Латекс: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Создадено преведувајќи ја страницата „Latex“ |
сНема опис на уредувањето |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Податотека:Latex-production.jpg|мини| Екстракција на латекс од [[Дрво (растение)|дрво]], за употреба во производство на гума ]] |
[[Податотека:Latex-production.jpg|мини| Екстракција на латекс од [[Дрво (растение)|дрво]], за употреба во производство на гума ]] |
||
'''Латекс''' - стабилна дисперзија ( |
'''Латекс''' - стабилна дисперзија ([[емулзија]]) на [[Полимер|полимерни]] микрочестички во [[Воден раствор|воден раствор]] . Пронајден е во природата, но синтетичките латекси можат да се направат со [[Полимеризација|полимеризирање]] на [[мономер]] како што е стиренот што [[Емулзија|емулгирал]] со [[Сурфактант|сурфактанти]] . |
||
Латекс како што се наоѓа во природата е млечна [[Флуид|течност која се |
Латекс како што се наоѓа во природата е млечна [[Флуид|течност]] која се наоѓа во 10% од сите цветни растенија ([[Скриеносеменици|ангиосперми]]).<ref name="Agrawal">{{Шаблон:Наведено списание|last=Anurag A. Agrawal|last2=d Kotaro Konno|date=2009|title=Latex: a model for understanding mechanisms, ecology, and evolution of plant defense Against herbivory|journal=Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics|volume=40|pages=311–331|doi=10.1146/annurev.ecolsys.110308.120307}}</ref> Тоа е комплексна емулзија која се состои од [[Белковина|протеини]], [[Алкалоид|алкалоиди]], [[скроб]], [[Шеќер|шеќери]], масла, [[Танин|танини]], [[Смола|смоли]] и непца кои [[Згрутчување на крвта|коагулираат]] при изложеност на воздух. Обично се ексудира по повредата на ткивото. Во повеќето растенија, латексот е бел, но некои имаат жолта, портокалова или црвена латекс. Од 17 век, латекс се користи како термин за течна супстанција во растенијата.<ref>{{Шаблон:Наведено списание|last=Paul G. Mahlberg|date=1993|title=Laticifers: an historical perspective|journal=The Botanical Review|volume=59|issue=1|pages=1–23|doi=10.1007/bf02856611|jstor=4354199}}</ref> Служи главно како одбрана против [[Растителнојадно животно|тревојадни]] [[инсекти]]. Латекс не треба да се меша со растителни пиперки; тоа е посебна супстанција, одделно произведена и со посебни функции. |
||
Зборот латекс се користи и за природна латексна гума, особено на не-вулканизирана гума. Таков е случајот со производи како латекс ракавици, [[Презерватив|кондоми |
Зборот латекс се користи и за природна латексна гума, особено на не-вулканизирана гума. Таков е случајот со производи како латекс ракавици, [[Презерватив|кондоми]] од латекс и облека од латекс. |
||
== Наводи == |
== Наводи == |
Преработка од 23:24, 12 февруари 2020
Латекс - стабилна дисперзија (емулзија) на полимерни микрочестички во воден раствор . Пронајден е во природата, но синтетичките латекси можат да се направат со полимеризирање на мономер како што е стиренот што емулгирал со сурфактанти .
Латекс како што се наоѓа во природата е млечна течност која се наоѓа во 10% од сите цветни растенија (ангиосперми).[1] Тоа е комплексна емулзија која се состои од протеини, алкалоиди, скроб, шеќери, масла, танини, смоли и непца кои коагулираат при изложеност на воздух. Обично се ексудира по повредата на ткивото. Во повеќето растенија, латексот е бел, но некои имаат жолта, портокалова или црвена латекс. Од 17 век, латекс се користи како термин за течна супстанција во растенијата.[2] Служи главно како одбрана против тревојадни инсекти. Латекс не треба да се меша со растителни пиперки; тоа е посебна супстанција, одделно произведена и со посебни функции.
Зборот латекс се користи и за природна латексна гума, особено на не-вулканизирана гума. Таков е случајот со производи како латекс ракавици, кондоми од латекс и облека од латекс.
Наводи
- ↑ Anurag A. Agrawal; d Kotaro Konno (2009). „Latex: a model for understanding mechanisms, ecology, and evolution of plant defense Against herbivory“. Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics. 40: 311–331. doi:10.1146/annurev.ecolsys.110308.120307.
- ↑ Paul G. Mahlberg (1993). „Laticifers: an historical perspective“. The Botanical Review. 59 (1): 1–23. doi:10.1007/bf02856611. JSTOR 4354199.