང་ལྗོངས།
Poi Ranggyong Jong (тибетски)

Zàng
(TAR)
Ласа
(拉萨; ལྷ་ས།)
Ујгури Синѓанг
Ујгурски автономен регион Синѓанг
新疆维吾尔自治区
Xīnjiāng Wéiwú'ěr Zìzhìqū
شىنجاڭ ئۇيغۇر ئاپتونوم رايونى ‎
Xinjang Uyĝur Aptonom Rayoni (ујгурски)

Xīn
(XUAR)
Урумчи
(乌鲁木齐; ئۈرۈمچی‎)
Хуејци Нингсја
Хуејски автономен регион Нингсја
宁夏回族自治区
Níngxià Huízú Zìzhìqū
Хуејците говорат кинески
Níng
(NHAR)
Јинчуан
(银川)

Статистика[уреди | уреди извор]

Население[уреди | уреди извор]

Авт. регион Удел 2010[1] 2000[2] 1990[3] 1982[4] 1964[5] 1954[6]
Гуангси 3,5 % 46.026.629 43.854.538 42.245.765 36.420.960 20.845.017 19.560.822
Внатрешна Монголија 1,9 % 24.706.321 23.323.347 21.456.798 19.274.279 12.348.638 6.100.104
Нингсја 0,5 % 6.176.900 5.486.393 4.655.451 3.895.578
Тибет 0,2 % 3.002.166 2.616.329 2.196.010 1.892.393 1.251.225 1.273.969
Синѓанг 1,6 % 21.813.334 18.459.511 15.155.778 13.081.681 7.270.067 4.873.608

Етнички состав (2000)[уреди | уреди извор]

Авт. регион Народ-носител Удел на Ханци Трет најброен народ
Синѓанг (Ујгури) 45,21 % 40,58 % 6,74 % (Казаци)
Тибет (Тибеќани) 92,8 % 6,1 % 0,35 % (Хуејци)
Внатрешна Монголија (Монголци) 17,13 % 79,17 % 2,14 % (Манџурци)
Нингсја (Хуејци) 33,9 % 65,5 % 1,16 % (Манџурци)
Гуангси (Џуанци) 32,0 % 62,0 % 3,0 % (Јао)

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Communiqué of the National Bureau of Statistics of People's Republic of China on Major Figures of the 2010 Population Census“. National Bureau of Statistics of China. Архивирано од изворникот на 2013-07-27.
  2. „现将2000年第五次全国人口普查快速汇总的人口地区分布数据公布如下“. National Bureau of Statistics of China. Архивирано од изворникот на 2012-08-29.
  3. „中华人民共和国国家统计局关于一九九〇年人口普查主要数据的公报“. National Bureau of Statistics of China. Архивирано од изворникот на 2012-06-19.
  4. „中华人民共和国国家统计局关于一九八二年人口普查主要数字的公报“. National Bureau of Statistics of China. Архивирано од изворникот на 2012-05-10.
  5. „第二次全国人口普查结果的几项主要统计数字“. National Bureau of Statistics of China. Архивирано од изворникот на 2012-09-14.
  6. „中华人民共和国国家统计局关于第一次全国人口调查登记结果的公报“. National Bureau of Statistics of China. Архивирано од изворникот на 2009-08-05.