Лужички јазици: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎top: Исправка на помешани латинични меѓу кириличните букви, replaced: дo → до, кoн → кон
с →‎top: Исправка на латинични букви помешани меѓу кириличните, replaced: Ситe → Сите
Ред 19: Ред 19:
|пример= Прв член од „Декларацијата за човекови права“
|пример= Прв член од „Декларацијата за човекови права“
|текст= Wšitcy čłowjekojo su wot naroda swobodni a su jenacy po dostojnosći a prawach. Woni su z rozumom a swědomjom wobdarjeni a maja mjezsobu w duchu bratrowstwa wobchadźeć.
|текст= Wšitcy čłowjekojo su wot naroda swobodni a su jenacy po dostojnosći a prawach. Woni su z rozumom a swědomjom wobdarjeni a maja mjezsobu w duchu bratrowstwa wobchadźeć.
|превод=Ситe чoвeчки суштeствa се рaѓaaт слoбодни и eднакви по достoинство и прaвa. Tиe се oбдарeни сo рaзум и сoвeст и трeбa да се однесувaaт eдeн кон друг во дуxoт на oпштo чoвeчкaтa припaднoст.
|превод=Сите чoвeчки суштeствa се рaѓaaт слoбодни и eднакви по достoинство и прaвa. Tиe се oбдарeни сo рaзум и сoвeст и трeбa да се однесувaaт eдeн кон друг во дуxoт на oпштo чoвeчкaтa припaднoст.
}}
}}
'''Лужичките јазици''' ({{lang|hsb|''Serbsce''}}, {{lang|dsb|''Serbski''}}) — мала група [[словенски јазици]], дел од подгрупата на [[западнословенски јазици]]. Овие јазици се мајчини јазици на [[Лужички Срби|Лужичките Срби]], автохтоно словенско население во областа [[Лужица]] во [[Германија|Источна Германија]]. Низ историјата, јазиците биле познати како '''вендски јазици''' или '''лужичкосрпски јазици'''. Овие јазици се слични со останатите западнословенски јазици, односно со [[полски]]от, [[чешки]]от, [[словачки]]от и [[Кашупски јазик|кашупскиот]].<ref name=Faska>[http://www.uni-leipzig.de/~sorb/seiten/eng/03/language.html За лужичкиот јазик] од Хелмут Фаска - Лајпцишки универзитет</ref>
'''Лужичките јазици''' ({{lang|hsb|''Serbsce''}}, {{lang|dsb|''Serbski''}}) — мала група [[словенски јазици]], дел од подгрупата на [[западнословенски јазици]]. Овие јазици се мајчини јазици на [[Лужички Срби|Лужичките Срби]], автохтоно словенско население во областа [[Лужица]] во [[Германија|Источна Германија]]. Низ историјата, јазиците биле познати како '''вендски јазици''' или '''лужичкосрпски јазици'''. Овие јазици се слични со останатите западнословенски јазици, односно со [[полски]]от, [[чешки]]от, [[словачки]]от и [[Кашупски јазик|кашупскиот]].<ref name=Faska>[http://www.uni-leipzig.de/~sorb/seiten/eng/03/language.html За лужичкиот јазик] од Хелмут Фаска - Лајпцишки универзитет</ref>

Преработка од 01:32, 19 февруари 2021

Лужички јазици
вендски јазици, лужичкосрпски јазици
Географска
распространетост:
Лужица
Класификација:индоевропски
Гранки:
ISO 639-2 и 639-5:wen
Лужички јазици
Писмо латиница
Пример Прв член од „Декларацијата за човекови права“
Текст Wšitcy čłowjekojo su wot naroda swobodni a su jenacy po dostojnosći a prawach. Woni su z rozumom a swědomjom wobdarjeni a maja mjezsobu w duchu bratrowstwa wobchadźeć.
Македонски Сите чoвeчки суштeствa се рaѓaaт слoбодни и eднакви по достoинство и прaвa. Tиe се oбдарeни сo рaзум и сoвeст и трeбa да се однесувaaт eдeн кон друг во дуxoт на oпштo чoвeчкaтa припaднoст.
Портал: Јазици

Лужичките јазици (Serbsce, Serbski) — мала група словенски јазици, дел од подгрупата на западнословенски јазици. Овие јазици се мајчини јазици на Лужичките Срби, автохтоно словенско население во областа Лужица во Источна Германија. Низ историјата, јазиците биле познати како вендски јазици или лужичкосрпски јазици. Овие јазици се слични со останатите западнословенски јазици, односно со полскиот, чешкиот, словачкиот и кашупскиот.[1]

Денес има два стандардни лужички јазици: горнолужички јазик и долнолужички јазик. Горнолужичкиот го зборуваат околу 40.000 луѓе во Саксонија, додека долнолужичкиот е зборуван од околу 10.000 луѓе во Бранденбург. Оваа област каде се зборуваат овие јазици е позната како Лужица.

Во Германија, горнолужичкиот и долнолужичкиот се признати и заштитени малцински јазици. Двата јазика во Лужица се официјални, заедно со германскиот. Центар на горнолужичкорпската култура е Бауцен. Во градот горнолужичкиот е доста застапен во секојдневната комуникација и се користи на сообраќајните знаци. Како центар на долнолужичката култура се смета Котбус. Како и во Бауцен, така и во Котбус има двојазични сообраќајни знаци.

Наводи

  1. За лужичкиот јазик од Хелмут Фаска - Лајпцишки универзитет

Поврзано

Надворешни врски