14 Ирина

Од Википедија — слободната енциклопедија
14 Ирина Симбол на 14 Ирина
Тридимензионален модел на инверзија на светлинската крива на 14 Ирина
Откривање
ОткривачЏон Русел Хинд
Откриено19 мај 1851
Ознаки
Изговор/ˈrn/[1]
Наречена по
Ирина
A906 QC;
A913 EA;
1952 TM
Астероиден појас
Орбитални особености[2]
Епоха July 14, 2004 (JD 2453200.5)
Афел451.858 Gm (3.020 ае)
Перихел321.602 Gm (2.150 ае)
386.730 Gm (2.585 ае)
Занесеност0.168
1518.176 д (4.16 г)
326.489°
Наклон9.106°
86.493°
96.473°
Физички особености
Димензии(167×153×139) ±16 km[3]
152km[2]
Маса(6,94 ± 1,63)⋅1018 kg[а 1][3]
Средна густина
3,73 ± 1,47 g/cm3[3]
0.6275 d (15.06 h)[2][4]
0.159[2]
S[2]
8.85[5] to 12.30
6.30[2]
0.17" to 0.052"

Ирина (ознака за мала планета: 14 Ирина) е голем астероид во главниот појас, откриен од страна на Џон Расел Хинд на 19 мај 1851.

14 Ирина го добила името по Ирне, персонификација на мирот во грчката митологија. Таа била една од Хораите, ќерка на Зевс и Темида. Името било предложено од Сер Џон Хершел.[6] Хинд напишал,

„Веќе лесно ќе откриете дека ова име [...] има некаква врска со овој настан (Големата индустриска изложба) кој сега ја исполнува нашата метропола [Лондон] со талентот на сите цивилизирани народи, со оние на мирот, продукциите на Уметност и наука, за кои целото човештво мора да чувствува интерес“.

Големата изложба на делата на индустријата на сите нации во Кристалната палата во Хајд Парк, Лондон, траела од 1 мај до 18 октомври 1851 година.

Хинд сугерирал дека симболот за астероидот треба да биде „Гулаб што носи маслиново гранче, со ѕвезда на главата“,[7] но цртеж на симболот никогаш не бил направен пред исфрлувањето од употреба на графички симболи за претставување на астероидите.[8]

Прилично рамните Ирински светлосни кривини укажуваат на малку сферични пропорции.

Имало седум пријавени ѕвездени окулациски настани од страна на Ирина. Најдоброто е забележан во 2013 година.[9]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. (3.49 ± 0.82) × 10−12 M

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Noah Webster (1884) A Practical Dictionary of the English Language
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „JPL Small-Body Database Browser: 14 Irene“ (2008-04-14 last obs). Посетено на 2008-11-27.
  3. 3,0 3,1 3,2 James Baer, Steven Chesley & Robert Matson (2011) "Astrometric masses of 26 asteroids and observations on asteroid porosity." The Astronomical Journal, Volume 141, Number 5
  4. „Asteroid Lightcurve Parameters“. Planetary Science Institute. Архивирано од изворникот на 2006-06-14. Посетено на 2008-11-03.
  5. „AstDys (14) Irene Ephemerides“. Department of Mathematics, University of Pisa, Italy. Посетено на 2010-06-26.
  6. Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of minor planet names. 1 (5. изд.). Berlin Heidelberg New York: Springer-Verlag. стр. 16. ISBN 3-540-00238-3.
  7. Hind, John Russell (1852). „From a Letter of Mr. Hind to the Editor“. Astron. J. 2: 22–23. Bibcode:1851AJ......2...22H. doi:10.1086/100162.
  8. „When did the asteroids become minor planets?“. Архивирано од изворникот на 2007-09-21. Посетено на 2021-11-20.
  9. „Asteroid Data Sets“. sbn.psi.edu. Посетено на 2018-05-19.
  • Гулд, БА, Нова планета, Астрономски весник, км. 2, iss. 27, стр. 22 јуни 1851 година

Надворешни врски[уреди | уреди извор]