Муслимански освојувања: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с Бот Додава: sv:Islamiska expansionen
Ред 38: Ред 38:
[[de:Islamische Expansion]]
[[de:Islamische Expansion]]
[[en:Muslim conquests]]
[[en:Muslim conquests]]
[[es:Expansión musulmana]]
[[eo:Islama ekspansio]]
[[eo:Islama ekspansio]]
[[es:Expansión musulmana]]
[[fa:فتوحات مسلمانان]]
[[fa:فتوحات مسلمانان]]
[[fr:Histoire de l'expansion de l'islam]]
[[fr:Histoire de l'expansion de l'islam]]
Ред 51: Ред 51:
[[ru:Арабские завоевания]]
[[ru:Арабские завоевания]]
[[simple:Muslim conquests]]
[[simple:Muslim conquests]]
[[sv:Islamiska expansionen]]
[[th:การพิชิตดินแดนโดยมุสลิม]]
[[th:การพิชิตดินแดนโดยมุสลิม]]

Преработка од 01:11, 3 февруари 2010

Age of the Caliphs
  Експанзија во времето на Мухамед, 622–632/A.H. 1-11
  Експанзија во времето на Праведниот калифат, 632–661/A.H. 11-40
  Експанзија во времето на Омејадите, 661–750/A.H. 40-129

Муслиманските освојувања (632-732), (арапски: فتح, Фатах, отворање,), исто така познати и како исламски освојувања или арапски освојувања,[1] започнале верднаш по смртта на исламскиот пророк Мухамед. Во текот на својот живот, Мухамед успеал да воспостави нова политичка унифицирана политика на Арапскиот полуостров. Во времето на Праведниот калифат и Омејадите, муслиманската власт доживеала најголема експанзија на териториите на Азија, Африка и дел од Европа. Големата муслиманска империја во своите најдобри времиња се простирала на териториите на северозападна Индија, централна Азија, Блискиот Исток, Северна Африка, јужна Италија, како и на Пиринејскиот полуостров. Муслиманските освојувања довеле до пропаѓање на Сасанидското царство и до големи територијални загуби на Византија.

Византиско-арапски војни

Во времето на Праведниот калифт

Во времето на Омајадскиот калифат

Последни освојувањаs


Notes

  1. Martin Sicker (2000), The Islamic World in Ascendancy: From the Arab Conquests to the Siege of Vienna, 'Praeger.

referenci