Џон Оливер

Од Википедија — слободната енциклопедија
Џон Оливер
Оливер во ноември 2016 година
Родено имеЏон Вилијам Оливер
Роден23 април 1977(1977-04-23)(46 г.)
Ердинтон, Бирмингхам, Англија
Медиум
  • Стенд-ап
  • телевизија
  • филм
  • Книги
Обр. установаХристов Колеџ, Кембриџ
Работен век1998–сè уште
Жанрови
  • Политика / вести сатира
  • набљудувачка комедија
  • сина комедија
  • сарказам
  • срамна комедија
  • самоодрекување
Тематика
  • Американска политика
  • Британска политика
  • Англиска култура
  • политичка експертиза
  • популарна култура
  • тековните настани
  • медиуми
  • човекови права
  • религија
  • спорт
  • човекова сексуалност
СопружникКејт Норли (в. 2011)
Деца1[1]
Мреж. местоiamjohnoliver.com

Џон Вилијам Оливер (роден на 23 Април 1977 година)[2] - англиски комичар, писател, продуцент, политички коментатор, глумец и телевизиски водител. Од 2014 година, тој е домаќин на HBO политичкиот talk-show "Last Week Tonight with John Oliver" . Тој е добитник на Peabody Award, пет Primetime Emmys, и два Writers Guild награди.

Оливер стана познат во САД за неговата работа во The Daily Show со Џон Стјуарт. Тој е ко-водител на сатиричнaта комедија  The Bugle и водител на John Oliver's New York Stand-Up  на Comedy Central. Оливер често соработуваше со Енди Залцман, заедно со соработката, вклучувајќи сатирични поткасти и радио емисии, како и серии како што се Политичките животни (Political Animal) и Одделот (The Department).

Раниот живот и образование[уреди | уреди извор]

Џон Вилијам Оливер е роден на 23 април 1977 година во Ердтингтон, Вест Мидлендс, Англија,[3] негови родители сеː Џим Оливер и неговата сопруга, Керол. Неговиот татко работел и како директор на училиште и како социјален работник, неговата мајка била професор по Музичко. И неговите родители се по потекло од Ливерпул. Неговиот вујко бил композиторот Стефан Оливер, и неговиот пра прадедо бил Вилијам Бојд, Епископ во Рипон и судски капелан на Кралицата Викторија.[4]

Уште од детството е навивач на ФК Ливерпул, истакнувајќи во интервјуата дека "фамилијата на мајка ми се од Кноти Еш и семејството на татко ми се од Вирал, така што поддршката за Ливерпул не беше голем избор".[5] Како дете, Оливер беше школуван во Бедфорд во Mark Rutherford училиште.[6][7][8]

По средното училиште, тој студирал во Христовиот Колеџ во Кембриџ. Како студент во средината во доцните 1990-ти, Оливер беше член на Кембриџ Footlights, аматерски театарски клуб раководен од страна на студентите на Универзитетот во Кембриџ. Современици на Оливер во тоа време се Дејвид Мичел и Ричард Аојаде. Во 1997 година, тој стана потпретседател во самиот клуб.[9][10] Во 1998 година, Оливер дипломирал на Христовиот Колеџ со диплома по Англиски јазик.[11][12]

Кариера[уреди | уреди извор]

Стенд-ап[уреди | уреди извор]

Вајат Сенак, Џон Оливер и Рори Албанезе по извршувањето на комедија во Моравски Колеџ во Витлеем Пенсилванија, Април 2009 година

Оливер првпат се појави во Edinburgh Festival Fringe во 2001 година, како дел од The Comedy Zone, вечерената програма, каде што тој го играше ликот на "oleaginous journalist".[13] Тој го изведе своето прво соло шоу во 2002 година и се врати во 2003 година. Во 2004 и 2005 година, тој соработуваше со Енди Залцман и направија радио програма наречена Political Animal, програма во која е застапен политички материјал. Откако се пресели во Њујорк за The Daily Show, Оливер почна да прави стенд-ап настани во мали клубови низ градот, а подоцна и да прави и во поголемите места во градот.[14] Првиот стенд-ап на Оливер, со наслов John Oliver: Terrifying Times, дебитираше на Comedy Central во 2008 година, а подоцна беше издаден на DVD.[15] Од 2010 година, Оливер беше водител, четири сезони на John Oliver's New York Stand-Up Show.[16]

Според изјавата на Едвард Хелмор во Гардијан, "Неговиот стил се потпира на оној вид кој Американците го сакаат најдобро од Британците - претеран, полн со чудни акценти и манири, во духот на Монти Пајтон". Оливер ја користи неговата Британската култура како примарен предмет за неговите шеги.[17][18] Оливер го опишува својот сопствен акцент како "mongrel", влијанија од Brummie, Scouse и Bedford акценти.[19]

Mock the Week [уреди | уреди извор]

Пред да се приклучи на The Daily Show, Оливер правеше настапи на Британската телевизија како панелист на сатиричниот квиз-вести "Mock the Week". Тој беше чест гостин во првите две серии во 2005 и 2006 година, се појавува во 7 од 11 епизоди.

The Daily Show со Џон Стјуарт[уреди | уреди извор]

Оливер и Вајат Сенак на премиерата на "Earth"

Оливер се приклучи на "Дневнa програма со Џон Стјуарт" како нејзин висок британски дописник во јули 2006 година. Тој вели дека бил интервјуиран за програмата по препорака на комичарот Рики Џервејз, но никогаш не се сретнал со Оливер, но беше запознаен со неговата работа. Тоа беше неговиот првпат во САД. Две недели по интервјуто, тој го доби работното место, со авион од Лондон до Њујорк во недела и неочекувано се појавува на камерата наредниот ден. Оливер доби Еми Награди за најдобро пишување во 2009, 2011 и 2012 година.

Во текот на летото 2013 година, Оливер гостуваше на The Daily Show за осум недели, додека Стјуарт го режираше филмот Rosewater.[20] Перформансите на Оливер добија позитивни критики,[21][22][23][24] некои критичари сугерираа дека тој на крајот треба да го наследи Стјуарт како домаќин на The Daily Show или да добие свое шоу.[25][26][27] CBS разговараше за можноста Оливер да го замени Крег Фергусон на The Late Late Show.[28] Три месеци по неговот гостување во The Daily Show, HBO објави дека ќе му направи на Оливер негово late-night шоу.[29]

The Bugle[уреди | уреди извор]

Од октомври 2007 до мај 2015 година, Оливер беше ко-водител на The Bugle, неделен сатиричен комедичен поткаст, со Енди Залцман. Оригинално направено од The Times од Лондон, стана независен проект во 2012 година. 200-та епизода емитуваше на 13 Јули 2012.[30] Програмата достигна број на 500.000 преземања месечно[31]

John Oliver's New York Stand-Up Show[уреди | уреди извор]

Од 2010 до 2013 година, Оливер беше водител на Стенд-ап шоуто John Oliver's New York Stand-Up Show, стенда-ап серии на Comedy Central кои содржеа сетови од него и од други комичари.[32] Четири сезони на шоуто беа произведени до 2013 година, првите три последни шест епизоди и последните финални осум.

Last Week Tonight[уреди | уреди извор]

Оливер почна да го води Last Week Tonight with John Oliver, late-night talk show кој со сатиричен изглед ги прикажуваше вестите, политиката и тековните настани, на 27 април 2014 година.[33] Неговиот почетен двегодишен договор со HBO беше продолжен до 2017 година во февруари 2015 година.[34][35] Оливер вели дека има целосна креативна слобода, вклучувајќи слобода за критикување на корпорациите, со оглед на моделот за претплата без надомест на HBO.[28] Неговата работа на шоуто доведе до тоа Оливер да биде именуван на листата "100 највлијателни луѓе" во магазинот Тајм во 2015 година.[36]

Телевизиско глумење[уреди | уреди извор]

Оливер имаше постојана улога во комедијата на Ен-би-си комедијата како професор по психологија, Ијан Данкан.[37] Сепак, тој одби да стане редовен член на серијата, бидејќи тој не сакаше да го напушти The Daily Show. Тој не се појави во третата и четвртата сезона на шоуто, но се врати во петтата сезона, се појавува во седум од 13 епизоди. Тој не беше во шестата сезона што се емитуваше на Yahoo![38][39]

Како момче, Оливер го играше ликот Феликс Пардигл, помала улога во драмата "Bleak House" на BBC во 1985 година.[40]

Оливер исто така го работаше гласот на Шерлок Холмс во "Gravity Falls" (сезона 1, епизода 3), во "Rick and Morty" како амеба наречена Dr. Xenon Bloom (сезона 1, епизода 3), во "People Like Us" како менаџер на банка (сезона 2, епизода 5), во "Randy Cunningham: 9th Grade Ninja" како гласот од Coach Green (сезона 1, епизода 9), во "My Hero" како човек од BBC (сезона 2, епизода 5), во "Green Wing" како продавач на автомобили (сезона 1, епизода 1) и во "Bob's Burgers" како агент мачка (сезона 7, епизода 10).

