Elaeis guineensis

Elaeis guineensis е вид на палма што обично се нарекува маслoдајна палма, но понекогаш и африканска маслодајна палма. Првпат била опишана од францускиот натуралист Мишел Адансон.[1]
Нативна е во западна и југозападна Африка, особено областа помеѓу Ангола и Гамбија; името на видот, guineensis, се однесува на името на областа наречена Гвинеја, а не на модерната земја Гвинеја што сега го носи тоа име. Видот сега е натурализиран и во Мадагаскар, Шри Ланка, Малезија, Индонезија, Централна Америка, Камбоџа, Западни Индија и неколку острови во Индискиот и Тихиот Океан. Сродна е со американската маслена палма E. oleifera и со подалечно сродната палма, Attalea maripa, кои исто така се користат за производство на палмино масло.
E. guineensis била припитомена во Западна Африка долж брегот на Атлантскиот Океан. Нема доволно документација се до 2019 година[2] поради недоволно истражување за да се дознае кога се случило тоа.[3] Човечката употреба на маслодајни палми може да датира уште од пред 5.000 години во Египет; во доцните 1800-ти, археолозите откриле палмино масло во гробница во Абидос, Египет, која датира од 3000 година п.н.е.[4]
Таа е главниот извор на палминото масло. Маслодајните палми можат да произведат многу повеќе масло по единица површина од повеќето други растенија за производство на масло (околу девет пати повеќе од соја и 4,5 пати повеќе од маслодајна репка).[5]
Опис
[уреди | уреди извор]E. guineensis е монокотиледона.[6] Зрелите палми се едностеблести и растат до 20 метри високо. Листовите се шилести и достигнуваат 3-5 метри во должина. На една млада палма растат околу 30 лисја годишно. Зрелите палми во текот на 10 години создаваат околу 20 лисја годишно. Цветовите растат во густи гроздови; секој поединечен цвет е мал, со три чашкини ливчиња и три венечни ливчиња.
На плодот на палмата му треба време од 5-6 месеци да се развие од опрашувањето до зрелост. Тој е црвеникав, со големина на голема слива и расте во големи гроздови. Секој плод е составен од маслен, месест надворешен слој (перикарп), со едно семе (јадро од палма), исто така богато со масло. Кога е зрел, секој грозд плодови тежи помеѓу 5 и 30 кг во зависност од возраста на палмата.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Jean-Marie Pelt, « Michel Adanson, le baobab et les coquillages », dans La Cannelle et le panda : les grands naturalistes explorateurs autour du Monde, Fayard, 1999 ISBN 978-2213-60466-4.
- ↑ Okolo, C. C.; Okolo, E. F.; Nnadi, A. L.; Obikwelu, F. E.; Obalum, S. E.; Igwe, C. A. (2019). „The oil palm (Elaeis guineensis Jacq): nature's ecological endowment to eastern Nigeria“. Agro-Science Journal of Tropical Agriculture, Food, Environment and Extension (англиски). African Journals OnLine (AJOL). 18 (3): 48–57. doi:10.4314/as.v18i3.9. ISSN 1119-7455.
- ↑ Purugganan, Michael D.; Fuller, Dorian Q. (2009). „The nature of selection during plant domestication“. Nature. Nature Research. 457 (7231): 843–848. Bibcode:2009Natur.457..843P. doi:10.1038/nature07895. ISSN 0028-0836. PMID 19212403.
- ↑ Kiple, Kenneth F.; Conee Ornelas, Kriemhild, уред. (2000). The Cambridge World History of Food. Cambridge University Press (CUP). стр. II.E.3. ISBN 978-0521402163. Архивирано од изворникот на 20 October 2012. Посетено на 30 August 2012.
- ↑ Michael Le Page (May 5, 2018). „The real palm oil problem: it's not just in your food“. New Scientist.
- ↑ Neale, David B.; Martínez-García, Pedro J.; De La Torre, Amanda R.; Montanari, Sara; Wei, Xiao-Xin (2017-04-28). „Novel Insights into Tree Biology and Genome Evolution as Revealed Through Genomics“. Annual Review of Plant Biology. Annual Reviews. 68 (1): 457–483. doi:10.1146/annurev-arplant-042916-041049. ISSN 1543-5008. PMID 28226237.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Lai, Oi-Ming; Tan, Chin-Ping; Akoh, Casimir C., уред. (2012). Palm Oil: Production, Processing, Characterization, and Uses. Urbana, IL: AOCS Press. ISBN 978-0-9818936-9-3. OCLC 827944630.