Казујо Сеџима

Од Википедија — слободната енциклопедија
Казујо Сеџима
Казујо Сеџима во март, 2009г.
Роден(а)29 октомври 1956(1956-10-29)(67 г.)
Ибараки префектура, Јапонија
НационалностЈапонка
НаградиSchelling Architekturpreis 2000
Награда „Ролф Шок“ 2005
Прицкерова награда 2010
АтелјеКазујо Сеџима и Соработници (1987–1995)
САНАА (од 1995 г.)

Казујо Сеџима (妹島 和世, Сеџима Казујо, родена на 29 октомври 1956 г.) е јапонска архитектка. Таа е позната по своите проекти кои ги карактеризира чиста модернистичка естетика. Тие најчесто содржат елегантни, чисти и сјајни површини од стакло, мермер и метал. Таа исто така користи квадрати и кубуси што може да се препознаат на повеќе нивоа во нејзините проекти. Огромни прозорци овозможуваат природна светлина да навлезе во просторот и да создаде слеаност помеѓу внатрешноста и надворешноста на објектот. Токму од ова поврзување на два простори таа ја црпи својата инспирација при проектирањето.

Казујо Сеџима, заедно со Рјуе Нишизава, има работено на повеќе проекти во Германија, Швајцарија, Франција, Англија, Холандија, САД и Шпанија. Многу од нивните проекти вклучуваат стакло и јавни отворени простори кои ја создаваат врската на објектот со неговата околина. Такви проектантски елементи може да се сретнат во изобилство во нивните проекти.

Во 2010 г., Сеџима, заедно со Рјуе Нишизава ја добила Прицкеровата награда за архитектура.

Ран живот и образование[уреди | уреди извор]

Сеџима е родена на 29 октомври, 1956 г. во Ибараки префектурата во јапонија. Во 1981, по стекнувањето со магистерската диплома по архитектура на Јапонскиот женски универзитет , таа се вработила во Тојо Ито и Соработници.

Во 1987 г. таа ја основа фирмата Казујо Сеџима и Соработници, а подоцна, во 1995 г. ја основа САНАА заедно со Рјуе Нишизава. Казујо Сеџима има предавано на Универзитетот Принстон, на Политехника во Лозана, Уметничкиот универзитет Тама како и на Универзитетот Кио, каде што подоцна станала и редовна професорка.

Кариера[уреди | уреди извор]

По нејзината пракса во студиото на Тојо Ито, Сеџима ја основа фирмата Казујо Сеџима и Соработници, во 1987 г. Еден од нејзините први вработени бил Рјуе Нишизава, студент кој работел со Сеџима во студиото на Тојо Ито.[1] По неколкугодишното работење за Сеџима, Нишизава сакал да си замине за да отвори своја сопствена фирма, но Сеџима го убедила да остане и да формираат партнерство. Во 1995 г. тие двајца ја основаат САНАА со седиште во Токио (Sejima and Nishizawa and Associates).[2] Во 2010 г. Сеџима е назначена за директорка на архитектонскиот сектор на Венециското биенале и била кураторка на дванаесеттата годишна меѓународна архитектонска изложба. Таа е првата жена што некогаш била избрана за оваа позиција. Во 2010 г. таа исто така станала добитничка на Прицкеровата награда, заедно со Рјуе Нишизава.

Кога се разгледува нејзината работа, набљудувачот може да забележи дека таа претежно користи стакло во сите нејзини дела. Карактеристично за нејзината архитектура се елегантните мермерни површини, а нејзините објекти често претставуваат композиција од кривини во склоп на самиот објект, но и на неговата површина. Казујо успешно го ускладува објектот со неговата околина. Значителна е употребата на многу стакло, овозможувувајќи му на оној што престојува во објектот да гледа надвор, но и да се гледа себеси и одблесоците на надворешноста што се создаваат внатре во објектот.[3][3][4][4]

Проекти на Казујо Сеџима и Соработници[уреди | уреди извор]

Police box outside Chofu Station in Tokyo (1993–94)
  • Platform I Vacation House – 1987 to 1988 – Chiba Prefecture, Japan
  • Platform II Studio – 1988 to 1990 – Yamanashi Prefecture, Japan
  • Platform III House (Not built/project only) – 1989 to 1990 – Tokyo, Japan
  • Castelbajac Sports Store – 1990 to 1991 – Kanagawa, Japan
  • Saishunkan Seiyaku Women's Dormitory – 1990 to 1991 – Kumamoto, Japan
  • N House – 1990 to 1992 – Kumamoto, Japan
  • An Apartment Building (Not built/project only) – 1991 – Osaka, Japan
  • Nasumoahara Harmony Hall (Not built/project only) – 1991 – Tochigi, Japan
  • Pachinko Parlor I – 1991 to 1993 – Ibaraki, Japan
  • Villa in the Forest – 1992 to 1994 – Nagano, Japan
  • Pachinko Parlor II – 1993 – Ibaraki, Japan
  • Y House – 1993 to 1994 – Chiba, Japan
  • Police box outside Chofu Station – 1993 to 1994 – Tokyo, Japan
  • Service Center at the Tokyo Expo 96 (Not built/project only) – 1994 to 1995 – Tokyo, Japan
  • Yokohama International Port Terminal (Not built/project only) – 1994 – Kanagawa, Japan
  • Gifu Kitagata Apartment Building – 1994 to 2000 – Gifu, Japan
  • Pachinko Parlor III – 1995 to 1996 – Ibaraki, Japan
  • U Office Building – 1996 to 1998 – Ibaraki, Japan
  • Small House – 1999 to 2000 – Tokyo, Japan
  • Kozankaku Student Residence – 1999 to 2000 – Ibaraki, Japan
  • hhstyle.com Store – 1999 to 2000 – Tokyo, Japan
  • Asahi Shimbun Yamagata Office Building – 2000 to 2002 – Yamagata, Japan
  • House in a Plum Grove – 2001 to 2003 – Tokyo, Japan
  • Onishi Civic Center – 2003 to 2005 – Gunma, Japan
  • Theater and Artscentre- 2007 – Almere, The Netherlands
  • New Museum - 2010- New York City, United States
  • Shibaura House - 2011 - Tokyo, Japan
  • Louvre-Lens - 2012 - Lens, France
  • New limited express trains for Seibu Railway, 2018, Japan[5]