Оливер го играше ликот Booth Wilkes-John (цртаниот лик)[41] во 25-та сезона, епизода "Pay Pal", во долготрајната FOX анимираната серија "The Simpsons".

Филм[уреди | уреди извор]

Во 2008, на Оливер му беше дадена неговата прва филмска улога, играјќи го Dick Pants во "The Love Guru".[42] Тој подоцна го прави гласот на Ванити Смрф во филмот "The Smurfs" и неговото продолжение (вториот дел).[43][44] Оливер беше најавен да го прави гласот на Зазу во претстојниот римејк на Дизни, "The Lion King".[45]

Објавени трудови[уреди | уреди извор]

  • Земјата (Книга): Посетителот Водич за Човечката Раса (Grand Central Објавување, 2010) Bell, Crystal (6 April 2017). „Here Are Your 2017 MTV Movie & TV Awards Nominations: See The Full List“. MTV. Посетено на 6 April 2017.

Белешки[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Lewis, Hilary (12 November 2015). „John Oliver Baby News: 'Last Week Tonight' Host, Wife Welcome Son“. The Hollywood Reporter. Посетено на 15 November 2015.
  2. „John Oliver Biography: Political Scientist, Radio Personality, Actor, Comedian, Writer, Television Personality (1977–)“. Biography.com (FYI / A&E Networks). Архивирано од изворникот на 7 November 2015. Посетено на 12 November 2015.
  3. Usborne, David (7 April 2010). „Made in Manhattan: John Oliver on taking satire stateside“. The Independent. UK.
  4. „Oliver, Stephen Michael Harding (1950-1992), composer“. oup.com. Архивирано од изворникот на 2015-11-18. Посетено на 4 September 2015.
  5. „My dad told me, always remember Istanbul“. LiverpoolFC.com. 27 July 2016. Архивирано од изворникот на 2016-07-24. Посетено на 2017-09-24.
  6. „Interview with John Oliver“. The Guardian. London. 23 July 2007. Посетено на 21 April 2009.
  7. Young, Bill (7 March 2011). „Ten Minutes with John Oliver“. Tellyspotting.org. Архивирано од изворникот на 2014-01-16. Посетено на 7 July 2012.
  8. Kamp, David. „John Oliver Is Horrified by Massages and Is a "Committed Coward": What You Should Know About the Host of *Last Week Tonight*“. Vanity Fair. Посетено на 4 September 2015.
  9. „Cambridge Footlights Alumni, 1990–1999“. Cambridge Footlights. Архивирано од изворникот на 2013-11-02. Посетено на 6 August 2013.
  10. Freeman, Hadley (19 October 2012). „David Mitchell: goodbye lonely nerd“. The Guardian. Посетено на 6 August 2013.
  11. „Reporter 8/7/98: Congregations of the Regent House on 26 and 27 June 1998“. Cambridge University Reporter. Посетено на 23 February 2011.
  12. „Oliver's Twist on These 'Terrifying Times'. The Tech. MIT. Архивирано од изворникот на 2013-05-21. Посетено на 1 March 2013.
  13. Czajkowski, Elise (22 July 2013). „A Look Back at John Oliver's Pre-'Daily Show' Work“. Splitsider.com. Архивирано од изворникот на 2013-07-27. Посетено на 26 July 2013.
  14. „Oliver twisted – Time Out New York Issue 593“. 8 February 2007. Посетено на 21 April 2009.
  15. Stanislawski, Ethan (25 August 2008). „John Oliver: Terrifying Times Review“. Blogcritics. Архивирано од изворникот на 2016-01-15. Посетено на 10 January 2016. Укажано повеќе од еден |accessdate= и |access-date= (help)
  16. „John Oliver's New York Stand-Up Show“. Comedy Central. Архивирано од изворникот на 2014-09-03. Посетено на 19 September 2014. Укажано повеќе од еден |accessdate= и |access-date= (help)
  17. „John Oliver - Ancestral Idiocy“. Comedy Central. 13 September 2013. Архивирано од изворникот на 2016-03-31. Посетено на 1 April 2016. Укажано повеќе од еден |accessdate= и |access-date= (help)
  18. „Welcome Back To Morass - News of the world Schadenfreudegasm“. Comedy Central. 11 July 2011. Посетено на 1 April 2016.
  19. Marsh, Steve (7 June 2013). „John Oliver on Hosting The Daily Show and Being Less of a Mean Brit While Doing So“. New York (magazine). Посетено на 23 August 2013. Text "New York]] blog Vulture.com" ignored (help)
