Римски диктатор: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с r2.7.2+) (Робот: Ја менувам sr:Римски диктатор во sr:Диктатор (магистрат) |
с Bot: Migrating 31 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q236885 (translate me) |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
[[Категорија:Староримски титули]] |
[[Категорија:Староримски титули]] |
||
[[af:Romeinse diktator]] |
|||
[[ar:دكتاتور روماني]] |
|||
[[bg:Диктатор (Древен Рим)]] |
|||
[[ca:Dictador romà]] |
|||
[[cs:Římský diktátor]] |
|||
[[de:Römischer Diktator]] |
|||
[[et:Diktaator (Vana-Rooma)]] |
|||
[[en:Roman dictator]] |
|||
[[es:Dictador romano]] |
|||
[[eo:Romia diktatoro]] |
|||
[[fr:Dictateur (Rome antique)]] |
|||
[[ko:독재관]] |
|||
[[id:Diktator Romawi]] |
|||
[[it:Dittatore romano]] |
|||
[[he:דיקטטור]] |
|||
[[hu:Dictator]] |
|||
[[ms:Diktator Rom]] |
|||
[[nl:Dictator (Rome)]] |
|||
[[ja:独裁官]] |
|||
[[nap:Dittatòr romano]] |
|||
[[no:Diktator (romersk)]] |
|||
[[oc:Dictator (Roma antica)]] |
|||
[[pt:Ditador romano]] |
|||
[[ro:Dictator roman]] |
|||
[[ru:Диктатор (Древний Рим)]] |
|||
[[sr:Диктатор (магистрат)]] |
[[sr:Диктатор (магистрат)]] |
||
[[sh:Rimski diktator]] |
|||
[[fi:Rooman diktaattori]] |
|||
[[sv:Romersk diktator]] |
|||
[[tr:Roma diktatörü]] |
|||
[[uk:Диктатор (Стародавній Рим)]] |
|||
[[zh:獨裁官]] |
Преработка од 07:05, 18 март 2013
Предлошка:Политики на Стариот Рим Во периодите кога Римската држава, обично по продирањето на варварите, ќе се нашла во состојба на вонредна опасност (“криза“), Сенатот, исклучиво според критериумот на граѓански углед, именувал диктатор со неограничени овластувања[1]. Диктаторот имал овластувања само додека траела опасноста и единствена задача му била со сите можни средства да ја отстрани опасноста од државата и повторно да ја воспостави нормалната состојба. Со престанокот на кризата и мандатот на диктаторот му престанувал, а тој се враќал на положбата што ја имал пред именувањето, додека врховната власт повторно ја преземал Сенатот.
Ако именуваниот диктатор и по престанувањето на опасноста (кризата), со злоупотреба на неограничените овластувања и заповедничката моќ, ги задржи таквите овластувања, тој станува тиранин, а неговата власт се нарекува тиранија.
Ако пак, за да ги задржи диктаторските овластувања и моќ, ја продолжува состојбата на вонредна опасност, предизвикувајќи кризи, тогаш неговата власт се нарекува терор, а тој станува терорист.
Попис на римските диктатори
- 501 г. п.н.е. – Тит Ларциј
- Марко Фуриј Камил – пет мандати
- 458 г. п.н.е. – Луциј Квинциј Цинцинат, втор мандат 439 г. п.н.е.
- 342 г. п.н.е. – Марко Валериј Корво
- 333 г. п.н.е. – Публиј Корнелиј Руфин
- 324 г. п.н.е. – Луциј Папириј Курзор
- 315 г. п.н.е. – Квинт Фабиј Максим Рулијан
- 301 г. п.н.е. – Марко Валериј Корво, втор термин по Втората самнитска војна
- 292 г. п.н.е. – Апиј Клавдиј Цеко
- 285 г. п.н.е. – Апиј Клавдиј Цеко
- 249 г. п.н.е. – Ауло Атилиј Кајатин, по катастрофата кај Дрепан, за време на Првата пунска војна
- 221–219 г. п.н.е. – Квинт Фабиј Максим Кунктатор
- 217 г. п.н.е. – Квинт Фабиј Максим Кунктатор, за време на Втората пунска војна
- 216 г. п.н.е. – Марко Јуниј Пера и Марко Фабиј Бутео
- 203 г. п.н.е. – Публиј Сулпициј Галба Максим
- 82 г. п.н.е. до 80 г. п.н.е. – Луциј Корнелиј Сула - “Феликс“, "Dictator - rei publicae constituendae causa"
- 46 г. п.н.е. и 45/44 г. п.н.е. – Гај Јулиј Цезар, "Dictator - rei gerendae causa" & од 44 г. п.н.е. "Dictator perpetuus"