Евдикоти: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.1) (Робот: Додава cy:Ewdicot
с r2.7.1) (Робот: Додава fa:دولپه‌ای‌های نو
Ред 144: Ред 144:
[[es:Eudicotyledoneae]]
[[es:Eudicotyledoneae]]
[[eo:Verdukotiledonaj]]
[[eo:Verdukotiledonaj]]
[[fa:دولپه‌ای‌های نو]]
[[fr:Dicotylédones vraies]]
[[fr:Dicotylédones vraies]]
[[gv:Eudicotyledonae]]
[[gv:Eudicotyledonae]]

Преработка од 15:21, 22 април 2012

Евдикоти
Евдикоти
Период: рана Креда - денес
Primula hortensis - пример за евдикот
Научна класификација [ у ]
Царство: Растенија
клад: Скриеносеменици
клад: Евдикоти
Кладови

Евдикотите (Евдикотиледони) се монофилетична група на цветни растенија. Поимот го смислиле биолозите Дојл и Хотон во 1991 г. како замена за поимите „триколпати“ и „немагннолиидни дикотиледони“ што се користеле дотогаш. Зборот е од грчко потекло и буквално значи „вистински дикотиледони“. Тука спаѓаат највеќето растенија што некогаш се сметале за дикотиледони и имаат типични дикотиледонски особини. Ова е еден од двата најголеми клада на скриеносеменици (опфаќа >70% сите скриеносеменици). Другиот клад се нарекува монокотиледони. Останатите дикотиледони се нарекуваат палеодикоти но овој поим не е насекаде прифатен и не се однесува на монофилетична група.

Голем дел од општопознатите растенија се евдикоти. Некои од нив се незаборавката, зелката, јаболкото, глуварчето, лутичето, јаворот и макадамијата.

Евдикотите се нарекуваат и триколпати. Ова име се однесува на составот на поленот. Триколпатните полени имаат три или повеќе пори сместени во браздички наречени колпи. За разлика од ова, највеќето други семени растенија (т.е. голосемениците, монокотиледоните и палеодикотиледоните) даваат моносулкатни полени, со по една пора сместена во поинаку ориентирана бразда наречена сулк. Некоои ботаничари го претпочитаат поимот „триколпати“ за да избегнат забуна со дикотиледони, кои се немоногилетична група[1].

Името евдикоти се користи во системот APG од 1998 и системот APG II од 2003 г. за класификација на скриеносемениците. Се применува на клад, a монофилетична група, каде припаѓаат највеќето (поранешни) дикотиледони.

Поделба

Евдикотите можат да се поделат на две групи: базални евдикоти и јадрени (клучни) евдикоти. [2] Базалните евдикоти се неформален поим за парафилетична група. Јадрените евдикоти се монофилетичка група. [3]

Според наодите од друго изучување, евдикотите можат да се поделат на два клада - Pentapetalae (каде влегуваат сите евдикоти освен Gunnerales) и Gunnerales.[4]

Pentapetalae понатаму се делат на три клада:

Во рамките на јадрените евдикоти, најголеми групи се „розидите“ (јадрена група со префиксот „ев−“) и „астеридите“ (јадрена група со префиксот „ев−“).


Во секој клад има некои несместени фамилии и редови (несместените родови не се споменуваат):

Белешка : „ + ....“ = незадолжително, како сегрегат од претходната фамилија.

Наводи

  1. (Judd & Olmstead 2004)
  2. Worberg A, Quandt D, Barniske A-M, Löhne C, Hilu KW, Borsch T (2007) Phylogeny of basal eudicots: insights from non-coding and rapidly evolving DNA. Organisms, Diversity and Evolution 7 (1), 55-77.
  3. Douglas E. Soltis, Pamela S. Soltis, Peter K. Endress, and Mark W. Chase. Phylogeny and Evolution of Angiosperms. Sinauer Associates: Sunderland, MA, USA. (2005).
  4. Moore MJ, Soltis PS, Bell CD, Burleigh JG, Soltis DE (2010) Phylogenetic analysis of 83 plastid genes further resolves the early diversification of eudicots. Proc Natl Acad Sci USA

Надворешни врски