Аспергеров синдром: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.5.2) (Бот Менува: is:Aspergerheilkenni
RedBot (разговор | придонеси)
Ред 78: Ред 78:
[[fi:Aspergerin oireyhtymä]]
[[fi:Aspergerin oireyhtymä]]
[[sv:Aspergers syndrom]]
[[sv:Aspergers syndrom]]
[[th:กลุ่มอาการแอสเปอร์เจอร์]]
[[tr:Asperger sendromu]]
[[tr:Asperger sendromu]]
[[uk:Синдром Аспергера]]
[[uk:Синдром Аспергера]]

Преработка од 19:31, 20 јануари 2012

Аспергеров синдром
Седнато дете на 3/4 оддалеченост од камерата, гледа во модел од топчиња и стапчиња на молекуларна структура. Моделот е направен од обоени магнети.
Луѓето со Аспергеров синдром честопати покажуваат интензивно интерестирање за одредени работи, како фасцинираноста на ова момче од молекуларната структура.
СпецијалностПсихијатрија Уреди на Википодатоците

Аспергеров синдром (анг. AS или AD) е еден од неколкуте пореметувања аутистички спектар (анг. ASD) кој се карактеризира со потешкотии во друштвената интеракција и ограничени, стереотипни интереси и активности. Исто така се нарекува и Аспергерово пореметување или само Аспергер, иако, меѓу клиничките истражувачи нема многу голема согласност за тоа дали треба да се вика синдром или пореметување.[1]

Аспергеровиот синдром се разликува од останатите пореметувања од спектарот на аутизмот по тоа што кај него, воопшто, нема застои во јазичниот и когнитивниот развој. Сепапак, во стандардните дијагностички критериуми не е спомната моторичката неспретност и атипичната употреба на јазикот, што се јавува често.

Синдромот го добил името по австрискиот педијатар, Ханс Аспергер, кој во 1944 година ги опишал децата кои очигледно имаат нормална интелигенција, но им недостасува вештина за невербална комуникација, физички се неспретни и не покажуваат емпатија. Педесет години подоцна пореметувањето влегло во меѓународна класификација на болести (анг. ICD) и во дијагностички и статистички прирачник за ментални пореметувања (анг. DSM), но сепак остнале нерешени прашања за неговите аспекти. На пример постои сомневање околу тоа дали АС се разликува од високо функционалниот аутизам (анг. HFA); делумно и поради тие сомневања, неговата зачестеност не е цврсто установена.[2][3]


Наводи

  1. „BehaveNetŽ Clinical Capsule™: Asperger's Disorder“. Behavenet.com. Посетено на 13. 01. 2011.. C1 control character во |title= во положба 28 (help); Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  2. „Revista Brasileira de Psiquiatria - Autism and Asperger syndrome: an overview“. Scielo.br. 06. 01. 1990. doi:10.1590/S1516-44462006000500002. Посетено на 13. 01. 2011.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date= (help)
  3. McPartland J, Klin A (2006). „Asperger's syndrome“. Adolescent Medicine Clinics. 17 (3): 771–88, abstract xiii. doi:10.1016/j.admecli.2006.06.010. PMID 17030291. Занемарен непознатиот параметар |month= (help)

Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA Предлошка:Link FA