Huperzia selago
| Huperzia selago | |
|---|---|
| Научна класификација [ у ] | |
| Непознат таксон (попр): | Huperzia |
| Вид: | Huperzia selago |
| Научен назив | |
| Huperzia selago (L.) Bernh. ex Schrank & Mart. | |
| Синоними[1] | |
| |
Huperzia selago ― васкуларно растение од семејството Lycopodiaceae.[2] Ова растение е мало, цврсто, круто и исправено, густо лиснато, зимзелено, повеќегодишно. Спорите се произведуваат од јуни до септември (на северната хемисфера).[3]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Првпат е опишан во 1753 година од Карл Линеј како Lycopodium selago,[4][5] а во 1829 година е прераспределен во родот Huperzia од Јохан Јакоб Бернхарди.[4]
Опис
[уреди | уреди извор]Дихотомното стебло на растението е 5-20 см, а гранките се со иста должина една со друга. Листовите се густо спирални, рамни и игличести, долги 4-8 мм. Спорангиите се во основата на листовите на врвот на изданокот. Често има луковици во лисните оски.[3]
Распространетост и живеалиште
[уреди | уреди извор]Ова растение се наоѓа во северните делови на Северна Америка, Европа и Азија, а расте и во Македонија. Се наоѓа во песочни јами, ровови, покрај бреговите на езерата, и во четинарски мочуришта. Во североисточниот дел на САД, се наоѓа во бореално живеалиште, но не и во алпските зони.[1]
Во Европа, неговиот опсег се протега од Шпицбершките Острови до планините на северна Шпанија и Италија, и од Британските Острови на исток преку централна Азија до полуостровот Камчатка, Јапонија, Алеутските Острови, Северна Америка, Гренланд, Исланд и Фарските Острови.[4]
Во Македонија е познато за Ниџе, Кајмакчалан, а се посочува и за Јакупица, Шар Планина, Осогово и Јабланица.[6]
Употреба
[уреди | уреди извор]Индијанците од Горна Танана го користеле целото растение во облога што се нанесувала на главата против главоболки.[1]
Во финската традиционална медицина ова растение се користи како лек против рахитис.[3]
Ова е токсично растение, кое содржи алкалоид ликоподиум, се користи како средство за повраќање и лек против ларви во финската традиционална медицина.[7]
Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 3 „Huperzia selago (Northern firmoss): Go Botany“.
- ↑ „NatureServe Explorer 2.0“. explorer.natureserve.org. Посетено на 2024-04-15.
- 1 2 3 Piirainen, Mikko; Piirainen, Pirkko; Vainio, Hannele (1999). Kotimaan luonnonkasvit [Native wild plants] (in Finnish). Porvoo: WSOY. p. 14. ISBN 951-0-23001-4
- 1 2 3 „Huperzia selago (L.) Bernh. ex Schrank & Mart“. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Посетено на 15 April 2024.
- ↑ „Cryptogamia Musci}“. Species Plantarum. 2: 1102. 1753.
- ↑ Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 41, МАНУ, Скопје, 1985
- ↑ „Lycopodiaceae. Liekokasvit. | Henriette's Herbal Homepage“. www.henriettes-herb.com. Посетено на 2024-04-15.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Huperzia selago на Plant-identification.co.uk Архивирано на 20 јануари 2022 г. архивирано
- Huperzia selago; Слики и податоци за појава на GBIF
| ||||||||||