Lactarius aspideoides

Од Википедија — слободната енциклопедија
Lactarius aspideoides

Lactarius aspideoides, попозната како светло жолта млечка, е вид на габа Млечки (печурки) од фамилијата Russulaceae. Посебните одлики на плодното тело вклучуваат леплива, бледожолта шапка и изобилен латекс што го обојува ткивото на печурките во боја на јоргованот. Се наоѓа во Северна Америка.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Видот првпат научно го опишала Гертруда Симонс Бурлингем во 1907 година. Таа ја пронашла габата додека собирала во Њуфејн, Вермонт.[1] Lactarius aspideoides е класифициран во делот Aspideini од подродот Piperites од родот Млечки(печурки). Во рамките на Aspideini дополнително е организиран во шумите Аспидеус, заедно со L.aroostookensis, L.pseudoaspideus и L.аспидеус.[2]

Подоцнежниот хомоним Lactarius aspideoides, именуван од Роберт Кинер во 1975[3] година, е нелегитимно име според правилата на Меѓународниот кодекс за ботаничка номенклатура. Сега се смета за синоним за Lactarius salicis-reticulatae.[4]

Специфичниот епитет aspideoides значи „штит-како“.[5] Заедничкото име е „светло жолта млечна шапка“.[6]

Опис[уреди | уреди извор]

Шапката е месеста и цврста, првично конвексна и папочна (со централна вдлабнатина како папок), потоа сплескана пред да стане инка во зрелоста. Достигнувајќи пречници од 3-8 см, шапката е со сулфурно-жолта боја, со слаби зони на тесни концентрични прстени со посветли и потемни жолти тонови. Шапката е многу леплива кога е влажно и има густ и постојан глутен. Маргините на работ на шапката се свиткани навнатре и има ситни влакна кај младите примероци. Жабрите се белузлави, а потоа кремова боја, забележани со жолта боја и наредени блиску една до друга. Понекогаш жабрите се спуштаат веднаш до дршката. Нивната приврзаност кон стеблото е аднат - широко прицврстена за дршката малку над дното на жабрената, со поголемиот дел од жабрената споена со дршката. Тие се 4 мм широки, исо боја на јоргован кога ткивото на жабреното ткиво е оштетено. Дршката е сулфурно жолта, често забележлива со потемно жолто, лепливо кога е младо или влажно, и еднакво по ширина низ или помало во основата. Неговата површина е мазна, а таа е 3-6 см долго и 10-15 мм дебело. Месото е белузлаво, се менува во слаба боја на јоргован кога е изложено на воздух. Латексот е бел и има горчлив вкус.

Оотпечатокот од спори, спорите изгледаат бледо жолти. Употребата на светлосен микроскоп открива дополнителни детали: тие се грубо сферични до широко елипсоидни, со димензии 7-9 на 7-8Мм, и покриени со широко распоредени, разгранети широки гребени помеѓу 0,5-1,5 Мм висока. Базидијата, клетките кои носат спори, се 35-40 на 8-11Мм, со четири спори и во облик на клубенот.[7]

Слични видови[уреди | уреди извор]

Видот е тесно поврзан со Lactarius aspideus, уште еден бледо жолт Lactarius со латекс кој го обојува месото виолетово, но може да се разликува од него по светло обоената и зонирана шапка, помалата големина и горчливиот вкус на латексот.

Живеалиште и распространетост[уреди | уреди извор]

Плодните тела на Lactarius aspideoides растат на земја, расфрлани или во мали групи, во листопадни и четинарни шуми. Овој невообичаен вид обично се среќава од лето до есен. Распределбата ги вклучува североисточните и централните Соединетите Американски Држави, кои се протегаат во јужна Канада.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

Цитиран текст[уреди | уреди извор]

  • Hesler LR, Smith AH (1979). North American Species of Lactarius. Michigan: The University of Michigan Press. ISBN 0-472-08440-2.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  1. Burlingham, Gertrude Simmons (1907-02). „Some Lactarii from Windham County, Vermont“. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 34 (2): 85. doi:10.2307/2478917. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  2. Hesler and Smith, 1979, p. 231.
  3. Kühner, Robert (1978). „Agaricales de la zone alpine. Le genre Melanoleuca Pat“. Bulletin mensuel de la Société linnéenne de Lyon. 47 (1): 12–52. doi:10.3406/linly.1978.10288. ISSN 0366-1326.
  4. Hacker, H.; Kühner, G. (1975). The Mechanism of Cerebral Venous Pressure Regulation. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. стр. 216–218. ISBN 978-3-540-07569-1.
  5. Roody, William C. (2003). Mushrooms of West Virginia and the Central Appalachians. Lexington, Ky.: University Press of Kentucky. ISBN 0-8131-9039-8. OCLC 50919883.
  6. Harris, David B.; Bessette, Arleen R. (2009). Milk mushrooms of North America : a field identification guide to the genus Lactarius (1 ed. изд.). Syracuse, N.Y.: Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-3229-0. OCLC 318874448.CS1-одржување: излишен текст (link)
  7. Hesler and Smith, 1979, pp. 233–35.