Словенечки јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.1) (Бот Додава: ia:Lingua sloven |
с r2.7.2) (Бот Менува: sh:Slovenački jezik |
||
Ред 185: | Ред 185: | ||
[[be:Славенская мова]] |
[[be:Славенская мова]] |
||
[[be-x-old:Славенская мова]] |
[[be-x-old:Славенская мова]] |
||
⚫ | |||
[[bar:Slowenische Sproch]] |
[[bar:Slowenische Sproch]] |
||
[[bs:Slovenski jezik]] |
[[bs:Slovenski jezik]] |
||
[[br:Sloveneg]] |
[[br:Sloveneg]] |
||
⚫ | |||
[[ca:Eslovè]] |
[[ca:Eslovè]] |
||
[[cs:Slovinština]] |
[[cs:Slovinština]] |
||
Ред 254: | Ред 254: | ||
[[sq:Gjuha sllovene]] |
[[sq:Gjuha sllovene]] |
||
[[sk:Slovinčina]] |
[[sk:Slovinčina]] |
||
⚫ | |||
[[sl:Slovenščina]] |
[[sl:Slovenščina]] |
||
⚫ | |||
[[sr:Словеначки језик]] |
[[sr:Словеначки језик]] |
||
[[sh: |
[[sh:Slovenački jezik]] |
||
[[fi:Sloveeni]] |
[[fi:Sloveeni]] |
||
[[sv:Slovenska]] |
[[sv:Slovenska]] |
Преработка од 08:09, 24 ноември 2011
Словенечки јазик Slovenščina | ||
---|---|---|
Изговор: | словеншчина | |
Зборуван во: | Словенија, Италија, Австрија, Унгарија, Хрватска и меѓу емигрантски групи во разни земји | |
Регион: | Средишна Европа, Америка, Австралија | |
Вкупно говорници: | — | |
Јазично семејство: | Индоевропско Балтичкословенско Словенско Јужнословенско Западни јужнословенски Словенечки јазик | |
Писмо: | Словенечка латиница | |
Статус | ||
Службен во: | Словенија Европска Унија Регионален или локален официјален јазик во: Австрија, Унгарија, Италија | |
Регулиран од: | Словенечка академија на науките и уметностите | |
Јазични кодови | ||
ISO 639-1: | sl | |
ISO 639-2: | slv | |
ISO 639-3: | id=slv slv | |
|
Словенечкиот јазик или, често погрешно нарекуван и само словенски (словенечки: slovenski jezik или slovenščina) е еден од словенските јазици. Го говорат приближно 2 милиони говорници ширум светот, од кои повеќето живеат во Словенија. Тој е еден од малкуте јазици што го зачувале двојниот граматички број од Протоиндоевропскиот јазик. Неговата граматика е доста сложена и големиот број на именувани дијалекти спореден со бројот на говорници индицира на големи варијации во јазикот.
Азбука
Буква | фонема | македонска еквиваленција | |
---|---|---|---|
A (a) | /a/ | А | |
B (b) | /b/ | Б | |
C (c) | /ts/ | Ц | |
Č (č) | /tʃ/ | Ч | |
D (d) | /d/ | Д | |
E (e) | /e/, /ɛ/, /ə/ | Е | |
F (f) | /f/ | Ф | |
G (g) | /g/ | Г | |
H (h) | /x/ | Х | |
I (i) | /i/ | И | |
J (j) | /j/ | Ј | |
K (k) | /k/ | К | |
L (l) | /l/ | Л | |
M (m) | /m/ | М | |
N (n) | /n/ | Н | |
O (o) | /ɔ/, /o/ | О | |
P (p) | /p/ | П | |
R (r) | /r/ | Р | |
S (s) | /s/ | С | |
Š (š) | /ʃ/ | Ш | |
T (t) | /t/ | Т | |
U (u) | /u/ | У | |
V (v) | /ʋ/ | В | |
Z (z) | /z/ | З | |
Ž (ž) | /ʒ/ | Ж |
Гласови
Словенечки јазик
| |
Писмо | латиница |
Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
Текст | Vsi ljudje se rodilo svobodni in imajo enako dostojanstvo in enake pravice. Obdarjeni so z razumom in vestjo in bi morali ravnati grug z grugim kakor bratje. |
Македонски | Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштo чoвeчкaтa припaднoст. |
Портал: Јазици |
Самогласки
Согласки
Билабијални | Лабиодентални | Дентални | Алвеоларни | Палато-алвеоларни | Непчани | Веларни | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Носни | m | n | ||||||||||||
Експлозивни | p | b | t | d | k | ɡ | ||||||||
Африкативни | ts | dz | tʃ | dʒ | ||||||||||
Фрикативни | f | s | z | ʃ | ʒ | x | ||||||||
Апроксимантни | ʋ | l | j | |||||||||||
Вевни | ɾ |
Оваа статија поврзана со индоевропските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|