Ophioglossum vulgatum
| Ophioglossum vulgatum | |
|---|---|
| Научна класификација [ у ] | |
| Непознат таксон (попр): | Ophioglossum |
| Вид: | Ophioglossum vulgatum |
| Научен назив | |
| Ophioglossum vulgatum L. | |
Ophioglossum vulgatum е вид на папрат од фамилијата Ophioglossaceae.
Геномот на хлоропластот, според извештаите, има големина од 138.562 базни парови.
Опис
[уреди | уреди извор]Ophioglossum vulgatum е повеќегодишен вид.[1] Растението расте од основата на ризомот со долги корења, развива само еден лист, гол, висок 5–20 см. Листот е поделен на стерилен и фертиленн дел.[2] Се размножува преку спори.[3]
Распространетост
[уреди | уреди извор]Расте во многу региони со широка расфрлана распространетост: низ умерената до тропска Африка и низ умерената северна хемисфера во Европа, североисточна Северна Америка, умерена Азија и Евроазија.
Во Македонија расте по влажни и мочурливи ливади и пасишта. Ретко растение е, а познато е за: Струмичко, Прилепско, Гевгелија, Негорска Бања, Китка, Јакупица, покрај Кадина Река, и по работ на Бегово Поле. Се посочува дека е виден овој вид и во околината на Алшар.[2]

Употреба
[уреди | уреди извор]Традиционална европска народна употреба на лисја и ризоми како облога за рани. Овој лек понекогаш се нарекувал „Зелено масло на милосрдието“. Чај направен од лисјата се користел како традиционален европски народен лек за внатрешно крварење и повраќање.[4]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Карл Линеј го опишал ова растение со биномот Ophioglossum vulgatum во неговиот Species Plantarum од 1753 година.[5]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Ophioglossum vulgatum L., Adder's-tongue“. Botanical Society of Britain and Ireland. 2025-10-14. Посетено на 2025-10-14.
- 1 2 Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 49, МАНУ, Скопје, 1985
- ↑ Piirainen, Mikko; Piirainen, Pirkko; Vainio, Hannele (1999). Kotimaan luonnonkasvit [Native wild plants] (фински). Porvoo, Finland: WSOY. стр. 26. ISBN 951-0-23001-4.
- ↑ „Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases at NAL“. 2023-02-03. Архивирано од изворникот на 2023-02-03. Посетено на 2024-04-17.
- ↑ Linnaeus, C. (1753). Species Plantarum. II (1st. изд.). Stockholm: Laurentii Salvii. стр. 1062.