Готлоб Ернст Шулце: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с Робот: Додава ca:Gottlob Ernst Schulze |
с Bot: Migrating 9 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q77381 (translate me) |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
[[Категорија:Родени во 1761 година]] |
[[Категорија:Родени во 1761 година]] |
||
[[Категорија:Починати во 1833 година]] |
[[Категорија:Починати во 1833 година]] |
||
[[ca:Gottlob Ernst Schulze]] |
|||
[[de:Gottlob Ernst Schulze]] |
|||
[[en:Gottlob Ernst Schulze]] |
|||
[[es:Gottlob Ernst Schulze]] |
|||
[[fr:Gottlob Schulze]] |
|||
[[it:Gottlob Ernst Schulze]] |
|||
[[nl:Gottlob Schulze]] |
|||
[[fi:Gottlob Ernst Schulze]] |
|||
[[sv:Gottlob Ernst Schulze]] |
Преработка од 20:58, 22 март 2013
Готлоб Ернст Шулце (герм. Gottlob Ernst Schulze, 23 август 1761 — 14 јануари 1833) е германски философ, претставник на скептицизмот. Роден е во месноста Хелдрунген (денес во Тирингија). Професорувал во Витенберг, Хелмштет и Гетинген.[1] Неговото највлијателно дело е „Енесидем“ (Aenesidemus), каде авторот преку скептична полемика се обидува да ги побие исказите во „Критика на чистиот разум“ од Имануел Кант и „Философија на елементите“ од Карл Леонхард Рајнхолд.
Во Гетинген, Шулце станал ментор на идниот философ Артур Шопенхауер кого го посоветувал да се задржи на изучувањето на Платон и Кант. Овој совет имал големо влијание во философијата на Шопенхауер. Во зимскиот семестар 1810/1811, Шопенхауер кај Шулце изучувал и психологија и метафизика.[2]
Шулце починал во Гетинген.
Мисли
- „Умствените растројства се појавуваат во услови на удобствија — затоа нема да ги најдете кај дивите племиња.“
- „Еден особен вид на споредба се нарекува остроумност … Она што произлегува од неа се идеи за скриените, но сепак површни сличности во нештата.“
- „Вистината е кривa линија, а философијата е бројот на тангентите што ѝ се доближуваат до бесконечност без да ја допрат, — асимптотите.“
- „Утврдувањето дали едно расудување е аналитичко или синтетичко зависи и од тоа што сè опфаќа нашето поимување за „субјект“. Така, она што за некого е аналитичко, за друг ќе биде синтетичко.“
- „Кој ја осознал природата сама по себе?“
Наводи
- ↑ Encyclopedia of Philosophy, том 7, New York: Macmillan, 1972
- ↑ Schopenhauer, Manuscript Remains, Vol. 2, Berg, 1988, ISBN 0-85496-539-4