Долнолужички јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с Робот: Менува it:Lingua lusaziana inferiore→it:Lingua soraba inferiore |
с Bot: Migrating 37 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q13286 (translate me) |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
[[Категорија:Флективни јазици]] |
[[Категорија:Флективни јазици]] |
||
[[az:Aşağı sorb dili]] |
|||
[[ba:Түбәнге лужи теле]] |
|||
[[be-x-old:Ніжнелужыцкая мова]] |
|||
[[bg:Долнолужишки език]] |
|||
[[ca:Baix sòrab]] |
|||
[[cs:Dolnolužická srbština]] |
|||
[[de:Niedersorbische Sprache]] |
|||
[[dsb:Dolnoserbšćina]] |
|||
[[en:Lower Sorbian language]] |
|||
[[es:Bajo sorabo]] |
|||
[[eo:Malsuprasoraba lingvo]] |
|||
[[eu:Behe sorabiera]] |
|||
[[fr:Bas-sorabe]] |
|||
[[gv:Sorbish Eeghtyragh]] |
|||
[[gd:Sòrbais Ìosal]] |
|||
[[ko:저지 소르브어]] |
|||
[[hsb:Delnjoserbšćina]] |
|||
[[hr:Donjolužičkosrpski jezik]] |
|||
[[it:Lingua soraba inferiore]] |
[[it:Lingua soraba inferiore]] |
||
[[csb:Dólnosorbsczi jãzëk]] |
|||
[[kv:Улыс сорб кыв]] |
|||
[[lt:Žemutinių sorbų kalba]] |
|||
[[li:Nedersorbisch]] |
|||
[[nl:Nedersorbisch]] |
|||
[[ja:低地ソルブ語]] |
|||
[[oc:Bas sorab]] |
|||
[[pms:Lenga Sorbian bass]] |
|||
[[pl:Język dolnołużycki]] |
|||
[[pt:Baixo sorábio]] |
|||
[[crh:Aşağı Sorb tili]] |
|||
[[ro:Limba sorabă de jos]] |
|||
[[ru:Нижнелужицкий язык]] |
|||
[[sk:Dolnolužická srbčina]] |
|||
[[cu:Дольнѥсрьбьскъ ѩꙁꙑкъ]] |
|||
[[szl:Dolnosorbsko godka]] |
|||
[[ta:கீழ் சொருபிய மொழி]] |
|||
[[uk:Нижньолужицька мова]] |
|||
[[zh:下索布语]] |
Преработка од 02:29, 10 март 2013
Долнолужички | |
---|---|
Dolnoserbski | |
Изговор | [ˈdɔlnɔˌsɛrskʲi] |
Застапен во | Германија |
Подрачје | Бранденбург |
Говорници | 14 000 |
Јазично семејство | |
Писмо | Сорпска латиница |
Јазични кодови | |
ISO 639-3 | – |
Долнолужички или долнолужичкосрпски јазик е јазик кој се зборува во Бранденбург, Германија, во областа околу градот Котбус. Денеска има уште 2.000 луѓе во поодминати години кои го зборуваат овој јазик. Неговата лоша состојба се должи на фактот што повеќе нема деца кои го зборуваат како мајчин. Овој јазик е исто така заштитен и се проучува во Лајпцишкиот институт. Долнолужичкиот, како и горнолужичкиот е присутен во медиумите, радиото, телевизијата, но исто така постои и весник „NOWY CASNIK“. Проектот ВИТАЈ служи токму ѕа ревитализација на долнолужичкиот и горнолужичкиот јазик.
Фонологија
Фонологијата на долнолужичкиот јазик е доста приклонета кон таа на германскиот, посебно во Котбус и поголемите градови.
Азбука
Долнолужичкосрпската азбука се базира врз латиничното писмо и користи дијакритички знаци.
На долнолужички јазик имаат творено многу писатели. Како најпознати долнолужички писатели ќе ги споменеме: Мина Виткојц, Богумил Швјела, Јуриј Кох, итн.
Оваа статија поврзана со индоевропските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |