13 Егерија

Од Википедија — слободната енциклопедија
13 Егерија Astronomical symbol of 13 Egeria
Откривање
ОткривачАнибале де Гаспарис
Откриено2 ноември 1850
Ознаки
Наречена по
Егерија
Главен појас
Орбитални особености[1]
Епоха 13 January 2016 (JD 2457400.5)
Параметар на неодреденост 0
Лак на набљудување60342 days (165.21 yr)
Афел2.7927 ае (417.78 )
Перихел2.36115 ае (353.223 Gм)
2.57690 ае (385.499 Gм)
Занесеност0.083726
4.14 г (1510.9 д)
18.56 km/s
261.863°
0° 14м 17.736с / ден
Наклон16.539°
43.239°
80.294°
Земјино НРОП1.43999 ае (215.419 Gм)
Јупитерово НРОП2.35966 ае (353.000 Gм)
Јупитеров Тисеранов параметар3.364
Физички особености
Димензииc/a = 0,76 ± 0,06[2]
214.8×192[3]
Среден пречник
202 ± 3 km[2]
207.6 ± 8.3 km (IRAS)[1]
Среден полупречник
103.82 ± 4.15 km
Маса(9,2 ± 2,1)⋅1018 kg[2]
(15,9 ± 4,4)⋅1018 kg[а 1][4]
Средна густина
2,13 ± 0,49 g/cm3[2]
3,4 ± 1,0 g/cm3[4]
Екваториска површ. гравит.
≈0.0580 m/s2
≈0.1098 km/s
0.2935 d[5]
(7.045 h)[1]
0.087[2]
0.0825 ± 0.007[1][6]
Температура~174 К
Астероид од типот G[1]
9.71 to 12.46[7]
6.74[1]

Егерија (ознака за мала планета: 13 Егерија) е голем астероид од типот Г од главниот појас.[8] Откриена е од Анибале де Гаспарис на 2 ноември 1850 година. Егерија била именувана од Урбеин Леверје, чии пресметки довеле до откривање на Нептун, по митолошката нимфа Егерија од Ариција, Италија, сопругата на Нума Помпилиус, вториот крал на Рим.[9]

OCCULT4 визуелизација на 13 Егерија за прикривање од 22 јануари 2008 година

Егерија прикрила ѕвезда на 8 јануари 1992 година. Утврдено е дека неговиот диск е прилично кружен (217×196 км). На 22 јануари 2008 година, прикрила друга ѕвезда, а ова прикривање било измерено од неколку набљудувачи во Ново Мексико и Аризона, координирани од Програмата за прикривање на астероиди IOTA.[3] Резултатот покажал дека Егерија има приближно кружен профил на Земјата од 214,8×192 км, што се поклопува со прикривањето од 1992 година. Исто така била проучувана од радар.[10]

Во 1988 година било извршено пребарување за сателити или прашина што кружи околу овој астероид со помош на телескопот UH88 во опсерваторијата Мауна Кеја, но напорите не влодиле со плод. Спектралната анализа на Егерија покажала дека има невообичаено висока содржина на вода, 10,5–11,5% вода во однос на масата.[11] Ова ја прави Егерија истакнат кандидат за идни потфати за ископување вода.

Тридимензионален модел на 13 Егерија врз основа на нејзината светлинска крива

Поврзано[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. (8.0 ± 2.2) × 10−12 M

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „JPL Small-Body Database Browser: 13 Egeria“ (2008-11-04 last obs). Посетено на 8 April 2016.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 P. Vernazza et al. (2021) VLT/SPHERE imaging survey of the largest main-belt asteroids: Final results and synthesis. Astronomy & Astrophysics 54, A56
  3. 3,0 3,1 Timerson, Brad. „IOTA Asteroid Occultation Results for 2008“. Архивирано од изворникот на 2014-04-16. Посетено на 2010-01-19.Timerson, Brad.
  4. 4,0 4,1 James Baer, Steven Chesley & Robert Matson (2011) "Astrometric masses of 26 asteroids and observations on asteroid porosity." The Astronomical Journal, Volume 141, Number 5
  5. „Lightcurves and map data on numbered asteroids N° 1 to 52225“. AstroSurf. Архивирано од изворникот на 2005-11-27. Посетено на 2008-11-03.
  6. „Asteroid Data Archive“. Planetary Science Institute. Архивирано од изворникот на 2006-05-23. Посетено на 2008-11-03.
  7. apmag 9.71 (2061-Nov-06) to 12.46 (1990-Mar-12) JPL Horizons daily output for 1950 to 2099
  8. Rivkin, A. S.; J. K. Davies; S. L. Ellison; L. A. Lebofsky. „High-resolution 2.5–3.5 M Observations of C-, B- and G-class asteroids“ (PDF). Посетено на 2008-04-20.
  9. Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of minor planet names. 1 (5. изд.). Berlin Heidelberg New York: Springer-Verlag. стр. 16. ISBN 3-540-00238-3.
  10. „Radar-Detected Asteroids and Comets“. NASA/JPL Asteroid Radar Research. Посетено на 2011-10-30.
  11. http://www.lpi.usra.edu/meetings/lpsc2002/pdf/1414.pdf

Надворешни врски[уреди | уреди извор]