Шпанска граѓанска војна: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 31: Ред 31:
|commander2 =
|commander2 =
|strength1 = '''сила во 1938:'''<ref>Thomas (1961). p. 491.<!--alsoappearsinlatereditions--></ref>{{plainlist|
|strength1 = '''сила во 1938:'''<ref>Thomas (1961). p. 491.<!--alsoappearsinlatereditions--></ref>{{plainlist|
*450,000 пешадија
*450.000 пешадија
*350 авијација
*350 авиони
*200 тенкови}}
*200 тенкови}}
|strength2 = '''сила во 1938:'''<ref>Thomas (1961). p. 488.<!--alsoappearsinlatereditions--></ref>{{plainlist|
|strength2 = '''сила во 1938:'''<ref>Thomas (1961). p. 488.<!--alsoappearsinlatereditions--></ref>{{plainlist|
*600,000 пешадија
*600.000 пешадија
*600 авијација
*600 авиони
*290 тенкови}}
*290 тенкови}}
|casualties1 =
|casualties1 =
|casualties2 =
|casualties2 =
|casualties3= {{plainlist|
|casualties3= {{plainlist|
*проц. 500.000 убиени
*проценети 500,000 убиени<ref name="spanjudge"/><ref name="Thomas Barria-Norton 2001" group ="nb">The number of casualties is disputed; estimates generally suggest that between 500,000 and 1 million people were killed. Over the years, historians kept lowering the death figures and modern research concludes that 500,000 deaths is the correct figure. Thomas Barria-Norton, ''The Spanish Civil War'' (2001), pp. xviii & 899–901, inclusive.</ref>
*450,000 побегнати<ref>Beevor (2006). pp. 410–11. Beevor notes that around 150,000 had returned by 1939.</ref>}}
*450,000 побегнати<ref>Beevor (2006). pp. 410–11. Beevor notes that around 150,000 had returned by 1939.</ref>}}
|campaignbox=
|campaignbox=
Ред 59: Ред 59:
[[Податотека:Spas Bandzov-Ohrid.jpg|мини|десно|200п|Биста на Спас Банџов во Охрид]]
[[Податотека:Spas Bandzov-Ohrid.jpg|мини|десно|200п|Биста на Спас Банџов во Охрид]]
[[File:Cvetko Uzunovski vo Resen.jpg|thumb|лево|Биста на Цветко Узуновски во Ресен]]
[[File:Cvetko Uzunovski vo Resen.jpg|thumb|лево|Биста на Цветко Узуновски во Ресен]]
На страната на Републиката се бореле и 137 Македонци,<ref>„Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 2009, 898 стр.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=2145&pr=7&stID=74068 Орде Иваноски „Во Шпанија светот ја бранеше демократијата“], „Утрински весник“, 31 јули 2006.</ref> од трите делови на Македонија и од дијаспората. Тие во Шпанија доаѓале од Македонија, но и од Франција, Канада, САД, Советскиот Сојуз, Аргентина, Белгија, Албанија, Панама и други земји. Помеѓу попознатите се:<ref>[http://www.marxists.org/makedonski/istorija/spanija/makedonski_spanci.htm Македонци учесници во Шпанската граѓанска војна]</ref> [[Алексо Демниевски - Бауман]], [[Цветко Узуновски]], [[Ганчо Хаџипанзов]], [[Елисие Поповски]] и [[Кирил Ќамилов]]. Останати македонски шпански борци се: [[Спас Банџов]], [[Трајко Мишковски]], [[Иван Дојчинов]], [[Боро Поцков]], [[Урфи Аголи]], [[Трифун Бузев]], [[Тане Наумов]], Димитар Тодоров, Борис Атков, Владимир Арсовски, Ангел Димов, Петар Калев, Илија Јотов, Панајот Јотов, Андреј Колешинов, Григор Атанасовски и други. Македонци - шпански борци имало и од иселеништвото. Помеѓу македонските иселеници кои се бореле на страната на Шпанската република биле и: [[Вангел Темелковски]], [[Панајот Хаџиев]], Димитар Тотев, Ламбро Марковски, Џорџ Пол, Димитар Бузев, Мајк Белов, Џан Томсон и други.
На страната на Републиката се бореле и 137 Македонци,<ref>„Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 2009, 898 стр.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=2145&pr=7&stID=74068 Орде Иваноски „Во Шпанија светот ја бранеше демократијата“], „Утрински весник“, 31 јули 2006.</ref> од трите делови на Македонија и од дијаспората. Тие во Шпанија доаѓале од Македонија, но и од Франција, Канада, САД, Советскиот Сојуз, Аргентина, Белгија, Албанија, Панама и други земји. Помеѓу попознатите се:<ref>[http://www.marxists.org/makedonski/istorija/spanija/makedonski_spanci.htm Македонци учесници во Шпанската граѓанска војна]</ref> [[Алексо Демниевски - Бауман]], [[Цветко Узуновски]], [[Ганчо Хаџипанзов]], [[Елисие Поповски]] и [[Кирил Ќамилов]]. Останати македонски шпански борци се: [[Спас Банџов]], [[Трајко Мишковски]], [[Иван Дојчинов]], [[Боро Поцков]], [[Урфи Аголи]], [[Трифун Бузев]], [[Тане Наумов]], Димитар Тодоров, Борис Атков, Владимир Арсовски, Ангел Димов, Петар Калев, Илија Јотов, Панајот Јотов, Андреј Колешинов, Григор Атанасовски и други. Македонци - шпански борци имало и од иселеништвото. Помеѓу македонските иселеници кои се бореле на страната на Шпанската Република биле и: [[Вангел Темелковски]], [[Панајот Хаџиев]], Димитар Тотев, Ламбро Марковски, Џорџ Пол, Димитар Бузев, Мајк Белов, Џан Томсон и други.


