Обединување на Германија: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.1) (Бот Додава: da:Tysklands samling 1871
с Bot: Migrating 44 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q154705 (translate me)
Ред 10: Ред 10:


[[Категорија:Историја на Германија]]
[[Категорија:Историја на Германија]]

[[af:Unifikasie van Duitsland]]
[[ar:حركة توحيد ألمانيا]]
[[bg:Обединение на Германия (1871)]]
[[bs:Ujedinjenje Njemačke]]
[[ca:Unificació alemanya]]
[[cs:Sjednocení Německa]]
[[da:Tysklands samling 1871]]
[[de:Deutsche Reichsgründung]]
[[et:Saksamaa ühendamine]]
[[el:Γερμανική ενοποίηση]]
[[en:Unification of Germany]]
[[es:Unificación alemana]]
[[eu:Alemaniaren bateratzea]]
[[fr:Unité allemande]]
[[gl:Unificación Alemá]]
[[ko:독일의 통일]]
[[hr:Ujedinjenje Njemačke]]
[[id:Penyatuan Jerman]]
[[is:Stofnun Þýskalands]]
[[it:Unificazione della Germania]]
[[he:איחוד גרמניה (המאה ה-19)]]
[[ka:გერმანიის გაერთიანება (1871)]]
[[lv:Vācijas apvienošana]]
[[hu:Németország egyesítése]]
[[nl:Duitse eenwording]]
[[ja:ドイツ統一]]
[[nn:Samlinga av Tyskland]]
[[pl:Zjednoczenie Niemiec (1866-1871)]]
[[pt:Unificação Alemã]]
[[ro:Unificarea Germaniei]]
[[ru:Объединение Германии (1871)]]
[[simple:Unification of Germany]]
[[sr:Уједињење Немачке 1871.]]
[[sh:Ujedinjenje Njemačke]]
[[fi:Saksan keisarikunnan synty]]
[[sv:Tysklands enande]]
[[tl:Pag-iisa ng Alemanya]]
[[tr:Almanya'nın birleşmesi]]
[[uk:Об'єднання Німеччини]]
[[vi:Thống nhất nước Đức]]
[[fiu-vro:Ütidse S'aksamaa luuminõ]]
[[war:Pag-urusa han Alemanya]]
[[wo:Bennoo gu Almaañ]]
[[zh:德意志统一]]

Преработка од 22:04, 16 март 2013

Оваа статија го објаснува обединувањето во 1871 г. За обединувањето на Западна и Источна Германија прочитајте Обединување на Источна и Западна Германија.

И по револуцијата од 1848 г. Германија останала необединета. Постоеле околу 38 државички, а најголеми биле Австрија и Прусија, меѓу кои се водела борба за превласт над германските држави. Најистакнат борец за обединување на Германија бил прускиот канцелар Ото фон Бизмарк, претседател на владата на прускиот крал Вилхелм I. Тој сметал дека обединувањето не може да се постигне со зборови, туку со оружје и крв, односно по пат на војна против сите непријатели на обединувањето. Во 1864 г. Прусија и Австрија ја нападнале Данска и и ги одзеле северно-германските области. Но заради поделба на освоените области настанала караница меѓу Прусија и Австрија. Војнички посилната Прусија го искористила овој момент и во јуни 1866 г. ја нападнала Австрија. Тоа го искористила и Италија и ја нападнала Австрија за да и ја одземе Венециската област. Австрија била поразена кај Садова во Чешка и била принудена да се откаже од стремежот за хегемонија над Германија, а на Италија и ја отстапила Венециската област.

Во 1866 г. Бизмарк го создал Северно-германскиот сојуз како сојузна држава во која раководна улога имала Прусија. Надвор од сојузот останале само неколку јужно-гемански државички. На нивното обединување се спротивставила Франција, бидејќи не сакала да има за сосед силна Германија, а и се стремела кон освојување на овие територии. Бизмарк испратил телеграма до Наполеон III со навредлива содржина, со која предизвикал војна. Војната започнала во јули 1870 г. Франција била изненадена од силата на пруската војска која брзо напредувала кон Париз. Француската војска капитулирала, а Наполеон III бил заробен. Мирот меѓу Франција и Прусија бил потпишан во Виена во мај 1871 г. под многу тешки услови за Франција. Алзас и Лорењ и биле дадени на Германија, а Франција морала да плати воена оштета од пет милијарди златни франци. На 18 јануари 1871 г. во Версајскиот дворец било прогласено обединувањето на Германија на чело со прускиот крал Вилхем I со што бил создадено Германското Царство. Обединувањето на Германија овозможило брз развој на капиталистичкото стопанство, со што Германија за две децении станала најсилна држава во Европа и започнала да им конкурира на старите капиталистички држави Франција и Велика Британија.

Користена литература

  • „Историја“ од Јорданка Патковиќ.