Прејди на содржината

Yazoo

Од Википедија — слободната енциклопедија
Yazoo
Алисон Моје со Yazoo во 2008 година
Животописни податоци
Познат(а) и какоYaz
ПотеклоБазилдон, Есекс, Англија
Жанрови
Период на активност
  • 1981–1983
  • 2008
  • 2011
Издавачи
Мреж. местоyazooinfo.com
Поранешни членови

Yazoo (македонски: Јазу; позната како Yaz во Северна Америка) ― англиска синт-поп група од Базилдон, составена од поранешниот член на Depeche Mode, Винс Кларк (клавијатури) и Алисон Моје (пејачка).[9] Групата била основана кон крајот на 1981 година откако Кларк се јавил на огласот за основање група кој Моје го објавил во британско музичко списание.

Набрзо дуетот објавил два албума: Upstairs at Eric's (1982) и You and Me Both (1983), чие продуцирање било пофалено од критиката, а особено спојот на синтисајзерските мелодии од Кларк со блуз и соул-гласот на Моје.

Yazoo имале успеси на топ-листите низ цел свет, но особено биле популарни во Обединетото Кралство, каде што три од нивните четири синглови се пласирале меѓу првите три места на табелата за синглови во Обединетото Кралство, а двата нивни албуми се пласирале на првите две места на Британската топ-листа за албуми.[10] Нивни најуспешни песни биле: „Don't Go”, „Only You”, „Situation”, „Nobody's Diary” и „Ode to Boy”. На Британските музички награди во 1983 година, групата ја освоила наградата „Британски пробив на годината“,[11] а била номинирана и за „Британска група на годината“.[12]

И покрај успехот, групата се распаднала во мај 1983 година како резултат на неподготвеноста на Кларк да направи повеќе записи под името Yazoo и недостатокот на комуникација помеѓу двата члена.[13][14][15]

По распадот, Кларк ја основал групата Erasure, уште едно успешно и подолговечно синт-поп дуо, а Моје започнала многу успешна соло-кариера. Иако групата постоела кратко време, комбинацијата на Yazoo на електронски инструменти со женски глас се наведува дека влијаело врз хаус музичката сцена која се појавила во средината на 1980-тите,[13] како и врз групите: LCD Soundsystem, Hercules and Love Affair,[13][16] La Roux, Shiny Toy Guns и Blaqk Audio.

Во 2008 година, 25 години по разделбата, Кларк и Моје се смириле и под името Yazoo имале успешна турнеја низ Обединетото Кралство, Европа и Северна Америка како поддршка за реиздавањето на двата студиски албуми од Yazoo и бокс-сет од нивниот материјал насловен како In Your Room. Двојката накратко се обединила во мај 2011 година за да испеат три песни од Yazoo на музички фестивал организиран од нивната издавачка куќа.

Дискографија

[уреди | уреди извор]
  • Upstairs at Eric's (1982)
  • You and Me Both (1983)
  1. Jeffries, David. „Yazoo – In Your Room“. AllMusic. Посетено на 8 April 2014.
  2. Reynolds, Simon (2013). Energy Flash: A Journey Through Rave Music and Dance Culture. Faber and Faber. ISBN 978-0-571-28914-1.
  3. Schlosberg, Karen; Robbins, Ira; Zwirn, Michael. „Yazoo (Yaz)“. Trouser Press. Посетено на 8 April 2014.
  4. Anderson, Crystal S. (25 August 2020). Soul in Seoul: African American Popular Music and K-pop. Univ. Press of Mississippi. ISBN 9781496830111 – преку Google Books.
  5. „Alison Moyet on Apple Music“. Apple Music - Web Player.
  6. „Billboard“. Nielsen Business Media, Inc. 4 September 1999 – преку Google Books.
  7. „CMJ New Music Report“. CMJ Network, Inc. 8 February 1999 – преку Google Books.
  8. „Why Alison Moyet won't play her biggest hit“. NZ Herald. 21 November 2023. "Besides, as she says, the trade-off is that she will perform the hits of Yazoo, whose early New Wave electronic sound has been hugely influential and therefore remains much more relevant."
  9. Strong, Martin C. (1998), The Great Rock Discography, Giunti, стр. 935, ISBN 88-09-21522-2
  10. Roberts, David, уред. (2006). British Hit Singles & Albums (19th. изд.). London, England: Guinness World Records Ltd. стр. 613. ISBN 978-1-904994-10-7.
  11. Gregory, Andy (2002), International who's who in popular music, Routledge, стр. 97, ISBN 1-85743-161-8
  12. „History“. Brits.co.uk. Архивирано од изворникот на 2012-10-21. Посетено на 19 October 2021.
  13. 13,0 13,1 13,2 Paphides, Pete (18 April 2008). „Back with his other Alf: Vince Clarke and Alison Moyet reunite for Yazoo“. The Times. London, England.
  14. Lowrey, Nix (4 May 2011). „Alison Moyet Interviewed: Only You – The Story & End of Yazoo“. The Quietus. Посетено на 6 December 2013.
  15. Burt, Kate (8 June 2008). „How We Met: Alison Moyet & Vince Clarke“. The Independent. Архивирано од изворникот на 11 June 2008. Посетено на 11 June 2008.
  16. Murray, Robin (2 January 2010). „Personality Clash: Vince Clarke vs Andy Butler“. Clash. Посетено на 26 January 2014.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]