Пернила Витунг-Стафшед

Од Википедија — слободната енциклопедија
Пернила Витунг-Стафшед
Роден(а)31 август 1968
Умео, Шведска
Државјанствошведско
Националностшвеѓанка
ПолињаБиохемија
ОбразованиеЧалмерс Технолошки Универзитет
Теза„Intelligent nucleic acid interactions with peptide nucleic acids and in recombination proteins“ (1996)
Докторски менторБенгт Норден

Пернила Витунг-Стафшед (моминско презиме Витунг) - шведска биофизичка хемичарка, родена 1968 година, која е професорка по хемиска биологија на Технолошкиот универзитет Чалмерс во Гетеборг.

Образование[уреди | уреди извор]

Таа станала магистер на науки во инженерството од Чалмерс универзитетот за технологија и доктор на науки во биофизички хемија во истата институција во 1996 година [1], со тезата со наслов Intelligent nucleic acid interactions with peptide nucleic acids and in recombination proteins. [2]

Вработување[уреди | уреди извор]

После нејзиниот докторат, таа работела дванаесет години во САД на Институтот за технологија во Калифорнија, Институтот Бекман во Пасадена, Калифорнија (1997-98), Универзитетот Тулан во Њу Орлеанс, Луизијана[3] (1999-2003) и Универзитетот Рајс во Хјустон, Тексас[4] (2004-2008).[5]

Во 2008 година, таа се вратила во Шведска на позицијата професорка на Универзитетот Умео. Од септември 2015 година, таа е професорка на Технолошкиот универзитет Чалмерс и е раководителка на одделот за хемиска биологија. Таа води истражувачка група која се фокусира на биофизичките својства на белковините; белковини кои пренесуваат метали и белковини кои се преклопуваат погрешно и се собираат заедно. Истражувањето е основна наука, но има врски со болести како што се Алцхајмерова, Паркинсонова и рак.[6]

Во 2010 година, Пернила Витунг-Стафшед била една од десет истражувачи во Шведска кои биле назначени за Валенберг научници, со петгодишен грант доделен од Фондацијата Кнут и Алис Валенберг.[7]

Во 2017 година е избрана за член на советот на Биофизичкото друштво (БПС).Таа била втор шведски научник некогаш избран; првиот бил Арне Енгструм 1960–1963 година.[8]

Награди и почести[уреди | уреди извор]

Пернила Виттунг-Стафшед има добиено голем број награди и награди, меѓу кои:

  • Национална награда Фрезениус во 2003 година, доделена од Американското хемиско друштво Фи Ламбда Упсилон на млади еминентни истражувачи по хемија.[9]
  • Наградата за хемија на Горан Густафсон во 2009 година, доделена од фондацијата Горан Густафсон и Кралската шведска академија на науките.[10]
  • Волмарк награда во 2009 година, доделена од Кралската шведска академија на науките.[10]
  • СТИАС соработник во 2013 година, наградена од Институтот за напредни студии Стеленбош, Јужна Африка.[11]
  • Плакета Сванте Арениус во 2016 година, доделена од Шведското хемиско друштво во соработка со Кралската шведска академија на науките.[12]
  • Избрана за член на Кралската шведска академија на науките, 2016 година.[13]
  • Избран за член на Кралското друштво за уметности и науки во Гетеборг, 2016 година.[14][15]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Natura: [for secondary school grades]. Biology 3, Life in development, co-author of the chapter A researcher tells, Liber, Stockholm, 1997, pp 88–89 ISBN 91-47-01174-2
  • Protein Folding and Metal Ions - Mechanisms, Biology and Disease Editors: Pernilla Wittung-Stafshede, C. Gomes Taylor & Francis Books Inc. Oct 22, 2010 under imprint CRC Press ISBN 9781439809655

Научни написи[уреди | уреди извор]

Пернила Витунг-Стафшед објавила повеќе од 200 научни написи во рецензирани списанија (јануари 2017 година).[16]

Написи за дебата[уреди | уреди извор]

Дали е решен родовиот јаз во либерална Шведска? Статија за дебата, објавена на мрежната страница STEM Women.[17]

Образованието во Шведска не е еднакво како што мислите. Статија за дебата на шведски јазик во веб-списанието Кири на Шведскиот истражувачки совет.

Друго[уреди | уреди извор]

Во 2016 година, таа била гостински блогер на веб-списанието „Кири“ на Истражувачкиот совет.[18]

Користена литература[уреди | уреди извор]

  1. http://www.chalmers.se/chem/EN/divisions/physical-chemistry/nordenlab/former-members Retrieved 14 July 2017
  2. http://publications.lib.chalmers.se/publication/1105-intelligent-nucleic-acid-interactions-with-peptide-nucleic-acid-pna-and-recombination-enzyme-reca Архивирано на 16 август 2017 г. Retrieved 7 March 2017
  3. „Tulane University - Protein Folding Unraveled“. www2.tulane.edu (англиски). Архивирано од изворникот на 2016-04-22. Посетено на 2017-07-17.
  4. „Home Page“. www.bioc.rice.edu. Архивирано од изворникот на 2005-12-18. Посетено на 2017-07-17.
  5. „Pernilla Wittung-Stafshede new Head of Division of Chemical Biology“. www.chalmers.se (англиски). Посетено на 2017-07-17.
  6. „Pernilla Wittung Stafshede“. www.chalmers.se (англиски). Посетено на 2017-07-17.
  7. https://www.wallenberg.com/kaw/en/research/protein-research-can-alter-our-view-how-diseases-develop Retrieved 7 March 2017
  8. Society, Biophysical. „Past Council“. www.biophysics.org (англиски). Посетено на 2017-08-15.
  9. „National Fresenius Award“. chemgroups.northwestern.edu. Посетено на 7 March 2017.
  10. 10,0 10,1 „Prizes and medals acknowledged during the Royal Swedish Academy of Sciences' 187:th annual meeting“. Royal Swedish Academy of Sciences. Архивирано од изворникот на 2017-03-08. Посетено на 7 March 2017.
  11. „Fellows“. Stellenbosch Institute for Advanced Studies. Посетено на 7 March 2017.
  12. „List of recipients“. Swedish Chemical Society. Посетено на 7 March 2017.
  13. „Pernilla Wittung Stafshede“. Royal Swedish Academy of Sciences. Архивирано од изворникот на 2017-03-08. Посетено на 7 March 2017.
  14. „Wittung-Stafshede new member of KVVS“. Chalmers University of Technology. Посетено на 7 March 2017.
  15. „Fellows“. Royal Society of Arts and Sciences in Gothenburg. Архивирано од изворникот на 6 May 2013. Посетено на 7 March 2017.
  16. „Scopus - Author details (Wittung-Stafshede, Pernilla)“. Scopus. Посетено на 7 March 2017.
  17. „Is the Gender Gap Solved in Liberal Sweden?“. STEM Women. 21 March 2016. Посетено на 7 March 2017.
  18. „Guest blogger Pernilla Wittung-Stafshede“. Swedish Research Council's web magazine Curie. Архивирано од изворникот на 2017-02-17. Посетено на 7 March 2017.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]