Шведски јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Ред 46: | Ред 46: | ||
Шведската азбука има 29 букви, од кои 26 се стандардни латинични букви, а три се со наредни знаци: ''[[Å|Å''/''å]]'', ''[[Ä|Ä''/''ä]]'', и ''[[Ö|Ö''/''ö]]''. Овие букви биле создадени во 16 век. До 2006 година буквата ''w'' се сметала за варијанта на ''v'', која се користи само за странски зборови и имиња. Во јазикот понекогаш се корости и буквата e со надреден знак ([[é]]) за означување на акцентот кај некои зборови. Покрај неа, во јазикот се користи и буквата a со надреден знак ([[à]]). Германската ''[[ü]]'' се смета за варијанта на ''[[y]]'' и понекогаш се пишува кај некои странски имиња. Невообичаено е за шведскиот да се заменуваат буквите со надредни знаци со останати букви, каква што е праксата во германскиот да се пишува ''oe'' наместо ''ö'' на пример. |
Шведската азбука има 29 букви, од кои 26 се стандардни латинични букви, а три се со наредни знаци: ''[[Å|Å''/''å]]'', ''[[Ä|Ä''/''ä]]'', и ''[[Ö|Ö''/''ö]]''. Овие букви биле создадени во 16 век. До 2006 година буквата ''w'' се сметала за варијанта на ''v'', која се користи само за странски зборови и имиња. Во јазикот понекогаш се корости и буквата e со надреден знак ([[é]]) за означување на акцентот кај некои зборови. Покрај неа, во јазикот се користи и буквата a со надреден знак ([[à]]). Германската ''[[ü]]'' се смета за варијанта на ''[[y]]'' и понекогаш се пишува кај некои странски имиња. Невообичаено е за шведскиот да се заменуваат буквите со надредни знаци со останати букви, каква што е праксата во германскиот да се пишува ''oe'' наместо ''ö'' на пример. |
||
== Фонологија == |
|||
Шведските дијалекти имаат 17 или 18 самогласки, 9 долги и 9 кратки. Покрај нив, во јазикот има и 18 согласки. Јазикот има два тона, што му ја дава карактеристичната звучност на јазикот |
|||
;Самогласки |
|||
[[File:Swedish monophthongs chart.svg|thumb|лево|Самогласките во шведскиот јазик. Од {{Harvcoltxt|Engstrand|1999|p=140}}.]] |
|||
{{Clear}} |
|||
;Согласки |
|||
{| class="wikitable" |
|||
| |
|||
! colspan="2" | билабијални |
|||
! colspan="2" | лабиодентални |
|||
! colspan="3" | забни |
|||
!алвеоларни |
|||
! colspan="2" | палатални |
|||
! colspan="2" |веларни |
|||
!глотални |
|||
|- align=center |
|||
!експлозивни |
|||
| {{IPA|p}} |
|||
| rowspan="2" | {{IPA|b}} |
|||
| colspan="2" | |
|||
| {{IPA|t}} |
|||
| rowspan="2" | {{IPA|d}} |
|||
| |
|||
| |
|||
| colspan="2" | |
|||
| {{IPA|k}} |
|||
| rowspan="2" | {{IPA|ɡ}} |
|||
| |
|||
|- align=center |
|||
!апроксимантни |
|||
| |
|||
| |
|||
| rowspan="2" | {{IPA|v}} |
|||
| |
|||
| {{IPA|l}} |
|||
| rowspan="3" | {{IPA|r}} |
|||
| |
|||
| rowspan="2" | {{IPA|j}} |
|||
| |
|||
| {{IPA|h}} |
|||
|- align=center |
|||
!фрикативни |
|||
| colspan="2" | |
|||
| {{IPA|f}} |
|||
| colspan="3" | {{IPA|s}} |
|||
| {{IPA|ɕ}} |
|||
| colspan="2" | {{IPA|ɧ}} |
|||
| |
|||
|- align=center |
|||
!вевни |
|||
| colspan="2" | |
|||
| colspan="2" | |
|||
| colspan="3" | |
|||
| colspan="2" | |
|||
| colspan="2" | |
|||
| |
|||
|- align=center |
|||
!носни |
|||
| colspan="2" | {{IPA|m}} |
|||
| colspan="2" | |
|||
| colspan="3" | {{IPA|n}} |
|||
| |
|||
| colspan="2" | |
|||
| colspan="2" | {{IPA|ŋ}} |
|||
| |
|||
|} |
|||
==Примери== |
==Примери== |
Преработка од 12:02, 12 април 2013
Шведски јазик | ||
---|---|---|
svenska | ||
Изговор | [ˈsvɛ̂nskâ] | |
Застапен во | Шведска, Финска | |
Подрачје | Скандинавија | |
Говорници | 8.7 милиони (2007)[1] | |
Јазично семејство | индоевропско
| |
Претходни облици: | старошведски
| |
Писмо | латиница (шведска азбука) | |
Статус | ||
Службен во | Шведска Финска Европска Унија Нордиски совет | |
Регулативен орган | Совет за шведскиот јазик (во Шведска) Шведска Академија (во Шведска) Истражувачи институт за јазици во Финска | |
Јазични кодови | ||
ISO 639-1 | sv | |
ISO 639-2 | swe | |
ISO 639-3 | swe | |
Linguasphere | 52-AAA-ck to -cw | |
Главна територија каде се зборува шведскиот. | ||
|
Шведски јазик
| |
Писмо | латиница |
Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
Текст | Alla människor äro födda fria och lika i värde och rättigheter. De äro utrustade med förnuft och samvete och böra handla gentemot varandra i en anda av broderskap. |
Македонски | Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштo чoвeчкaтa припaднoст. |
Портал: Јазици |
Шведскиот (svenska) е северногермански јазик, од јазичното семејство на индоевропски јазици, кој се зборува од околу 10 милиони луѓе,[2] воглавно во Шведска и Финска. Јазикот е сроден и многу сличен со норвешкиот и данскиот. Шведскиот моментално е најголемиот северногермански јазик по број на говорници.