Македонските доброволци учествувале речиси на сите главни фронтови и герилата во Валенсија, Арагон, Мадрид, Каталонија, Харама, Кордоба, Брунете, Мадрид и на други места. На воените боишта животите ги положија 65 Македонци, околу половина од вкупниот број борци.<ref>Владимир Картов „КПЈ во Македонија и Шпанската граѓанска војна“ во „Историја“, 1986, бр. 1, 113 стр.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=2145&pr=7&stID=74068 Орде Иваноски „Во Шпанија светот ја бранеше демократијата“]</ref>
Македонските доброволци учествувале речиси на сите главни фронтови и герилата во Валенсија, Арагон, Мадрид, Каталонија, Харама, Кордоба, Брунете, Мадрид и на други места. На воените боишта животите ги положија 65 Македонци, околу половина од вкупниот број борци.<ref>Владимир Картов „КПЈ во Македонија и Шпанската граѓанска војна“ во „Историја“, 1986, бр. 1, 113 стр.</ref><ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=2145&pr=7&stID=74068 Орде Иваноски „Во Шпанија светот ја бранеше демократијата“]</ref>


== Наводи ==
== Наводи ==
{{reflist}}
{{наводи}}


== Литература ==
== Литература ==

Преработка од 16:39, 28 март 2017

Шпанска граѓанска војна
Дел од меѓувоениот период

Инернационални бригадисти на тенк
Датум 17 јули 1936 – 1 април 1939
(2 години, 8 месеци, 2 недели и 1 ден)
Место
Исход Победа на Националистите
Завојувани страни
Втора Шпанска република Републиканци

Поддржани од

Шпанија Националисти

Поддржани од

Сила
сила во 1938:[1]
  • 450.000 пешадија
  • 350 авиони
  • 200 тенкови
сила во 1938:[2]
  • 600.000 пешадија
  • 600 авиони
  • 290 тенкови
Жртви и загуби
  • проц. 500.000 убиени
  • 450,000 побегнати[3]

Шпанска граѓанска војна (17 јули 19361 април 1939), позната и како Шпанска револуцијавојна помеѓу шпанската републиканска влада и нејзините левичарски поддржувачи, од една страна, и бунтовниците, војската и десно-ориентираните формациии, на чело со Франциско Франко од друга.

