Прејди на содржината

675 п.н.е.

Од Википедија — слободната енциклопедија
< 8 век п.н.е. 7 век п.н.е. 6 век п.н.е. >
100999897969594939291
90898887868584838281
80797877767574737271
70696867666564636261
60595857565554535251
50494847464544434241
40393837363534333231
30292827262524232221
20191817161514131211
10987654321

675 п.н.е.година според општоприфатениот календар. Тоа била 675. година пред нашата ера, 675. од првиот милениум п.н.е., 75. од 7 век п.н.е. и шеста од 670-тите п.н.е.

Други календари

[уреди | уреди извор]

Годината е броена од страна на различни народи, па се среќава во бројни други календари. Меѓу попознатите се вбројуваат: византискиот, асирскиот, еврејскиот, римскиот, кинескиот, будистичкиот и исламскиот.

Така, во византискиот календар, којшто времето го мери од создавањето на светот според Библијата, на 1 септември 5509 г. п.н.е. според продолжениот јулијански календар, истата трае во текот на 4833 и 4834 година. Според асирскиот календар, во којшто мерењето на времето започнува од 4750 г. п.н.е, кога се проценува дека бил изграден првиот храм во градот Асур, станува збор за 4075 година. Понатаму, во еврејскиот календар, којшто започнува на 1 септември 3760 г. п.н.е. според продолжениот јулијански календар или околу една година пред создавањето на светот според Евреите, годината се протега во текот на 3085 и 3086 еврејска година. Според календарот на Римјаните, којшто започнува од 753 п.н.е., кога браќата Ромул и Рем го основале градот Рим (познато и како Ab urbe condita), годината е избројана како 78.

Во рамките на кинескиот календар, пак, постојат две поделени мислења за почетокот на броењето на годините: едни сметаат дека тоа е 61 година од владеењето на легендарниот Жолт Цар или 2637 г. п.н.е.; додека други сметаат дека за почеток треба да се земе годината кога Жолтиот Цар станал владетел, т.е. 2697 г. п.н.е. На тој начин, според првото гледиште, 675 година се протега во 1961 и 1962, додека според второто гледиште, годината трае во текот на 2021 и 2022 кинеска година. Будистичкиот календар започнува да го мери времето од 543 г. п.н.е., година во којашто се смета дека Буда достигнал состојба на нирвана, па така годината е 132 пред Буда да ја достигне блажената состојба. Според исламскиот календар, во којшто мерењето на времето започнува со 622 година, т.е. годината на пребегнувањето на пророкот Мухамед од Мека во Медина (позната и како хиџра), годината се протега во текот на 1336 и 1335 исламска година пред хиџра.

  • Цар на Асирија бил Асархадон (681/0-669 г. п.н.е.).[1]
  • Приближно во овој период царот на Асирија  Асархадон почнал да го обновува Вавилон.
  • Еламитите извршиле ненадеен напад врз асирските територии и го зазеле градот Сипар. Овој настан бил единственото нарушување во инаку мирните односи со Асирија за време на владеењето на царот Асархадон.[2]
  • Веројатно во овој период починал кралот на Медија, Дејок (728-675 г. п.н.е.), а бил наследен од Фраорт (675-653 г. п.н.е.). Дејок го основал Медијското царство, со главен град во Еканатана (подоцна Хамадан) во северозападна Персија, и владеел со него 53 години. Неговиот наследник, синот Фраорт, формирал антиасирски сојуз со Киммеријците за да ги потчини Персијците и другите азиски народи.[4]

Починати

[уреди | уреди извор]
  1. The Cambridge Ancient History Volume III, Part 02 ,The Assyrian and Babylonian Empires and other States of the Near East. Cambridge University Press. 1991. стр. 119.
  2. Тhe Cambridge Ancient History Volume III, Part 02 ,The Assyrian and Babylonian Empires and other States of the Near East, from the Eighth to the Sixth Centuries B.C. Cambridge University Press. 1991. стр. 44.
  3. Тhe Cambridge Ancient History Volume III, Part 02 ,The Assyrian and Babylonian Empires and other States of the Near East, from the Eighth to the Sixth Centuries B.C. Cambridge University Press. 1991. стр. 131.
  4. Tao Wang (2002). A Brief History of the World. iUniverse. стр. 80.
  5. Noble, Thomas F. X. (2013). Western Civilization: Beyond Boundaries. Cengage Learning. стр. 51.