Стандардниот шведски е национален и официјален јазик во Кралството Шведска и се базира на централношведските дијалекти. Шведскиот е официјален јазик и во Финска. Стандардната норма почнала да се развива во 19 век, а веќе во раниот 20 век бил стандардизиран. Зборовниот редослед на шведскиот јазик е подмет-прирок-предмет, но овој редослед може понекогаш и да се измени. Шведската морфологија е слична со англиската, односно јазикот има неколку инфлекции, два рода, два падежа и два броја. Во јазикот постојат номинативот и генитивот, но можат да се пронајдат и остатоци од акузативот и дативот.
Класификација
Шведскиот е индоевропски јазик, кој е дел од подгупата на северногермански јазици од групата на германски јазици. Во рамките на северногерманските јазици, шведскиот е дел од источноскандинавските јазици, заедно со данскиот. Дел од западноскандинавските јазици се фарскиот, исландскиот и норвешкиот. Сепак, скорешни истражувања ја потврдуваат класификацијата на островски скандинавски јазици (фарски и исландски) и континентални скандинавски јазици (дански, норвешки и шведски).
Поради големата сличност меѓу континенталните скандинавски јазици, тие може да се сметаат за дијалекти на еден заеднички скандинавски јазик. Сепак, поради големото ривалство меѓу Данска и Шведска, вклучително и серија војни во 16 и 17 век, во 19 и 20 век се пројавиле националистичките идеи и со тоа јазиците се стекнале со различни правописни норми, вклучително и речници, граматики и регулаторни тела. Јазичарите понекогаш тврдат дека данскиот, норвешкиот и шведскиот сочинуваат дијалектен континум на еден (скандинавски) јазик.[3]
Правопис
Шведската азбука има 29 букви, од кои 26 се стандардни латинични букви, а три се со наредни знаци: Å/å, Ä/ä, и Ö/ö. Овие букви биле создадени во 16 век. До 2006 година буквата w се сметала за варијанта на v, која се користи само за странски зборови и имиња. Во јазикот понекогаш се корости и буквата e со надреден знак (é) за означување на акцентот кај некои зборови. Покрај неа, во јазикот се користи и буквата a со надреден знак (à). Германската ü се смета за варијанта на y и понекогаш се пишува кај некои странски имиња. Невообичаено е за шведскиот да се заменуваат буквите со надредни знаци со останати букви, каква што е праксата во германскиот да се пишува oe наместо ö на пример.
Фонологија
Шведските дијалекти имаат 17 или 18 самогласки, 9 долги и 9 кратки. Покрај нив, во јазикот има и 18 согласки. Јазикот има два тона, што му ја дава карактеристичната звучност на јазикот
- Самогласки
- Согласки
билабијални | лабиодентални | забни | алвеоларни | палатални | веларни | глотални | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
експлозивни | p | b | t | d | k | ɡ | |||||||
апроксимантни | v | l | r | j | h | ||||||||
фрикативни | f | s | ɕ | ɧ | |||||||||
вевни | |||||||||||||
носни | m | n | ŋ |
Примери
- Оче наш на шведски
Vår fader som är i Himmelen.
Helgat varde Ditt namn.
Tillkomme Ditt Rike.
Ske Din vilja, såsom i Himmelen
så ock på Jorden.
Vårt dagliga bröd giv oss idag
Och förlåt oss våra skulder
såsom ock vi förlåta dem oss skyldiga äro
och inled oss icke i frestelse
utan fräls oss ifrån ondo.
Ty Riket är Ditt och Makten och Härligheten
i Evighet.
Наводи
- ↑ Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007
- ↑ „Ethnologue report for Swedish“. Посетено на 2009-02-09. gives the number of 8,789,835, but is based on data from 1986. Sweden has currently a population of 9.5 million (2012 census), and there are about 290,000 native speakers of Swedish in Finland „Statistics Finland – Population Structure“. Посетено на 2009-02-09., based on data from 2007), leading to an estimate of about 9 to 10 million.
- ↑ Crystal, Scandinavian
Поврзано
Надворешни врски
Издание на Википедија — слободната енциклопедија на шведски јазик |
- Шведска граматика, подготвена од Л. Стенсон.
- Шведски основни курсеви
- Страница за шведски зборови со картички
- Swedish-English/Шведско-арапски/шведско-руски/шведско-шпански речници на Språkrådet
- tyda.se
- Народен речник
- Шведски речник на Webster's Dictionary
- Norstedts Шведско-англиски речник
- lexikon.se
Оваа статија поврзана со индоевропските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|
Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA