Грета Воксен

Од Википедија — слободната енциклопедија

Грета Ана Марија Воксен била првата жена градежен инженер во Шведска која дипломирала на Kungliga Tekniska högskolan (KTH) (Кралскиот институт за технологија) во 1928 година.

Раниот живот[уреди | уреди извор]

Грета Ана Марија Вестберг е родена на 12 јули 1902 година во Данска . Нејзиниот татко Нилс Вестберг бил инженер и соработник на шведскиот индустријалец Густаф Дален .

Образование[уреди | уреди извор]

Грета Вестберг го завршила своето средно образование во 1920 година и го положила Studentexamen, приемен испит на универзитетот за оние кои го напуштаат училиштето во Шведска . [1]

Таа потоа започнала да работи во Vattenfallsstyrelsen, шведска мултинационална компанија за електрична енергија во сопственост на Владата на Шведска . По завршувањето на краток основен курс по електротехника на работа, таа се заинтересирала да студира инженерство. Нејзините тројца браќа студирале на Кунглига Текниска хогсколан . [1]

Kungliga Tekniska högskolan (Кралскиот институт за технологија) ги отворил вратите за студентки во 1921 година, а Брита Снелман била првата жена што ја искористила оваа можност во истата година, студирајќи архитектура. [2] [3] Грета Вестберг била првата жена во Шведска која започнала магистерски студии по инженерство кога влегла во одделот за електротехника на KTH во 1924 година. Таа го добила прекарот „Електрична девојка“. [4] ( Вера Сандберг ), која дипломирала на Технолошкиот универзитет Чалмерс во 1917 година со диплома, се смета за првата жена инженер во Шведска. Курсевите на Чалмерс во тоа време биле пократки од оние во KTH, и траеле до 1937 година пред Чалмерс да стане технички колеџ и да и биде дозволено да издава магистерски дипломи). Брита Снелман дипломирала во 1924 година, истата година кога Вестберг ги започнала студиите, што значело дека Вестберг била единствената жена технолог во целиот KTH за дел од нејзиното време таму. За време на нејзиното дипломирање, таа ја формирала Kvinnliga Teknologföreningen, Здружението на жени технолози, со уште две жени технолози, кои ги започнале своите курсеви подоцна, едната студира Архитектура, а другата хемија. [1] Дипломирала на Кралскиот институт за технологија во Kungliga Tekniska högskolan (KTH) во 1928 година. [1]

Кариера[уреди | уреди извор]

По дипломирањето, Грета Воксен брзо се вработила во Elektricitetverksföreningen, шведската енергетска компанија каде што работела со оперативни статистики нешто повеќе од една година. Се омажила во 1929 година и морала да поднесе оставка за да ги воспитува своите деца. Откако нејзините деца пораснале, таа се вратила на работа во 1954 година како учителка по математика, физика и хемија. [1]

Личен живот[уреди | уреди извор]

Грета Вестберг се омажила за машинскиот инженер Рагнар Воксен во 1929 година. [5] Тој, исто така, дипломирал инженерство во 1928 година, а подоцна (1943–1964) станал ректор на КТХ. [1] Уште во 1927 година, парот го уредувал и објавил Föreläsningar i läran om hissoch transportanordningar, збирка Предавања во Доктрината за лифтови и транспортни уреди. [6] Имале пет деца, Ива, Харалд, Ана, Герда и Густав. [7]

Грета Воксен починала на 9 мај 1993 година во Лидинго . [1]

Комеморација[уреди | уреди извор]

Соба е именувана по Грета Воксен во Kungliga Tekniska högskolan. [8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Kongl. Elektrosektionen 1910 - 1985: Greta Woxén Архивирано на {{{2}}}., läst 18 juli 2009
  2. KTH: Brita Snellman - den första ordinarie kvinnliga studenten vid KTH, läst 18 juli 2009
  3. „KTH | Den första kvinnliga studenten“. archive.is. 2012-05-25. Архивирано од изворникот на 2012-05-25. Посетено на 2021-03-27.
  4. „Elektro 1910-1985“. www.e.kth.se. Архивирано од изворникот на 2021-04-12. Посетено на 2021-03-27.
  5. „989 (Vem är Vem? / Stockholmsdelen 1945)“. runeberg.org (шведски). Посетено на 2021-03-27.
  6. Davidsson, Wilhelm (1927). Föreläsningar i läran om hiss- och transportanordningar.
  7. „1422 (Vem är Vem? / Stor-Stockholm 1962)“. runeberg.org (шведски). Посетено на 2021-03-27.
  8. „KTH | Greta Woxén“. www.kth.se. Посетено на 2021-03-27.