Митат-паша

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ахмед Шефик Митат
паша
Голем везир на Отоманското Царство
На должноста
19 декември 1876 – 5 февруари 1877
Монарх Абдул Хамид II
Претходник Мехмед Рушди-паша
Наследник Ибрахим Едем-паша
На должноста
31 јули1872 – 19 октомври1872
Монарх Абдул Азис
Претходник Махмуд Недим-паша
Наследник Мехмед Рушди-паша
Лични податоци
Роден(а) 18 октомври 1822
Цариград, Отоманско Царство
Починал(а) 26 април 1883
Та'иф, Хејаски Вилает, Отоманско Царство
Собрание Собрание на Отоманското Царство

Ахмед Шефик Митат-паша[1] (18 октомври 182226 април 1883) – отомански демократ[2] и еден од водечките државници за време на доцното танзиматско раздобје.[3] Најпознат е по водењето на отоманското уставно движење од 1876 и воведувањето на Првата уставна ера, но иста така тој е водечка личност на реформите во образовната и провинциската администрација.[3] Бил дел од владејачката елита која признавала дека царството е во криза и сметал дека реформата е очајно потребна.[4] Митат-паша е опишан како личност со либерален став и се смета за еден од основачите на Отоманското собрание.[5][6][7]

Каролин Финкел го опишала како "вистински претставник на танзиматскиот оптимизам, кој верувал дека на сепаратистичките стремежи може да им се спротивстави со покажување на придобивките од добро владеење."[8] За Британците, неговата реформска преданост била исклучок, заснована на поединечната снага и личност.[9] Тие верувале дека Митат-паша не може да успее, наведувајќи ја неефикасната и корумпирана природа на отоманската држава и расцепканоста на нејзиното општество.[9]

Митат-пашиниот сук во Дамаск сè уште го носи неговото име.[3]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 378–379. ISBN 978-1-4381-1025-7. Посетено на 9 June 2013.
  2. Innes & Philip, Joanna & Mark (2018). Re-Imagining Democracy in the Mediterranean, 1780-1860 (англиски). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879816-3.
  3. 3,0 3,1 3,2 J. Rgen Nielsen; Jørgen S. Nielsen (9 December 2011). Religion, Ethnicity and Contested Nationhood in the Former Ottoman Space. BRILL. стр. 117. ISBN 978-90-04-21133-9. Посетено на 9 June 2013.
  4. Toby Dodge (2003). Inventing Iraq: The Failure of Nation-Building and a History Denied. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 57. ISBN 978-1-85065-728-6. Посетено на 9 June 2013.
  5. Hanioglu, M. Sukru (1995). The Young Turks in Opposition. Oxford University Press. ISBN 0195358023. Посетено на 6 May 2017.
  6. The Syrian Land: Processes of Integration and Fragmentation : Bilād Al-Shām from the 18th to the 20th Century. Franz Steiner Verlag. 1998. стр. 260. ISBN 3515073094. Посетено на 6 May 2017.
  7. Zvi Yehuda Hershlag (1980). Introduction to the Modern Economic History of the Middle East. Brill Archive. стр. 36–37. ISBN 978-90-04-06061-6. Посетено на 9 June 2013.
  8. Caroline Finkel (19 July 2012). Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire 1300-1923. John Murray. стр. 6–7. ISBN 978-1-84854-785-8. Посетено на 11 June 2013.
  9. 9,0 9,1 Toby Dodge (2003). Inventing Iraq: The Failure of Nation-Building and a History Denied. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 54. ISBN 978-1-85065-728-6. Посетено на 9 June 2013.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Политички функции
Претходник
Махмуд Недим-паша
Голем везир на Отоманското Царство
31 јули 1872 – 19 октомври 1872
Наследник
Мехмед Рушди-паша
Претходник
Мехмед Рушди-паша
Голем везир на Отоманското Царство
19 декември 1876 – 5 февруари 1877
Наследник
Ибрахим Едем-паша
Претходник
Сабри-паша
Управник на Ајдин
1880 – 17 мај 1881
Наследник
Али-паша
Претходник
'
Управник на Отоманска Сирија
22 ноември 1878 – 31 август 1881
Наследник
'