Во војната се вмешуваат и странски сили. Иако во принцип е усвоена политика на немешање, СССР ја поддржува владата (иако помошта на СССР е во голема мера двосмислена), а Франко е поддржан од Италија на Мусолини и од Хитлерова Германија. На страната на владата се борeле и доброволци од многу земји, кои главно биле дел од Интернационалните бригади. Меѓу попознатите личности кои се бореле на страната на Републиката биле: Џорџ Орвел, Ернест Хемингвеј, Андре Малро и други.

По тригодишна војна во која загинале од 500.000 до 1.000.000, победа извојувале бунтовниците на Франко, воспоставувајќи десничарска диктатура и монархија.

Истовремено со одбраната на Републиката од Франко и десницата, одредени левичарски струи, особено анархистите, се стремат да извршат социјална револуција. Нивните стремежи се сузбиени, во прв ред поради дволичната улога што во текот на Шпанската граѓанска војна ја играат комунистите.

Македонци во Шпанската граѓанска војна

Биста на Алексо Демниевски - Бауман во Велес
Биста на Боро Поцков во Струмица
Биста на Спас Банџов во Охрид
Биста на Цветко Узуновски во Ресен

На страната на Републиката се бореле и 137 Македонци,[4][5] од трите делови на Македонија и од дијаспората. Тие во Шпанија доаѓале од Македонија, но и од Франција, Канада, САД, Советскиот Сојуз, Аргентина, Белгија, Албанија, Панама и други земји. Помеѓу попознатите се:[6] Алексо Демниевски - Бауман, Цветко Узуновски, Ганчо Хаџипанзов, Елисие Поповски и Кирил Ќамилов. Останати македонски шпански борци се: Спас Банџов, Трајко Мишковски, Иван Дојчинов, Боро Поцков, Урфи Аголи, Трифун Бузев, Тане Наумов, Димитар Тодоров, Борис Атков, Владимир Арсовски, Ангел Димов, Петар Калев, Илија Јотов, Панајот Јотов, Андреј Колешинов, Григор Атанасовски и други. Македонци - шпански борци имало и од иселеништвото. Помеѓу македонските иселеници кои се бореле на страната на Шпанската Република биле и: Вангел Темелковски, Панајот Хаџиев, Димитар Тотев, Ламбро Марковски, Џорџ Пол, Димитар Бузев, Мајк Белов, Џан Томсон и други.

Македонските доброволци учествувале речиси на сите главни фронтови и герилата во Валенсија, Арагон, Мадрид, Каталонија, Харама, Кордоба, Брунете, Мадрид и на други места. На воените боишта животите ги положија 65 Македонци, околу половина од вкупниот број борци.[7][8]

Наводи

  1. Thomas (1961). p. 491.
  2. Thomas (1961). p. 488.
  3. Beevor (2006). pp. 410–11. Beevor notes that around 150,000 had returned by 1939.
  4. „Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 2009, 898 стр.
  5. Орде Иваноски „Во Шпанија светот ја бранеше демократијата“, „Утрински весник“, 31 јули 2006.
  6. Македонци учесници во Шпанската граѓанска војна
  7. Владимир Картов „КПЈ во Македонија и Шпанската граѓанска војна“ во „Историја“, 1986, бр. 1, 113 стр.
  8. Орде Иваноски „Во Шпанија светот ја бранеше демократијата“

Литература

  • Елисие Поповски, Перо Коробар, Борис Вишински (ур.) „На шпанската земја“, „Култура“, Скопје, 1961.
  • „Во срцето на Шпанија: сеќавања на интербригадистите од Македонија“, „Наша книга“, Скопје, 1975.
  • Перо Коробар, Божо Стефановски „Во меѓународните бригади на Шпанија“ (ур.) „Студентски збор“, Скопје, 1989.

Надворешни врски


Предлошка:Никулец од областа на историјата