Албански јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с r2.7.1) (Бот Додава: roa-rup:Limba arbinsheascã |
с r2.7.1) (Робот: Додава dsb:Albanšćina |
||
Ред 121: | Ред 121: | ||
[[da:Albansk (sprog)]] |
[[da:Albansk (sprog)]] |
||
[[de:Albanische Sprache]] |
[[de:Albanische Sprache]] |
||
[[dsb:Albanšćina]] |
|||
[[et:Albaania keel]] |
[[et:Albaania keel]] |
||
[[el:Αλβανική γλώσσα]] |
[[el:Αλβανική γλώσσα]] |
Преработка од 05:50, 16 февруари 2012
Албански Shqip | ||
---|---|---|
Изговор: | /ʃcip/ | |
Зборуван во: | Албанија, Косово, Македонија, Грција, Црна Гора, САД, Италија, Германија, Британија, Турција, Швајцарија, Канада и други земји. | |
Регион: | Југоисточна Европа | |
Вкупно говорници: | — | |
Јазично семејство: | Индоевропско Албански | |
Писмо: | Албанска латиница | |
Статус | ||
Службен во: | Албанија, Косово Признат како малцински јазик во: | |
Регулиран од: | ||
Јазични кодови | ||
ISO 639-1: | sq | |
ISO 639-2: | alb (B) | sqi (T) |
ISO 639-3: | варијанти: sqi — Албански aln — Гег aae — Арбереше aat — Арванитика als — Тоск |
Албанскиот јазик е јазик што го говорат приближно околу 6 милиони луѓе, првенствено во Албанија, Косово, Србија, Црна Гора, Македонија, но исто така и во некои други балкански држави, како и од емигрантски групи во Калабрија, Италија. Јазикот е еден, посебен огранок на Индоевропското јазично семејство. Во минатото за овој јазик во македонската терминологија се користеле и термините арнаутски, како и шиптарски јазик. Терминот „шиптарски“ денес се смета за навредлив, доколку е употребуван од неалбанци. Во речниците на Ѓорѓија Пулевски, јазикот се нарекува арбански.
Денешниот албански јазик како стандардна форма го има дијалектот на Тоските, наспроти дијалектот на Гегите кој и покрај стандардизацијата се уште масовно го користат гегскиот дијалект во Косово и делови на Македонија. Впрочем, се уште постои несогласување околу стандардизацијата на албанскиот јазик, а некои бараат повторна стандардизација во која би биле вклучени повеќе елементи од гегскиот дијалект. Постои и залагање во Косово да се земе како стандардна форма гегскиот дијалект со што албанскиот јазик би станал еден јазик со два официјални дијалекти. Инаку, лексичкиот фонд е главно латински, италијански, романски, грчки, македонски, српски и турски.
Дијалекти
Постојат два диференцијални дијалекти на албанскиот: тоскански дијалект и гегски дијалект. Спорот со дијалектите и нивниот официјален статус и денес не е разрешен во албанската научна и општествена јавност. Имено, денес службено и официјално се тврди дека албанскиот јазик е синтеза на двата дијалекти, што е насилно наметната теза од Енвер Хоџа и неговата политика. Денешниот албански јазик се базира на тосканскиот дијалект и не е прифатливо за населението што користат гегски дијалект. Гегите и денес пишуваат и творат на гегски дијалект, но поради тоа и денес се прогонувани и казнувани таквите активисти. Поради тоа едонство за албанскиот јазик речиси и не постои, раздорот е голем. Во 1965 година од печат излезе книгата „Предавство“ напишана на гегски дијалект и албанците од северна Албанија побараа таа верзија на албанскиот јазик и тој дијалект да бидат официјализирани и албанскиот јазик да се базира на тој дијалект[1] .
Разликите помеѓу двата дијалекти со огромни, дури и поголеми отколку некои словенски јазици како на пример словенечки јазик и српски јазик. Од вкупното албанско население на Балканот, околу две третини или мнозинство од албанците зборуваат на гегски дијалект. Тој дијалект е лексички побогат, почист и има поголеми изразни можности благодарејќи на влијанието на соседните македонски јазик и српски јазик[2].
Историја
Класификација
Фонетика
A | B | C | Ç | D | DH | E | Ë | F | G | GJ | H | I | J | K | L | LL | M | N | NJ | O | P | Q | R | RR | S | SH | T | TH | U | V | X | XH | Y | Z | ZH |
a | b | c | ç | d | dh | e | ë | f | g | gj | h | i | j | k | l | ll | m | n | nj | o | p | q | r | rr | s | sh | t | th | u | v | x | xh | y | z | zh |
а | б | ц | ч | д | нема | е | ' | ф | г | ѓ | х | и | ј | к | љ | л | м | н | њ | о | п | ќ | нема | р | с | ш | т | нема | у | в | ѕ | џ | нема | з | ж |
a | b | ʦ | ʧ | d | ð | ɛ | ə | f | g | ɟ | h | i | j | k | l | ɫ | m | n | ɲ | ɔ | p | c | ɾ | r | s | ʃ | t | θ | u | v | ʣ | ʤ | y | z | ʒ |
Примери
Албански јазик
| |
Писмо | латиница |
Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
Текст | Të gjithë njerëzit lindin të lirë dhe të barabartë në dinjitet dhe në të drejta. Ata kanë arsye dhe ndërgjegje dhe duhet të sillen ndaj njëri tjetrit me frymë vëllazërimi. |
Македонски | Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштo чoвeчкaтa припaднoст. |
Портал: Јазици |
- да- po
- не- jo
- здраво- tungjatjeta
- Јас зборувам...- Unë flas...
- македонски- maqedonisht
- албански- shqip
- Јас не разбирам...- Unë nuk kuptoj...
- и- dhe
- но- apo
Видете исто така
Наводи
Издание на Википедија — слободната енциклопедија на албански јазик |