Александар I Епирски: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с Бот менува: сеуште -> сѐ уште
Ред 1: Ред 1:
'''Александар I Епирски''' ([[старогрчки]]: ''Ἀλέξανδρος Α' της Ηπείρου'', 370 - 331 п.н.е.), исто така познат како '''Александар [[Молосија|Молосиски]]''' ([[старогрчки]]: ''Ἀλέξανδρος ο Μολοσσός''), бил крал на [[Епир (регион)|Епир]] (350 - 331 п.н.е.) од [[Еакиди Епирски|Еакидската династија]].<ref name="DGRBM">{{cite encyclopedia | last = Mason | first = Charles Peter | authorlink = | title = Alexander | editor = [[William Smith (lexicographer)|William Smith]] | encyclopedia = [[Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology]] | volume = 1 | pages = 116 | publisher = [[Little, Brown and Company]] | location = Boston | year = 1867 | url = http://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/pageviewer-idx?c=moa;cc=moa;idno=acl3129.0001.001;size=l;frm=frameset;seq=131;page=root;view=image}}</ref> Како син на [[Неоптолем I Епирски|Неоптолем I]] и брат на [[Олимпија]], тој бил вујко на [[Александар Македонски]]. Во својата младост тој престојувал кај [[Филип II Македонски]]. Филип фактички му помогнал да стане крал на Епир, откако го симнал од престолот неговиот вујко [[Аримба]]. Кога Олимпија била протерана од страна на Филип II, 337 п.н.е., таа заминала кај нејзиниот брат, и се обидела да влијае на него да му објави војна на Филип.
'''Александар I Епирски''' ([[старогрчки]]: ''Ἀλέξανδρος Α' της Ηπείρου'', 370 - 331 п.н.е.), исто така познат како '''Александар [[Молосија|Молосиски]]''' ([[старогрчки]]: ''Ἀλέξανδρος ο Μολοσσός''), бил крал на [[Епир (регион)|Епир]] (350 - 331 п.н.е.) од [[Еакиди Епирски|Еакидската династија]].<ref name="DGRBM">{{cite encyclopedia | last = Mason | first = Charles Peter | authorlink = | title = Alexander | editor = [[William Smith (lexicographer)|William Smith]] | encyclopedia = [[Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology]] | volume = 1 | pages = 116 | publisher = [[Little, Brown and Company]] | location = Boston | year = 1867 | url = http://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/pageviewer-idx?c=moa;cc=moa;idno=acl3129.0001.001;size=l;frm=frameset;seq=131;page=root;view=image}}</ref> Како син на [[Неоптолем I Епирски|Неоптолем I]] и брат на [[Олимпија]], тој бил вујко на [[Александар Македонски]]. Во својата младост тој престојувал кај [[Филип II Македонски]]. Филип фактички му помогнал да стане крал на Епир, откако го симнал од престолот неговиот вујко [[Аримба]]. Кога Олимпија била протерана од страна на Филип II, 337 п.н.е., таа заминала кај нејзиниот брат, и се обидела да влијае на него да му објави војна на Филип.


Филип, го насетил заговорот, и го зајакнал сојузот со Александар I, давајќи ја неговата ќерка (внуката на Александар I) [[Клеопатра Македонска|Клеопатра]] за жена (336 п.н.е.). На свадбената церемонија врз Филип бил извршен атентат од страна на [[Павзаниј од Орест]]. 334 п.н.е., Александар I, aна барање на грчките колонии [[Таранто]] (во [[Magna Graecia]]), заминал за [[Италија]], со цел да им помогне во борбите против неколку [[Антички италијански племиња|Италијански племиња]], [[Луканијанците]] и [[Брутиите]]. После победата над [[Самнија|самнијците]] и Луканијците близу [[Пестум]], 332 п.н.е., тој склопил договор со [[Римската Република]]. Успехот сеуште ја следел неговата војска. Тој ја преземал [[Хераклеја (Луканија)|Хераклеја]] од Луканијците, и [[Терина]] и Сипонтум од Бртиите. Но бил измамен од страна на некои луканијанци, намамен близу [[Пандозија (Епир)|Пандозија]], на брегот на [[Ахерон]], и убиен при обидот да ја премине реката.
Филип, го насетил заговорот, и го зајакнал сојузот со Александар I, давајќи ја неговата ќерка (внуката на Александар I) [[Клеопатра Македонска|Клеопатра]] за жена (336 п.н.е.). На свадбената церемонија врз Филип бил извршен атентат од страна на [[Павзаниј од Орест]]. 334 п.н.е., Александар I, aна барање на грчките колонии [[Таранто]] (во [[Magna Graecia]]), заминал за [[Италија]], со цел да им помогне во борбите против неколку [[Антички италијански племиња|Италијански племиња]], [[Луканијанците]] и [[Брутиите]]. После победата над [[Самнија|самнијците]] и Луканијците близу [[Пестум]], 332 п.н.е., тој склопил договор со [[Римската Република]]. Успехот сѐ уште ја следел неговата војска. Тој ја преземал [[Хераклеја (Луканија)|Хераклеја]] од Луканијците, и [[Терина]] и Сипонтум од Бртиите. Но бил измамен од страна на некои луканијанци, намамен близу [[Пандозија (Епир)|Пандозија]], на брегот на [[Ахерон]], и убиен при обидот да ја премине реката.


Него го наследил неговиот син, [[Неоптолем II Епирски|Неоптолем II]], и ќерката, Кадмеа.<ref>[[Junianus Justinus|Justin]]. ''Epitome of Pompeius Trogus'', viii.6, ix.6, xii.2</ref><ref>[[Livy]]. ''[[Ab urbe condita (book)|Ab urbe condita]]'', viii.3, 17, 24</ref><ref>[[Aulus Gellius]]. ''Noctes Atticae'', xvii.21</ref>
Него го наследил неговиот син, [[Неоптолем II Епирски|Неоптолем II]], и ќерката, Кадмеа.<ref>[[Junianus Justinus|Justin]]. ''Epitome of Pompeius Trogus'', viii.6, ix.6, xii.2</ref><ref>[[Livy]]. ''[[Ab urbe condita (book)|Ab urbe condita]]'', viii.3, 17, 24</ref><ref>[[Aulus Gellius]]. ''Noctes Atticae'', xvii.21</ref>

Преработка од 10:25, 6 август 2010

Александар I Епирски (старогрчки: Ἀλέξανδρος Α' της Ηπείρου, 370 - 331 п.н.е.), исто така познат како Александар Молосиски (старогрчки: Ἀλέξανδρος ο Μολοσσός), бил крал на Епир (350 - 331 п.н.е.) од Еакидската династија.[1] Како син на Неоптолем I и брат на Олимпија, тој бил вујко на Александар Македонски. Во својата младост тој престојувал кај Филип II Македонски. Филип фактички му помогнал да стане крал на Епир, откако го симнал од престолот неговиот вујко Аримба. Кога Олимпија била протерана од страна на Филип II, 337 п.н.е., таа заминала кај нејзиниот брат, и се обидела да влијае на него да му објави војна на Филип.

Филип, го насетил заговорот, и го зајакнал сојузот со Александар I, давајќи ја неговата ќерка (внуката на Александар I) Клеопатра за жена (336 п.н.е.). На свадбената церемонија врз Филип бил извршен атентат од страна на Павзаниј од Орест. 334 п.н.е., Александар I, aна барање на грчките колонии Таранто (во Magna Graecia), заминал за Италија, со цел да им помогне во борбите против неколку Италијански племиња, Луканијанците и Брутиите. После победата над самнијците и Луканијците близу Пестум, 332 п.н.е., тој склопил договор со Римската Република. Успехот сѐ уште ја следел неговата војска. Тој ја преземал Хераклеја од Луканијците, и Терина и Сипонтум од Бртиите. Но бил измамен од страна на некои луканијанци, намамен близу Пандозија, на брегот на Ахерон, и убиен при обидот да ја премине реката.

Него го наследил неговиот син, Неоптолем II, и ќерката, Кадмеа.[2][3][4]

Наводи

  1. Mason, Charles Peter (1867). „Alexander“. Во William Smith (уред.). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. стр. 116.
  2. Justin. Epitome of Pompeius Trogus, viii.6, ix.6, xii.2
  3. Livy. Ab urbe condita, viii.3, 17, 24
  4. Aulus Gellius. Noctes Atticae, xvii.21

Надворешни врски


Претходник
Аримба
Крал на Епир
350– 331 п.н.е.
Наследник
Еакид