Прејди на содржината

Anchusa

Од Википедија — слободната енциклопедија
Anchusa
Anchusa officinalis
Научна класификација
Типски вид
Anchusa officinalis
L.
Синоними[1]
  • Anchusella Bigazzi, E.Nardi & Selvi (1997)
  • Buglossa Gray (1821 publ. 1822), nom. superfl.
  • Buglossites Bubani (1897), nom. superfl.
  • Buglossum Mill. (1754)
  • Echioides Fabr. (1759), nom. superfl.
  • Lycopsis L. (1753)
  • Stomotechium Lehm. (1817)

Anchusaрод кој припаѓа на семејството Boraginaceae. Вклучува околу 35 видови[2] кои растат во Европа, Северна Африка, Јужна Африка и Западна Азија. Тие се воведени во Соединетите Американски Држави.

Anchusa
anchusa officinalis цветови
РодPlantae

Тие се состојат од едногодишни растенија, двегодишни растенија и повеќегодишни растенија со општи карактеристики. Тие се најчесто тревести, поретко задрвенети во основата. Листовите се едноставни или брановидни, покриени со крути влакна. Цветовите актиноморфни или зигоморфни, со братите, собраните во пажувни или врвни, компактни или издолжени, цимозни, срповидни соцветија. Малите радијално симетрични цветови се сафирно сини и ја задржуваат својата боја долго време. Растенијата покажуваат бројни цветови со пет чашки, споени во нивните основи, и пет ливчиња кои формираат тесна цевка свртена нагоре. Чашката ѕвончевидна, всечена до 1/3 од нејзината должина или речиси до основата, на 5 линејни или линејно-ланцетни, заострени или затапени чашкини сегменти. Цветовите растат во неколку аксиларни цимови, едноставни или разгранети, или се групирани на крајот. Венчето црвено, пурпурно, виолетово-сино, жолтеникаво или белозлаво, со цилиндрична, права или искривена венечна трубичка и со ѕвончевидно или, чиниесто проширен дел од венчето со 5 еднакви или нееднакви венечни сегменти. Во отворот на венечната трубичка се присутни 5 јајчевидни или долгнавести, влакнести или папилозно-брадавичести грлени лушпи. Прашниците прикрепени во венечната трубичка. Столпчето со главичест жиг. Цветовите се многу посетени од пчели. Корените на Anchusa (исто како и оние на Alkanna и Lithospermum) содржат анчузин (или алканет-црвен), црвено-кафеава резиноидна материја за боење. Нерастворлива е во вода, но растворлива во етанол, хлороформ и диетил етер.

(Anchusa arvensis). Ботаничка илустрација од Atlas des plantes de France на A. Masclet, 1891 година

Родот Anchusa најчесто се користи во корита или карпести градини.[2]

Anchusa (медицински трактат „Венски Диоскорид“, Византија, 6 век)

Видовите Anchusa се користат како храна од страна на ларвите на некои видови Lepidoptera, вклучувајќи ја и Coleophora pennella.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Постојат четири подродови: Buglossum, Buglossoides, Buglossellum и Anchusa.

Првите две формираат една подклада, а другите две се посебна подклада. Подкладата на подродот Anchusa (која ја содржи Anchusa capensis) е во голема мера нерешена.

Ако го земеме предвид Anchusa sl, тогаш тој го вклучува подродот Limbata, кој значително се разликува во својата цветна морфологија.

Подродовите Buglossum, Buglossellum и Buglossoides очигледно имаат потреба од нови независни ентитети, додека подродот Anchusa има потреба од потесен концепт. На овој начин таксономијата и филогенијата во однос на Anchusa можат да станат целосно аналогни.

Во Македонија се познати врстите: A. procera, A. officinalis, A. hybrida, A. italica, A. cretica, A. arvensis, A. macedonica.[3]

Прифатени се 35 видови.

Порано сместено тука

[уреди | уреди извор]
  • Cynoglottis barrelieri (All.) Vural & Kit Tan (како Anchusa barrelieri (All.) Vitman) – Barrelier's bugloss
  • Gastrocotyle macedonica (Degen & Dörfl.) Bigazzi, Hilger & Selvi (како Anchusa macedonica Degen & Dörfler)
  • Pentaglottis sempervirens (L.) Tausch ex L.H.Bailey (како Anchusa sempervirens L.) – зимзелен алканет
  • Phyllocara aucheri (A.DC.) Guşul. (како Anchusa aucheri A.DC.)
  1. Anchusa L. Растенија на светот.
  2. 1 2 Grey-Wilson, Christopher (2009). The Rock Garden Plant Primer. London: Timber Press. стр. 46. ISBN 978-0-88192-928-7.
  3. Владо Матевски: Флора на Република Македонија, том II, св. 1, стр. 127, издавач: МАНУ, Скопје, 2010

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]