Signore, ascolta!

Од Википедија — слободната енциклопедија

Signore, ascolta!“ (се изговара: Сињоре, асколта; во превод: „Господару, слушај!“) ― арија за сопран во чин една од операта Турандот од Џакомо Пучини. Италијанските стихови ги напишале Џузепе Адами и Ренато Симони.

Таа е отпеана од Лиу (робинка) на принцот Калаф, во кого е тајно вљубена. Лиу ја пее оваа арија и го моли Калаф да не го ризикува својот живот за неговата љубов на убавата, но студена принцеза Турандот, која поставила услов секој маж кој сака да се ожени со неа, прво мора да одговори на нејзините три загатки, а ако не успее, ќе биде обезглавен.[1]

Зборовите на Лиу го допираат срцето на принцот, а тој одговара со „Non piangere, Liù“ („Не плачи, Лиу“).

Либрето[уреди | уреди извор]

Signore, ascolta! Deh!, signore, ascolta!
Liù non regge più!
Si spezza il cuore!
Ahimè, quanto cammino
col tuo nome nell'anima
col nome tuo sulle labbra!
Ma se il tuo destino,
doman, sarà deciso,
noi morrem sulla strada dell'esilio.
Ei perderà suo figlio...
io l'ombra d'un sorriso!
Liù non regge più!
ha pietà![2]

Господару, слушај, ах! господару, слушај!
Лиу не може повеќе да поднесе!
Срцето ми се крши!
За жал, колку време патував
со твоето име во душата,
твоето име на моите усни!
Но, ако вашата судбина
се решава утре
ќе умреме на пат кон егзил!
Тој ќе си го изгуби синот...
А јас, сенката на една насмевка!
Лиу не може повеќе да поднесе!
Ах, смилувај се!

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. "Signore, ascolta!". Aria database site. Посетено на 1 септември 2022.
  2. Turandot (libretto). G. Ricordi & Co. 1926. стр. 29.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]