Роберт I (Франција): Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
→‎Наводи: поправка на правопис
Ред 47: Ред 47:


{{s-start}}
{{s-start}}
{{succession box|title=[[Листа на француски кралеви|Крал на Западна Франкија]]|before=[[Шарл Едноставниот]]|after=[[Рудолф од Франција|Рудолф]]|years=922–923}}
{{succession box|title=[[Листа на француски кралеви|Крал на Западна Франкија]]|before=[[Карло Едноставниот]]|after=[[Рудолф од Франција|Рудолф]]|years=922–923}}
{{s-end}}
{{s-end}}



Преработка од 11:35, 4 август 2011

Роберт I од Франција
Крал на Западна Франкија
Крал на Франките (more...)
На престол29 јуни 922 – 15 јуни 923
Крунисување29 јуни 922, Ремс
ПретходникШарл Едноставниот
НаследникРудолф од Франција
Роден(а)15 август 866(866-08-15)
Починал(а)15 јуни 923(923-06-15) (возр. 56)
Соасон, France
ДецаЕма од Франција
Илдебранда од Франција
Иго Велики
Ришилда од Франција
ДинастијаРобертини
ТаткоРоберт Силниот
МајкаАделаида од Тур

Роберт I од Франција (15 август 86615 јуни 923)[1]),, крал на Западна Франкија (922–923), бил помладиот син на Роберт Силниот, грофот од Анжу, и брат на Одо, кој станал крал на Западните Франки во 888. Западна Франкија со време се развила во Франција; за време на владеењето на Одо, престолнината била утврдена во Париз. Неговото семејство било познато како Робертини.

Биографија

Учествувал во Опсадата на Париз во 885. Откако неговиот брат Одо во 888 станал крал, го назначил на чело на повеќе грофовии, вклучително и Паришката грофовија. Роберт исто така бил опат in commendam на повеќе опатии. Тој не ја побарал круната на Франција кога умрел неговиот брат во 898, туку го признал каролиншкиот крал, Карло Едноставниот, кој го назначил за војвода на Франките[2] ·[3]. Сепак оваа титула "војвода на Франките" не е докрај потврдена.[4]. Роберт продолжил да ја брани Северна Франција од нападите на Нормандите.

Мирот меѓу кралот Карло и Роберт траел до 921. Свештенството и благородниците му се налутиле на кралот Карло кој го фавориирал грофот Аганон иако може да станува збор за некаков политички изговор[5]).

Со помош на најмоќните благородници, Роберт го нападнал кралот Карло кој побегнал во Лорена. Робер бил крунисан а крал на Франките во Ремс од страна на архиепископот од Санс, Готје, во недела 30 јуни 922. Карло собрал војска и тргнал против Роберт на 15 јуни 923, Роберт бил убиен од страна на Филбер, Фобер, Фубер[6] во текот на битката кај Соасон. Според некои како Адалбер, архиепископот од Магдбур, Роберт загинал од раката на самиот Карло[7].

Благодарение на храброста и ладнокрвноста на синот на Роберт, Иго Велики, победата била во рацете на Робертините а кралот Карло III не можел да си ја поврати круната. Големците од кралството тогаш го избрале Раул, војводата на Бургоња, зетот на кралот Роберт I, за крал на Франките. Тој бил крунисан на 13 јули 923.

Поколение

Роберт бил двапати женет. Со својата прва жена, Елис, имал две ќерки. Секоја омажена со моќни вазали на нивниот татко: Ема од Франција (894–935) за Рудолф, војвода од Бургундија, и Хилдебранда (895–931) за Ербер II од Вермандоа. Од неговата втора жена, Беатрис од Вермандоа, ќерка на Ербер I од Вермандоа, имал само еден син, Иго Велики, кој подоцна бил dux Francorum и татко на кралот Иго Капет, и меѓу другите ќерки кои можеби ги имал, имал и ќерка Ришилда.

Наводи

  • Public Domain Оваа статија вклучуват текст од дело кое сега е во јавна сопственостChisholm, Hugh, уред. (1911). Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. Отсутно или празно |title= (help)CS1-одржување: ref=harv (link)


Претходник
Карло Едноставниот
Крал на Западна Франкија
922–923
Наследник
Рудолф
Каролишка династија
Пипиниди
Арнулфинги
Каролинзи
По Вердунскиот договор (843)

