Прејди на содржината

Damnatio memoriae

Слушнете ја статијава
Од Википедија — слободната енциклопедија
Северан Тондо, ок.199 г.п.н.е. Тондо на семејството Северан, со портрети на Септимиј Север, Јулија Домна и нивните синови Каракала и Гета. Лицето на еден од синовите на Север и Јулија е избришано; најверојатно на Гета, како резултат на damnatio memoriae нареден од неговиот брат Каракала по смртта на Гета.

Damnatio memoriae е современа латинска фраза што значи „осуда на меморијата“ или „проклетство на меморијата“ и што укажува дека едно лице треба да биде исклучено од официјалната евиденција. Во зависност од степенот, може да се работи и за историски негационизам. Има многу начини на извршување на damnatio memoriae, вклучувајќи уништување на слики, отстранување на имиња од натписи и документи, па дури и целосно или значително ревидирање на историјата. Терминот може да се примени и за други случаи на официјално чистење. Оваа практика е забележана уште во периодот на египетското Ново Кралство, кога бил направен обид да се избришат од историјата фараоните Хатшепсут и Ехнатон.[1]

Оваа практика била позната и во Стара Грција.[2] Атињаните честопати уништувале натписи кои се однесувале на поединци или настани што повеќе не сакале да ги одбележуваат.[3] Откако Тимотеј бил осуден за предавство и отстранет од функцијата генерал во 373 година п.н.е., сите референци за него како генерал биле избришани од поморскиот каталог од претходната година.[3] Најцелосен пример е систематското отстранување на сите референци за Антигонидите од натписите во Атина, во 200 год. п.н.е. кога биле опколени од антигонидскиот крал Филип V Македонски за време на Втората македонско-римска војна.[4] Еден декрет со кој се велича Деметриј Полиорцете (прадедото на Филип V) бил искршен и фрлен во бунар.[3]

Во Делфи, почесниот натпис поставен помеѓу 337 и 327 година п.н.е. за Аристотел и неговиот внук Калистен, двајца филозофи кои биле тесно поврзани со Македонците, биле искршени и фрлени во бунар по смртта на Александар Македонски во 323 година п.н.е.[3]

  1. Redford, Donald (1984). Akhenaten: The Heretic King. Princeton University Press. стр. 170–172. ISBN 978-0-691-03567-3.
  2. Callataÿ, François De (18 May 2020). „4. Remelted or Overstruck: Cases of Monetary Damnatio Memoriae in Hellenistic Times?“. Celebrity, Fame, and Infamy in the Hellenistic World (англиски). University of Toronto Press. стр. 90–110. doi:10.3138/9781487531782-008. ISBN 978-1-4875-3178-2.
  3. 1 2 3 4 Low 2020.
  4. Byrne, S. G. (2010). „The Athenian damnatio memoriae of the Antigonids in 200 B.C.“. Во Tamis, A.; Mackie, C.J.; Byrne, S. G. (уред.). Philathenaios : studies in honour of Michael J. Osborne. Athēnai: Hellēnikē Epigraphikē Hetaireia. стр. 157–177. ISBN 9789609929707.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]