Прејди на содржината

Vaccinium uliginosum

Од Википедија — слободната енциклопедија
Vaccinium uliginosum
Листови и плодови
Цветови

Безбеден (ТНЦ)[1]
Научна класификација [ у ]
Царство: Растенија
клад: Скриеносеменици
клад: Евдикоти
клад: Астериди
Ред: Вресовидни
Семејство: Вресови
Род: Боровинки
Вид: Vaccinium uliginosum
Научен назив
Vaccinium uliginosum
L.
Синоними[2]
  • Myrtillus grandis Bubani
  • Myrtillus uliginosus (L.) Drejer
  • Vaccinium gaultherioides Bigelow
  • Vaccinium occidentale A. Gray
  • Vaccinium pedris Holub
  • Vaccinium pubescens Wormsk. ex Hornem.
  • Vaccinium salicinum Cham. & Schltdl.

Vaccinium uliginosum — евроазиско и северноамериканско цветно растение со плодови што се јадат од семејството вресови (Ericaceae).[3]

Vaccinium uliginosum е ниска листопадна грмушка, висока до 30 см, силно разгранета, со издолжени подземни ризоми. Стеблата се голи, цилиндрични, со сиво-кафеава боја, а понекогаш младите гранчиња имаат влакненца. Листовите се распоредени спирално, обратно јајцевидни или издолжени, долги 6–14 мм, цврсти и голи, со цели рабови. На долната страна имаат изразени жили, горе се сино-зелени, а одоздола сивкасто-зелени; врвот е заоблен, рабовите благо свиткани надолу, а основата се стеснува во кратка гола дршка. Цветовите се групирани по 1–4 во гроздовидни соцветија на врвовите на страничните гранчиња, со 4 или 5 делови, и висат надолу. Чашката е срасната со плодот и останува на него; има 4–5 делови, триаголни, тапи, кожести, црвенкави, и зафаќаат до една третина од венчето. Венчето е бело или розово, јајцевидно-топчесто, долго 4–5 мм; слободните делови на венечните листови се заоблени на врвот и странично раширени. Има 8–10 прашници, долги половина од венчето; филаментите се голи и покуси од антерите. Антерите се жолти, со две издолжени и заострени рогчиња, а секој лобус преминува во цевчест дел со широк отвор на врвот. Столпчето е подолго од прашниците, но пократко од венчето. Плодот е бобинка со повеќе семиња, долга 7–10 мм, со синкаво-црна боја.[4]

Во Македонија расте во субалпски и алпски појаси на постудени места. Се среќава на Шар Планина, Јакупица, Кораб, Дешат, Баба, Ниџе, Дудица и Осогово. На Кораб е опишан var. frigidum Schur (Janka, 1926), со значително помали листови. На Кораб се наоѓаат примероци што одговараат на f. longifrons Bornm., каде листовите се најмалку трипати подолги од ширината и завршуваат со заострен врв.[4]

Варијабилност

[уреди | уреди извор]

Опишани се два подвида, иако меѓу стручната јавност сè уште постојат несогласувања околу нивното разликување. Како резултат на тоа, единствено типичниот подвид Vaccinium uliginosum subsp. uliginosum има добиено пошироко признание:[5]

  • Vaccinium uliginosum subsp. microphyllum Lange – Арктички растенија
  • Vaccinium uliginosum subsp. uliginosum (Vaccinium uliginosum subsp. uliginosum):[6][7]

Распространетост и живеалиште

[уреди | уреди извор]

Растението е по потекло од ладните умерени региони на Северната Хемисфера - на ниски надморски височини во Арктикот и Балтикот, а на големи надморски височини јужно кон Пиринеите, Алпите и Кавказот во Европа; на планините во Монголија, северна Кина, Корејскиот Полуостров и централна Јапонија во Азија; како и на Сиера Невада во Калифорнија и Карпестите Планини во Јута во Северна Америка.[5][8]

Vaccinium uliginosum може да поднесе долги, тешки климатски осцилации.[9][10]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Бобинките може да се јадат сурови или варени, да се користат за правење желе или пити, сушени за правење пемикан.[11]

Во корејската кујна, боровинката се користи за правење жесток пијалак со арома на боровинка (Deuljjuk- sul).

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. NatureServe (6 December 2024). Vaccinium uliginosum | NatureServe Explorer“. NatureServe Explorer (англиски). Arlington, Virginia. Посетено на 27 December 2024.
  2. Vaccinium uliginosum. Светски контролен список на избрани растителни семејства. Кралски ботанички градини во Кју преку The Plant List.
  3. Vaccinium uliginosum — alpine blueberry“. Native Plant Trust. 2026. Посетено на 17 January 2026.
  4. 1 2 Мицевски, Кирил (1998). Флора на Република Македонија Том I, св. 4. Скопје: МАНУ. стр. 788–789.
  5. 1 2 Vander Kloet, Sam P. (2009), Vaccinium uliginosum, Во Flora of North America Editorial Committee (уред.), Flora of North America North of Mexico (FNA), 8, New York and Oxford преку eFloras.org, Ботаничка градина на Мисури, Сент Луис и Хербариуми на Харвард, Кемриџ Invalid |mode=CS1 (help) Грешка во наводот: Неважечка ознака <ref>; називот „Vander Kloet-2009“ е зададен повеќепати со различна содржина.
  6. Vaccinium uliginosum subsp. uliginosum. Plants of the World Online, Royal Botanic Gardens, Kew. 2023. Посетено на 8 November 2025.
  7. Vaccinium uliginosum ssp. occidentale (A. Gray) Hultén“ (англиски). Integrated Taxonomic Information System. 2010. Посетено на 8 November 2025.
  8. Vaccinium uliginosum, Flora of China, 14 преку eFloras.org, Ботаничка градина на Мисури, Сент Луис и Хербариуми на Харвард, Кемриџ Invalid |mode=CS1 (help)
  9. Alexander, Jake M.; Chalmandrier, Loïc; Lenoir, Jonathan; и др. (2017-11-27). „Lags in the response of mountain plant communities to climate change“. Global Change Biology. 24 (2): 563–579. doi:10.1111/gcb.13976. ISSN 1354-1013. PMC 5813787. PMID 29112781.
  10. De Witte, LC; Armbruster, GFJ; Gielly, L; Taberlet, P; Stocklin, J (2011-11-10). „AFLP markers reveal high clonal diversity and extreme longevity in four key arctic-alpine species“. Molecular Ecology. 21 (5): 1081–1097. doi:10.1111/j.1365-294x.2011.05326.x. ISSN 0962-1083. PMID 22070158.
  11. Nyerges, Christopher (2017). Foraging Washington: Finding, Identifying, and Preparing Edible Wild Foods. Guilford, CT: Falcon Guides. ISBN 978-1-4930-2534-3. OCLC 965922681.

Литература

[уреди | уреди извор]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]