Предлошка:Persondata

  1. Généalogie de Robert Предлошка:Ier sur le site Medieval Lands
  2. Richer de Reims Histoire Gallica, image 59 : Ouvrage utilisé pour la rédaction de l'article37
  3. Richer de Reims Histoire Gallica, image 55 : Ouvrage utilisé pour la rédaction de l'article33
  4. Cf Olivier GUILLOT, « Formes, fondements et limites de l'organisation politique en France au Предлошка:Xe siècle», Il secolo di ferro : mito e realtà del secolo X, 19-25 aprile 1990, Spolète, Presso la sede del centro, 1991 (Settimane di studio del Centro italiano di studi sull'alto medioevo, 38), pp. 80-81 : « Tous deux [Robert et Hugues], depuis le règne d'Eudes jusqu'à celui de Raoul, quelle qu'ait été l'ampleur de leurs honores, n'ont cessé de se qualifier comme le roi de son côté, les qualifiait: comes, abbas, marchio, demarchio (sauf que Robert se dit tremarchio !) (89). Dans les annales et actes, il n'est jamais question de leur donner du princeps ou du dux (90). Si l'on ose dire, c'est Richer, vers 992, qui a inventé cela ! (91) ». Références d'O. GUILLOT (notes 89, 90 et 91) : 89. On trouve un relevé de ces intitulés, pris dans les actes, remarquable et critique, ménagé en deux séries par W. KlENAST (op. cit., n. 12), pp. 55-58 pour les actes dits privés, et pp. 61-63 pour les diplômes royaux). Les sources narratives ici retenues sont : les Annales de Saint Vaast, celles de Flodoard, celles de Sainte Colombe de Sens et l'Histoire de l'église de Reims, en laquelle, comme on l'a déjà souligné, l'on trouve des analyses de lettres fort précieuses et, il nous semble, fidèles (voir n. 75). Enfin, il y a le groupe des lettres publiées récemment par B. Bischoff (Anecdota novissima, 1984, p. 123-137). Sur la signification de marchio, on se limitera ici à rappeler, après K. F, WERNER (La genèse des duchés en France et en Allemagne dans Nascita dell'Europa ed Europa Carolingia ... Settimane di studio..., XXVII, Spolète 1981, p. 298) que cette fonction s'applique, dès la fin Предлошка:IXe, plus à un regnum qu'à une marche proprement dite. Pour le sens à donner à demarchus (ou demarchio) et à trimarchio, nous avouons notre perplexité (voir, ci-dessous, à la Discussion, notre réponse à Michel Parisse) et d'autant qu'il paraît constant, à la chancellerie royale elle-même, où seul demarchus apparaît, d'intituler indifféremment, d'un diplôme à un autre, un même personnage tel Robert: demarchus (Ph. Lauer, Rec. cit. (n. 52), n° 66, pp. 148-149 -3 août 911 -) puis marchio (Ibid., n° 77, pp. 172-174 —19 juin 914 —). Le titre de trimarchio apparaît dans un acte de Robert pour Marmoutier du 31 mars 914 dont K. F. Werner a découvert un extrait dû à Dom Anselme Le Michel (Untersuchungen, op. cit. (n. 8), pp. 286-287, d'après Bibl. Nat. (Paris) ms. lat. 12875 f. 9v°). Dans son extrait, Le Michel donne l'analyse du contenu de l'acte en citant pratiquement la titulature donnée à Robert: domnus Robertus gloriosus abbas sancti Martini atque trimarchio. 90. Sauf dans des actes faux (W. Kienast (op. cit. (n. 12), pp. 55-63), ou dans des sources narratives plus tardives (voir, par exemple, la Chronique de Saint Pierre le Vif de Sens, éd. cit. (n. 77), ici pp. 66-74). 91. En affirmant qu'après son avènement, en 898, Charles, étant en présence, pour la première fois, de Robert (Historia, éd. R. LATOUCHE, I, Paris 1930, 1. I, c. 14, pp. 34-36): Quem (c.a.d. Robert) etiam rex Celticae ducem praeficit ac in ea omnium gerendorum ordinatorem concedit ... J. Dhondt(op. cit. (n. 7) pp. 110-116 a plaidé, non sans talent, la thèse accréditant les dires, ici, de Richer, en concluant à l'existence d'un duché et d'un principat. Son opinion a été, depuis, le plus souvent admise. L'un des plus fermes à résister a été W. Kienast (op. cit. (n. 12), pp. 62-63).
  5. Cf. Carlrichard Brühl, Naissance de deux peuples : Français et Allemands, Fayard, 1994, pp. 197-198.
  6. Според хрониката на Адемар од Шабан, напишана стотина години по овој настан :Histoire Gallica, image 101 : Ouvrage utilisé pour la rédaction de l'article79 note 3 de bas de page : « Fulbertus Rodbertum regem per medium cerebri dividendo confodit ».
  7. Auguste Alphonse Étienne-Gallois, historien, bibliothécaire du Luxembourg La Champagne et les derniers Carlovingiens 1853, Ouvrage utilisé pour la rédaction de l'article67