Награди и признанија[уреди | уреди извор]

Казујо Сеџима

  • 1988 - Kashima Prize, SD Review 1988 (for Platform I, Platform II)
  • 1989 - Yoshioka Prize, The Japan Architect (for Platform I)
  • 1992 - Young Architect of the Year, Japan Institute of Architects (for Saishunkan Seiyaku Women’s Dormitory)
  • 1994 - Grand Prize, Commercial Space Design Award ’94 (for Pachinko Parlor I, Pachino Parlor II)
  • 1995 - Kenneth F. Brown Asia Pacific Culture and Architecture Award, University of Hawaii (for Saishunkan Seiyaku Women’s Dormitory)
  • 2006 - Minister of Education’s Art Encouragement Prize, Tokyo, Japan
  • 2006 - Japan Architecture Award (for House in Plum Grove)
  • 2007 - International Fellowship of RIBA/Royal Institute of British Architects
  • 2009 - StellaRe Prize, Turin, Italy
  • 2009 - Erna Hamburger Prize, Lausanne, Switzerland
  • 2009 - Officier de l’Ordre des Arts et des Lettres, France

САНАА

  • 1998 – Prize of Architectural Institute of Japan, Tokyo, Japan (for Multimedia Workshop, Ogaki, Gifu)
  • 2000 – Erich Schelling Architecture Prize, Kalsruhe, Germany
  • 2002 – Arnold W. Brunner Memorial Prize in Architecture, American Academy of Arts & Letters, New York
  • 2002 – Architecture Award of Salzburg Vincenzo Scamozzi, Salzburg, Austria
  • 2004 – Golden Lion for the Most Remarkable Work in the Exhibition Metamorph in the 9th International Architecture Exhibition, la Biennale di Venezia
  • 2005 – 46th Mainichi Newspapers Arts Award, Architecture Category (for 21st Century Museum of Contemporary Art, Kanazawa)
  • 2005 – Rolf Schock Prize in Visual Arts, Sweden
  • 2006 – Prize of Architectural Institute of Japan, Tokyo, Japan (for 21st Century Museum of Contemporary Art, Kanazawa)
  • 2007 – Premio Mario Pani 2007 (Mario Pani Award), Mexico City, Mexico
  • 2007 – Kunstpreis Berlin (Berlin Art Prize), Berlin, Germany
  • 2010 – Pritzker Architecture Prize 2010, U.S.A.

Professorship[уреди | уреди извор]

Sejima teaches as a Visiting Professor, both at Tama Art University and Japan Women's University in Tokyo. From 2005 to 2008, together with Nishizawa, she held the Jean Labatut Professorship at the School of Architecture at Princeton University, where she also served on the advisory council for several years.[се бара извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Kazuyo Sejima and Ryue Nishizawa | biography - Japanese architects“. Encyclopedia Britannica. Посетено на 2015-10-15.
  2. „Kazuyo Sejima & Ryue Nishizawa Successes stack up for Tokyo design duo: Sanaa interviewed by Japan Times“. architectural interviews. 2009-12-28. Посетено на 2015-10-15.
  3. 3,0 3,1 „Essay: Kazuyo Sejima and Ryue Nishizawa | The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Посетено на 2016-03-09.
  4. 4,0 4,1 „The World's Most Anticipated Architecture: Rolex Learning Center - BusinessWeek“. Businessweek.com. Посетено на 2016-03-09.
  5. „Seibu Railway to introduce new limited express trains in fiscal 2018“ 西武鉄道 2018年度に新型特急車輌導入. Tetsudo Hobidas (јапонски). Japan: Neko Publishing Co., Ltd. 14 March 2016. Посетено на 14 March 2016.

4. The Pritskir Architecture prize (2016). http://www.pritzkerprize.com/2010/works

5. New museum Ryue Nishizawa, Kazuyo Sejima win prtiskir prize (2016). http://www.fastcompany.com/1599496/new-museum-architects-ryue-nishizawa-kazuyo-sejima-win-pritzker-prize

6. The world's most anticipated architecture chitecture about.com—Rolex learning center (2016).http://www.bloomberg.com/ss/10/03/0301_most_anticipated_architecture/10.htm

7. Essay—Inventing new hierarchies (2016).http://www.pritzkerprize.com/2010/essay

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Предлошка:Pritzker Prize laureates Предлошка:Schock Prize laureates