  20. Fleming, Mike Jr. (5 March 2013). „Update: Jon Stewart Taking Summer 'Daily Show' Hiatus To Direct First Film And "Challenge" Himself, John Oliver To Sub“. Deadline.com. Посетено на 16 August 2013.
  21. Paskin, Willa (14 June 2013). „Jon Stewart who?: John Oliver's "Daily Show" is almost too good“. Salon. Посетено на 16 August 2013.
  22. Grant, Drew (28 June 2013). „The Daily Show Down: Why John Oliver Is the Best Thing to Happen to Late Night Since Colbert“. New York Observer. Посетено на 16 August 2013.
  23. Carlson, Erin (11 June 2013). 'Daily Show': John Oliver Makes Hilarious Debut as Host“. The Hollywood Reporter. Посетено на 16 August 2013.
  24. Molloy, Tim (10 June 2013). „Review: John Oliver's 'Daily Show' Is Sharp as Ever“. TheWrap.com. Архивирано од изворникот на 2013-08-08. Посетено на 16 August 2013.
  25. Fox, Jesse David (15 August 2013). „We Can Now Consider John Oliver The Daily Show's Heir Apparent“. Vulture. Посетено на 16 August 2013.
  26. Busis, Hillary (16 August 2013). „John Oliver bids farewell to 'Daily Show' hosting gig – how'd he do?“. Entertainment Weekly. Архивирано од изворникот на 2013-08-16. Посетено на 16 August 2013.
  27. Holpuch, Amanda (11 June 2013). „John Oliver hosts The Daily Show without Jon Stewart – triumphantly“. The Guardian. Посетено на 16 August 2013.
  28. 28,0 28,1 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име thrhbo.
  29. Andreeva, Nellie (14 November 2013). 'Daily Show's John Oliver To Host Weekly Comedy Talk Show For HBO“. Deadline. Посетено на 20 December 2013.
  30. Coates, Sam; Elliott, Francis; Watson, Roland. „The Bugle – Audio Newspaper for a Visual World“. The Times. London. Посетено на 7 May 2010.
  31. Kondolojy, Amanda (24 April 2014). 'Last Week Tonight With John Oliver' Debuts April 27 on HBO“. TVbytheNumbers. zap2it. Архивирано од изворникот на 2014-04-25. Посетено на 25 April 2014.
  32. „Comedy Central gives John Oliver his own standup comedy series“. Los Angeles Times. 18 November 2009. Посетено на 19 November 2009.
  33. Patten, Dominic (12 February 2014). „HBO Sets Name & Date For John Oliver Debut“. Deadline.com. Посетено на 12 February 2014.
  34. Steinberg, Brian (17 February 2015). „John Oliver Will Stay at HBO Through 2017“. Variety. Посетено на 17 September 2015.
  35. Luckerson, Victor (17 February 2015). „Last Week Tonight With John Oliver Gets 2 More Seasons“. TIME.com. Посетено на 17 September 2015.
  36. Bierman, Elizabeth (15 April 2015). „John Oliver“. Time.com. Time 100.
  37. „Rating NBC's new fall shows: 'Parenthood,' a 'Trauma,' a 'Community,' '100 Questions,' and oh 'Mercy'!“. Entertainment Weekly. 4 May 2009. Архивирано од изворникот на 2009-05-07. Посетено на 4 May 2009.
  38. Ryan, Patrick (31 December 2013). "John Oliver Resumes his Community Tenure." Архивирано на 4 јануари 2014 г. Chicago Sun Times (SunTimes.com). Retrieved 16 January 2014.
  39. Ryan, Patrick (10 December 2013). "Sneak Peek: John Oliver Returns to 'Community'." Архивирано на 4 ноември 2016 г. USA Today. Retrieved 16 January 2014.
  40. 'Daily Show' star John Oliver heads to Irvine“. Orange County Register. 23 November 2010. Посетено на 24 August 2013.
  41. Perkins, Dennis (11 May 2014). „The Simpsons: "Pay Pal". The A.V. Club. Посетено на 7 September 2015. As the Simpsons’ new neighbor Booth Wilkes-John, Oliver brings his impeccably clipped comic timing...
  42. „Oliver's movie break“. Chortle.co.uk. 5 September 2007. Посетено на 23 May 2009.
  43. „Smurfs casting update: 'SNL' cast and John Oliver join voice cast“. Entertainment Weekly. 28 April 2010. Архивирано од изворникот на 1 May 2010. Посетено на 3 May 2010.
  44. Smurfs casting update, SNL cast members and John Oliver join voice cast Архивирано на 17 ноември 2015 г. Sidereel 2010
  45. Donnelly, Matt. „John Oliver Joins Disney's Live-Action 'The Lion King' (Exclusive)“. The Wraps. Посетено на 10 July 2017.

Семрежната филмска база на податоци (англиски)