Јост Гиперт

Од Википедија — слободната енциклопедија
Јост Гиперт

Јост Гиперт (германски: Jost Gippert; роден р. 12 март 1956 во Винц-Нидервенигерн, денес Хатинген, Германија) е германски научник и кавказиолог, писател и професор по споредбена лингвистика на Институтот за Емипириска Лингвистика при Универзитетот Јохан Волфганг Гете во Франкфурт на Мајна.[1]

Животопис[уреди | уреди извор]

Бернард Утије, Јост Гиперт, Винфрид Бедер

Во 1972 година завршува средно училиште во гимназијата Лајбниц во Есен-Алтенесен, Германија. Од 1971 до 1977 студира лингвистика, индологија, јапонологија и синологија на универзитетот во Маргург и Берлин (Слободен универзитет Берлин).[2] По студиите, во 1977, се стекнува со титулата доктор по филозофија со студијата за "Синтаксата на инфинитивно образување во индоевропските јазици". Од 1977 до 1990 работи како научник и држи предавања на универзитетите во Берлин, Виена и Салцбург. Како научен асистент за ориентална комјутерска лингвистика, докторира во 1991 на универзитетот во Бамберг со студијата за иранските заемки во ерменскиот и грузискиот.

Од 1994 предава споредбена лингвистика на Универзитетот Јохан Волфганг Гете во Франкфурт на Мајна. Од 1996 е надворешен член на Академијата за науки во Гелати (Грузија), од 2002 e член на комисјата Турфан, а од 2007 член на центарот "Sprache" (Јазик) на Академијата за Науки во Берлин-Бранденбург.

Во 1997 е именуван за почесен професор на Универзитетот Сулхан Саба Орбелиани во Тбилиси, во 2009 за почесен доктор на Унивезитетот Иване Џавахишвили исто во Тбилиси и во 2013 за почесен доктор на Универзитетот Шота Руставели во Батуми (Грузија). Неговата работа не се сведува само на индоевропските јазици и јазичаричката типологија, туку и на јазиците од Кавказот. Неодамна исто така се започна со неколку кооперациски проекти под водство на Јост Гиперт. Комјутерскиот јазичар го води и проектот ТИТУС (започнат од самиот него во 1987 година), чија цел е електронски да се откријат примарни текстуални податоци понудени на индоевропските јазици и сродните на нив. Главни теми во неговите истражувања се историско-споредбениот метод, јазичаричка типологија, електронски корпус, документација на мултимедијалниот јазик и електронска анализа на манускрипти и ракописи.

Јост Гиперт, Универзитетот во Батуми, 2013

Пројекти[уреди | уреди извор]

  • 1995-1998 (DFG): Avesta and Rigveda: Electronic Analysis
  • 1995-1999 (INTAS): The Georgian Verbal System
  • 1999-2002 (Volkswagen Foundation, EUR 117,900): Caucasian Languages and Cultures: Electronic Documentation
  • Од 2000 (DFG): Graduate School “Types of Clauses: Variation and Interpretation”
  • 2002-2006 (Volkswagen Foundation, EUR 167,800): Endangered Caucasian Languages in Georgia
  • 2003-2007 (Volkswagen Foundation): Palimpsest Manuscripts of Caucasian Provenience
  • 2005-2009 (INTAS): Georgian Gospels
  • 2005-2007 (Volkswagen Foundation, EUR 189,000): The Linguistic Situation in modern-day Georgia[3]
  • 2008-2014 (DFG, EUR 240,000): Old German Reference Corpus
  • Од 2008 (en:BMBF): German Language Resource Infrastructure
  • 2009 (Volkswagen Foundation, EUR 400,000): Aché Documentation Project
  • Од 2009 (DFG/NEH, EUR 96,000): RELISH (Rendering Endangered Languages Lexicons Interoperable Through Standards Harmonization)
  • Од 2009 (Volkswagen Foundation): Georgian Palimpsest Manuscripts
  • Во 2010 (Google Inc., US$49,600): Corpus Caucasicum
  • Од 2011 (HMWK, EUR 3,792,000): LOEWE Research Unit “Digital Humanities – Integrated Processing and Analysis of Text-based Corpora”
  • Од 2011 (Volkswagen Foundation, EUR 299,600): Khinalug Documentation Project
  • Од 2011 (DFG): Relative Clauses in a Typological View
  • Од 2012 (Volkswagen Foundation, EUR 390,400): Georgian National Corpus

Публикации[уреди | уреди извор]

  • 1977: The syntax of infinitival formations in the Indo-European languages. (Europäische Hochschulschriften, 21/3), 360 pp.; Frankfurt, Bern, Las Vegas: Lang 1978. Dissertation
  • 1990: Iranica Armeno-Iberica. A study of Iranian loan words in Armenian and Georgian, 451 + 389 pp.; Vienna: Austrian Academy of Sciences 1993. Inaugural dissertation.
  • 2007: Gippert, Jost / Sarjveladze, Zurab / Kajaia, Lamara: The Old Georgian Palimpsest Codex Vindobonensis georgicus 2, edited by Jost Gippert in co-operation with Zurab Sarjveladze and Lamara Kajaia, 368 pp.; Turnhout: Brepols 2007.
  • 2008: Gippert, Jost / Schulze, Wolfgang / Aleksidze, Zaza / Mahé, Jean-Pierre: The Caucasian Albanian Palimpsests of Mount Sinai, 2 vols., XXIV + 530 pp.; Turnhout: Brepols 2009.
  • 2010: Gippert, Jost / Schulze, Wolfgang / Aleksidze, Zaza / Mahé, Jean-Pierre: The Caucasian Albanian Palimpsests of Mount Sinai. Vol. III: The Armenian Layer, edited by Jost Gippert., 220 pp.; Turnhout: Brepols 2010.

Наводи[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]