Данинг-Кругеров ефект: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite journal → Наведено списание (2)
с →‎Оригиналната студија: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite book → Наведена книга
Ред 12: Ред 12:
* не умеат точно да ја проценат вештината на другите
* не умеат точно да ја проценат вештината на другите
* го препознаваат  и признаваат нивниот недостаток на вештина само ''откако'' тие се изложени на обука за таа вештина.
* го препознаваат  и признаваат нивниот недостаток на вештина само ''откако'' тие се изложени на обука за таа вештина.
Данинг оттогаш се подготвени аналогија – "[[аносогнозија]] од секојдневниот живот"<ref name="morris">{{Cite news|last=Morris|first=Errol|authorlink=Errol Morris|title=The Anosognosic's Dilemma: Something's Wrong but You'll Never Know What It Is (Part 1)|work=[[New York Times]]|date=20 June 2010|url=http://opinionator.blogs.nytimes.com/2010/06/20/the-anosognosics-dilemma-1/|accessdate=7 March 2011}}</ref><ref name="selfinsight">{{cite book|last=Dunning|first=David|title=Self-Insight: Roadblocks and Detours on the Path to Knowing Thyself (Essays in Social Psychology)|publisher=[[Psychology Press]]|year=2005|pages=14–15|isbn=1-84169-074-0}}</ref> – состојба во која едно лице кое доживува [[Physical disability|физичка попреченост]] , поради  мозочни повреди, не е свесно, или го негира постоењето на попреченост, дури и во облици како што се [[Blindness|слепило]] или [[Paralysis|парализа]]: "Ако сте неспособни, не можете да знаете сте неспособни....Вештините кои ти се потребни за да се добие точен одговор се токму тие вештини кои ти се потребни за да го препознаеш вистинскиот одговор."<ref name="morris"/>
Данинг оттогаш се подготвени аналогија – "[[аносогнозија]] од секојдневниот живот"<ref name="morris">{{Cite news|last=Morris|first=Errol|authorlink=Errol Morris|title=The Anosognosic's Dilemma: Something's Wrong but You'll Never Know What It Is (Part 1)|work=[[New York Times]]|date=20 June 2010|url=http://opinionator.blogs.nytimes.com/2010/06/20/the-anosognosics-dilemma-1/|accessdate=7 March 2011}}</ref><ref name="selfinsight">{{Наведена книга|last=Dunning|first=David|title=Self-Insight: Roadblocks and Detours on the Path to Knowing Thyself (Essays in Social Psychology)|publisher=[[Psychology Press]]|year=2005|pages=14–15|isbn=1-84169-074-0}}</ref> – состојба во која едно лице кое доживува [[Physical disability|физичка попреченост]] , поради  мозочни повреди, не е свесно, или го негира постоењето на попреченост, дури и во облици како што се [[Blindness|слепило]] или [[Paralysis|парализа]]: "Ако сте неспособни, не можете да знаете сте неспособни....Вештините кои ти се потребни за да се добие точен одговор се токму тие вештини кои ти се потребни за да го препознаеш вистинскиот одговор."<ref name="morris"/>


Последователна студија, објавена во истиот труд, сугерира дека многу некомпетентните студенти ја  подобрија нивната способност да го проценат нивниот ранг по минимално подучување во вештините кои тие претходно ги немаа, без оглед на подобрувањето  стекнато во вештините.<ref name="Kruger"/>
Последователна студија, објавена во истиот труд, сугерира дека многу некомпетентните студенти ја  подобрија нивната способност да го проценат нивниот ранг по минимално подучување во вештините кои тие претходно ги немаа, без оглед на подобрувањето  стекнато во вештините.<ref name="Kruger"/>

Преработка од 17:01, 19 јули 2020

Данинг-Кругеров ефект (англиски: Dunning–Kruger effect) — когнитивна предрасуда каде што лицата со помала вештина страдаат од илузиорна надмоќност, погрешно проценувајќи ја нивната способност како многу поголема отколку што таа навистина е. Данинг и Кругер ја припишуваат  оваа предрасуда на метакогнитивна неспособност, каде што оние со помала вештина, не можат да ја препознаат нивната неспособност и прецизно да ја одредат нивната компетентност. Нивното истражување, исто така, сугерира дека лицата со поголема вештина ја потценуваат нивната компетентност и може погрешно да претпостават дека задачите кои се лесни за нив исто така се лесно и за другите; со други зборови, тие претпоставиле дека другите беа компетентни колку и нив, ако не и повеќе.[1]

