Анатомија на човекот: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нов вовед!
с Бот Додава: bcl, bg, cy, fy, iu, qu, ur Брише: he, hu, simple, tl Менува: bn, eu, yi
Ред 31: Ред 31:
[[Категорија:Анатомија на човекот]]
[[Категорија:Анатомија на човекот]]


[[an:Anatomía umana]]
[[ar:تشريح الإنسان]]
[[ar:تشريح الإنسان]]
[[bcl:Anatomiya na Pan-ibabaw kan Tawo]]
[[an:Anatomía umana]]
[[bg:Анатомия на човека]]
[[bn:মানব এ্যানাটমী]]
[[bn:মানব অঙ্গসংস্থানবিদ্যা]]
[[zh-min-nan:Sin-khu]]
[[ca:Anatomia humana]]
[[ca:Anatomia humana]]
[[et:Inimese anatoomia]]
[[cy:Anatomeg ddynol]]
[[en:Human anatomy]]
[[en:Human anatomy]]
[[es:Anatomía humana]]
[[eo:Homa anatomio]]
[[eo:Homa anatomio]]
[[eu:Giza gorputz]]
[[es:Anatomía humana]]
[[et:Inimese anatoomia]]
[[eu:Giza anatomia]]
[[fa:کالبدشناسی انسان]]
[[fa:کالبدشناسی انسان]]
[[fi:Ihmisen anatomia]]
[[fr:Anatomie humaine]]
[[fr:Anatomie humaine]]
[[ko:인체해부학]]
[[fy:Minsklik lichem]]
[[hi:मानव का शरीर रचना विज्ञान]]
[[hi:मानव का शरीर रचना विज्ञान]]
[[hr:Anatomija čovjeka]]
[[hr:Anatomija čovjeka]]
Ред 49: Ред 52:
[[is:Líffærafræði mannsins]]
[[is:Líffærafræði mannsins]]
[[it:Anatomia umana]]
[[it:Anatomia umana]]
[[he:גוף האדם]]
[[iu:ᑎᒥ/timi]]
[[ja:人体解剖学]]
[[jbo:remna xadyske]]
[[ko:인체해부학]]
[[ku:Laşê mirovan]]
[[ku:Laşê mirovan]]
[[lv:Cilvēka anatomija]]
[[lv:Cilvēka anatomija]]
[[jbo:remna xadyske]]
[[hu:Emberi test]]
[[nl:Menselijke anatomie]]
[[nl:Menselijke anatomie]]
[[ja:人体解剖学]]
[[no:Menneskets anatomi]]
[[nn:Menneskeanatomi]]
[[nn:Menneskeanatomi]]
[[no:Menneskets anatomi]]
[[pl:Anatomia człowieka]]
[[pl:Anatomia człowieka]]
[[pt:Anatomia humana]]
[[pt:Anatomia humana]]
[[qu:Runap kurkun]]
[[ro:Anatomie umană]]
[[ro:Anatomie umană]]
[[ru:Анатомия человека]]
[[ru:Анатомия человека]]
[[simple:Human body]]
[[sk:Anatómia človeka]]
[[sk:Anatómia človeka]]
[[sl:Anatomija človeka]]
[[sl:Anatomija človeka]]
[[su:Anatomi manusa]]
[[su:Anatomi manusa]]
[[fi:Ihmisen anatomia]]
[[sv:Människans anatomi]]
[[sv:Människans anatomi]]
[[tl:Anataomiya ng tao]]
[[th:กายวิภาคศาสตร์มนุษย์]]
[[th:กายวิภาคศาสตร์มนุษย์]]
[[uk:Анатомія людини]]
[[uk:Анатомія людини]]
[[ur:انسانی تشریح]]
[[yi:מענטשליכער אנאטאמיע]]
[[yi:מענטשלעכע אנאטאמיע]]
[[zh:人体解剖学]]
[[zh:人体解剖学]]
[[zh-min-nan:Sin-khu]]

Преработка од 21:44, 19 март 2009

Листа на коски од човечкиот скелет

Анатомијата на човекот, која заедно со физиологијата и биохемијата, е основна медицинска наука чија првична цел е изучувањето на морфологијата на човечкото тело на возрасен човек.[1] Анатомијата е поделена на голема анатомија и микроскопска анатомија.[1] Големата анатомија (позната и како топографска анатомија) е делот од анатомијата која ги проучува деловите од човечкото тело кои можат да се видат самостојно без никакви препарати, со еден збор, поглемите или покрупните делови.[1] Микроскопската анатомија пак е делот од анатомијата кој ги проучува помалите делови од телото кои најчесто можат да се видат со помош на микроскоп, овдека спаѓаат и хистологијата (науката која се занимава со тоа како се организирани ткивата)[1] и цитологијата (наука која ги проучува клетките). Анатомијата, физиологијата (наука која ги изучува животните манифестации на материјата) и биохемијата (наука која ги проучува хемиските процеси и хемиските претворби) се комплементарно - основни медицински науки кои најчесто се изучуваат заедно.

Многу често анатомијата на човечкото тело е поврзувана со науки како ембриологијата, компаративната анатомија и филогенетиката,[1] преку заеднички корени во еволуцијата. На пример, поголемиот дел од човечкото тело е поткрепено на античкиот сегментен шаблон кој се појавува кај сите ‘рбетници.

Човечкото тело е составено од биолошки системи, кој пак се составени од органи, кој пак се составени од ткива, кој се составени од клетки и сврзни тиква.

Историјата на анатомијата, е карактеризирана веќе подолго време, од непрекинатото развивање на сфаќањата за функциите на органите и градбата на телото. Методите исто така драматично се развиваат, напредокот се потврдува со испитувањето на животните преку анализа на добро сочувани мртви тела од луѓе до комплексно развиените техники кој се појавија во дваесетиот век.

Органски системи

Органски системи кај човекот се:

  • системот за движење, составен од:скелетен систем, мускулен системс и истем на зглобови и врски
  • системот за дишење
  • системот за циркулација
  • ендокриниот систем
  • системот за излачување
  • системот за осетливост
  • нервниот систем
  • системот за варење
  • лимфен систем

Делови на телото

Делови на телото кај човекот се:

  • глава (лат. caput) составена од: череп (лат. cranium), лице (лат. facies) и черепна празнина (лат. cavum cranii)
  • врат (лат. collum)
  • труп составен од граден кош (лат. thorax), стомак (лат. abdomen) и карлица (лат. pelvis) со три празнини: градна (лат. cavum thoracis), стомачна (лат. cavum abdominis) и карлична празнина(лат. cavum pelvis)
  • екстремитети кои можат да бидат: долни (лат. membrum inferius) и горни (лат. membrum superius)

Референции

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918“. Занемарен непознатиот параметар |accessyear= (се препорачува |access-date=) (help); Занемарен непознатиот параметар |accessdaymonth= (help)