20 Масалија

Од Википедија — слободната енциклопедија
20 Масалија
Откривање [1] · Massalia[2]
ОткривачАнибале де Гаспарис
Откриено воКаподимонте
Откриено19 септември 1852
Ознаки
Изговор/mæˈsliə/[5]
Наречена по
Марсеј (Град во Франција)[3]
Масалија /mæˈsɪliə/[4]
Главен појас[1] · Massalia[2]
Орбитални особености [1]
Епоха 23 март 2018 (JD 2458200,5)
Параметар на неодреденост 0
Лак на набљудување164.08 јг (59,929 d)
Афел2.7514 ае
Перихел2.0662 ае
2.4088 ае
Занесеност0.1422
3.74 yr (1,366 d)
12.443°
0° 15м 48.96с / ден
Наклон0.7087°
206.11°
256.58°
Физички особености
Димензии160×145×132 км[6]
160×145×130 км[7]
Среден пречник
145,50 ± 9,3 km[10]
Маса5,2⋅1018 kg[8]
5,67⋅1018 kg[6]
Средна густина
3,54 ± 0,85 g/cm3[6]
8,098[9]
0.210[10]
Толенова = S[1]
SMASS = S[1]
8.3[11] до 12.0
6.50[1][9]
0.186" to 0.058"

Масалија (Ознака за мала планета) 20 Масалија) — каменит астероид и родителското тело на семејството Масалија кој се наоѓа во внатрешниот регион на Астероидниот појас, со пречник од 145 километри. Откриен од италијанскиот астроном Анибале де Гаспарис на 19 септември 1852 година, го добил името по францускиот град Марсеј, од кој независното откритие Жан Шакорнак го видел следната ноќ.

Класификација и орбита[уреди | уреди извор]

Масалија е истоимениот и родителското тело на семејството Масалија, многу големо семејство астероиди од внатрешен појас што се состои од камени астероиди со многу мали наклонетости. Тоа е убедливо најголемото тело во ова семејство. Останатите членови на семејството се фрагменти исфрлени од кратерски настан на Масалија.

Кружи околу Сонцето во внатрешниот главен појас на растојание од 2,1–2,8 ае еднаш на секои 3 години и 9 месеци (1.366 дена; голема полуоска од 2,41AU). Неговата орбита има ексцентричност од 0,14 и наклон од 1 ° во однос на еклиптиката .

Физички одлики[уреди | уреди извор]

Масалија има натпросечна густина за астероидите од типот S, слична на густината на силикатни карпи. Како такво, се чини дека е цврсто некршливо тело, што е реткост меѓу астероидите со неговата големина. Освен неколкуте најголеми тела над 400 км во пречник, како што се 1 Церера и 4 Веста, повеќето астероиди се смета дека се значително скршени или дури се збировити отпади . Во 1998 година, Банге проценил дека Масалија има маса од 5,2 ×1018 кг, претпоставувајќи дека 4 Веста има 1,35 ×1010 соларна маса. Масата на Масалија зависи од масата на 4 Веста и пертурбацијата од 44 Ниса.

Анализата на светлинската крива покажува дека полот на Масалија покажува или кон еклиптичките координати (β, λ) = (45°, 10°) или (β, λ) = (45°, 190°) со неизвесност од 10°. Ова дава осен наклон од 45° во двата случаи. Реконструкцијата на формата од светлински криви е опишана како прилично сферична со големи рамни, неконвексни делови од површината.

Во 1988 година било извршено пребарување за сателити или прашина што кружи околу овој астероид со помош на телескопот UH88 во опсерваторијата Мауна Кеја, но напорите не успеале.

Откритие[уреди | уреди извор]

Масалија била откриена на 19 септември 1852 година, од Анибале де Гаспарис во опсерваторијата во Неапол во Италија, а исто така била пронајдена независно следната ноќ од Жан Шакорнак во опсерваторијата Марсеј, Франција. Прво било објавено откритието на Шакорнак. Во 19 век често се користела варијантата на правопис Масилија. На астероидите откриени пред Масалија им биле доделени иконски симболи, како оние што традиционално се користат за означување на планетите. Сепак, астрономите почнале постепено да ја укинуваат оваа практика со откривањето на 16 Психа во март 1852 година, а 20 Масалија (што е првиот објект во Сончевиот Систем со немитолошко име) бил првиот астероид на кој не му бил доделен иконски симбол.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „JPL Small-Body Database Browser: 20 Massalia“ (2018-01-24 last obs.). Jet Propulsion Laboratory. Посетено на 29 March 2018.
  2. 2,0 2,1 „Asteroid 20 Massalia“. Small Bodies Data Ferret. Архивирано од изворникот на 2021-11-23. Посетено на 24 October 2019.
  3. Schmadel, Lutz D. (2007). „(20) Massalia“. Dictionary of Minor Planet Names – (20) Massalia. Springer Berlin Heidelberg. стр. 17. doi:10.1007/978-3-540-29925-7_21. ISBN 978-3-540-00238-3.
  4. John Craig (1869) The Universal English Dictionary
  5. 5,0 5,1 „Messalian, Massalian“, Oxford English Dictionary (3rd. изд.), Oxford University Press, September 2005 Invalid |mode=CS1 (help) (бара Претплата или членство во британска јавна библиотека .)
  6. 6,0 6,1 6,2 Jim Baer (2008). „Recent Asteroid Mass Determinations“. Personal Website. Архивирано од изворникот на 2 July 2013. Посетено на 11 December 2008.
  7. M. Kaasalainen; и др. (2002). „Models of Twenty Asteroids from Photometric Data“ (PDF). Icarus. 159 (2): 369–395. Bibcode:2002Icar..159..369K. doi:10.1006/icar.2002.6907. Архивирано од изворникот (PDF) на 2008-02-16. Посетено на 2021-11-23.
  8. J. Bange (1998). „An estimation of the mass of asteroid 20-Massalia derived from the HIPPARCOS minor planets data“. Astronomy & Astrophysics. 340: L1. Bibcode:1998A&A...340L...1B.
  9. 9,0 9,1 „LCDB Data for (20) Massalia“. Asteroid Lightcurve Database (LCDB). Посетено на 29 March 2018.
  10. 10,0 10,1 Tedesco, E. F.; Noah, P. V.; Noah, M.; Price, S. D. (October 2004). „IRAS Minor Planet Survey V6.0“. NASA Planetary Data System. 12: IRAS-A-FPA-3-RDR-IMPS-V6.0. Bibcode:2004PDSS...12.....T. Посетено на 30 October 2019.
  11. Donald H. Menzel; Jay M. Pasachoff (1983). A Field Guide to the Stars and Planets (2. изд.). Boston, MA: Houghton Mifflin. стр. 391. ISBN 978-0-395-34835-2. Занемарен непознатиот параметар |name-list-style= (help)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]