Данинг и Кругер постулираа дека ефектот е резултат на внатрешна илузија кај оние со помала вештина, како и надворешна мисперцепција на оние со голема вештина: "погрешната проценка на некомпетентните произлегува од погрешно размислување за самите себе, а погрешната проценка на компетентните произлегува од погрешно размислување за другите."[1]

Оригиналната студија

Феноменот за првпат беше забележан  во низа на експерименти изведени од страна на Дејвид Данинг и Џастин Кругер од одделот за психологија на Универзитетот Корнел во 1999 година.[1][2] Студијата беше инспирирана од случајот на МекАртур Вилер, човек кој ограби две банки, откако во заблуда си истури сок од лимон врз лицето верувајќи дека, бидејќи сокот од лимон се користи како невидливо мастило, тоа ќе го скрие неговото лице од  надзорните камери.[3] Авторите истакнаа дека претходните студии сугерираат дека незнаењето на стандардите на изведба во голема мера  се сведува на неточни само-проценки на компетентност.

Оваа шема на преценување на компетентноста беше сретната во студии на повеќе вештини како што се читање со разбирање, практикување на медицина, управување со моторно возило, и играње на игри, како што се шах или тенис. Данинг и Кругер претпоставија дека за дадена вештина, некомпетентните луѓе:[4]

  • не успеваат да го препознаат нивниот недостаток на знаење и вештина
  • не успеваат да го препознаат степенот на нивната неспособност
  • не умеат точно да ја проценат вештината на другите
  • го препознаваат  и признаваат нивниот недостаток на вештина само откако тие се изложени на обука за таа вештина.

Данинг оттогаш се подготвени аналогија – "аносогнозија од секојдневниот живот"[5][6] – состојба во која едно лице кое доживува физичка попреченост , поради  мозочни повреди, не е свесно, или го негира постоењето на попреченост, дури и во облици како што се слепило или парализа: "Ако сте неспособни, не можете да знаете сте неспособни....Вештините кои ти се потребни за да се добие точен одговор се токму тие вештини кои ти се потребни за да го препознаеш вистинскиот одговор."[5]

Последователна студија, објавена во истиот труд, сугерира дека многу некомпетентните студенти ја  подобрија нивната способност да го проценат нивниот ранг по минимално подучување во вештините кои тие претходно ги немаа, без оглед на подобрувањето  стекнато во вештините.[1]

Награда

На Данинг и Кругер им беше доделена сатиричната Иг Нобелова награда во областа на психологијата „за нивниот скромен извештај, 'Неквалификувани и несвесни за тоа:'Како потешкотиите во препознавањето на сопствената неспособност доведува до надуени само-проценки'“.

Наводи

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Kruger, Justin; Dunning, David (1999). „Unskilled and Unaware of It: How Difficulties in Recognizing One's Own Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments“. Journal of Personality and Social Psychology. 77 (6): 1121–34. CiteSeerX 10.1.1.64.2655. doi:10.1037/0022-3514.77.6.1121. PMID 10626367.
  2. Dunning, David; Johnson, Kerri; Ehrlinger, Joyce; Kruger, Justin (2003). „Why people fail to recognize their own incompetence“ (abstract). Current Directions in Psychological Science. 12 (3): 83–87. doi:10.1111/1467-8721.01235. Посетено на 4 January 2016.
  3. „Why Losers Have Delusions of Grandeur“. New York Post. 23 May 2010. Посетено на 19 March 2014.
  4. Lee, Chris (25 May 2012). „Revisiting why incompetents think they're awesome“. Arstechnica.com. стр. 3. Посетено на 11 January 2014.
  5. 5,0 5,1 Morris, Errol (20 June 2010). „The Anosognosic's Dilemma: Something's Wrong but You'll Never Know What It Is (Part 1)“. New York Times. Посетено на 7 March 2011.
  6. Dunning, David (2005). Self-Insight: Roadblocks and Detours on the Path to Knowing Thyself (Essays in Social Psychology). Psychology Press. стр. 14–15. ISBN 1-84169-074-0.