Ерзјански јазик: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с Форматна исправка, replaced: от јазик''' е → јазик''' —
Ред 18: Ред 18:
|notice=IPA
|notice=IPA
}}
}}
'''Ерзјанскиот јазик''' е зборуван од околу 500 000 луѓе во стевот од кои 440 000 само во [[Русија]]. Официјален е во [[Мордовија]] заедно со рускиот јазик. Јазикот се пишува со [[ерзјанска азбука]], азбука базирана на [[кирилица]]та. Ерзјанскиот јазик е дел од групата на [[мордвински јазици]] од семејството на [[уралски јазици]].
'''Ерзјански јазик''' зборуван од околу 500 000 луѓе во стевот од кои 440 000 само во [[Русија]]. Официјален е во [[Мордовија]] заедно со рускиот јазик. Јазикот се пишува со [[ерзјанска азбука]], азбука базирана на [[кирилица]]та. Ерзјанскиот јазик е дел од групата на [[мордвински јазици]] од семејството на [[уралски јазици]].


== Гласови ==
== Гласови ==
Ред 130: Ред 130:
{{Јазици во Русија}}
{{Јазици во Русија}}
{{Уралски јазици}}
{{Уралски јазици}}

[[Категорија:Мордвински јазици]]
[[Категорија:Мордвински јазици]]

Преработка од 13:52, 29 јуни 2020

Ерзјански јазик
эрзянь кель
Застапен воРусија
ПодрачјеМордовија, Нижегородска област, Чувашија, Уљјановска област, Самарска област, Пензенска област, Саратовска област, Оренбуршка област, Татарстан, Башкортостан
Говорници36,700  (2010)[1]
Јазично семејство
уралско
Писмокирилица
Статус
Службен воМордовија (Русија)
Јазични кодови
ISO 639-2myv
ISO 639-3myv

Ерзјански јазик — зборуван од околу 500 000 луѓе во стевот од кои 440 000 само во Русија. Официјален е во Мордовија заедно со рускиот јазик. Јазикот се пишува со ерзјанска азбука, азбука базирана на кирилицата. Ерзјанскиот јазик е дел од групата на мордвински јазици од семејството на уралски јазици.

Гласови

Самогласки

предни централни задни
затворени i ɨ u
средни e   o
отворени   a  

Согласки

  Лабијални Алвеоларни Посталвеоларни Непчани Веларни
Тврди Палатизирани
Носни /m/ /n/ /nʲ/      
Експлозивни беззвучни /p/ /t/ /tʲ/     /k/
звучни /b/ /d/ /dʲ/     /g/
африкативни беззвучни   /ʦ/ /ʦʲ/ /ʧ/    
фрикативни беззвучни /f/ /s/ /sʲ/ /ʃ/   /x/
Звучни /v/ /z/ /zʲ/ /ʒ/    
Вевни   /r/ /rʲ/    
Апроксимантни   /l/ /lʲ/   /j/  

Наводи

  1. Janurik, Boglárka (2013). „Code-switching in an Erzya-Russian bilingual variety: An "endangered" transitory phase in a contact situation“. Во Mihas, Elena; Perley, Bernard; Rei-Doval, Gabriel; и др. (уред.). Responses to Language Endangerment. In honor of Mickey Noonan. New directions in language documentation and language revitalization. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. стр. 180. ISBN 978-90-272-0609-1. Посетено на 17 August 2014.

Предлошка:Уралски-јазици-никулец