Штефан Ројтер
| Штефан Ројтер | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Лични податоци | |||
| Полно име | Штефан Ројтер | ||
| Роден на | 16 октомври 1966 | ||
| Роден во | Динкелсбил, Западна Германија | ||
| Држава |
| ||
| Висина | 1,81 м[1] | ||
| Играчки податоци | |||
| Позиција | одбрана | ||
| Сегашен клуб |
| ||
| Повлекување | 2004 (37 г.) | ||
| Младинска кариера | |||
|
| |||
|
| |||
| Кариера* | |||
| Години | Клуб | Наст.† | (Гол.)† |
| 1984-1988 |
| 125 | (13) |
| 1988-1991 |
| 95 | (4) |
| 1991-1992 |
| 28 | (0) |
| 1992-2004 |
| 307 | (11) |
| Репрезентација | |||
| 1985-1987 |
| 11 | (2) |
| 1987-1990 |
| 23 | (1) |
| 1990-1998 |
| 46 | (1) |
Штефан Ројтер (р. 16 октомври 1966, во Динкелсбил) — германски поранешен фудбалер, играч од одбраната. Во моментов работи како спортски директор во екипата на Аугсбург.
Технички карактеристики
[уреди | уреди извор]Благодарение на карактеристики како што се сила, брзина и способност за враќање/одземање топка од противникот, тој најдобро функционирал како бек, или алтернативно како крилен играч од средниот ред, и во двата случаи по десната страна. Покрај тоа, тој исто така, повремено ги покривал позициите на централен дефанзивец и „либеро“, при што втората била и неговата главна улога, а поретко (и со помал успех) играл и како „медијано“ во средниот ред.[2]
Клупска кариера
[уреди | уреди извор]Кариерата ја започнал во локалниот тим ТСВ 1860 Динкелсбил, од каде во 1982 година тој се преселил во младинскиот сектор на Нирнберг. Откако наполнил осумнаесет години, како што било пропишано со прописите на германската федерација, во 1984 година го имал своето деби за првиот тим во Втората Бундеслига. Тој останал во Нирнберг до 1988 година, освојувајќи промоција во Прва Бундеслига во 1985 година и квалификација за Купот на УЕФА 1988-1989 во својата последна година, забележувајќи вкупно 100 настапи и постигнувајќи 10 првенствени голови за клубот.
Потоа, Ројтер се преселил во Бајерн Минхен. Тој играл во Баварија од сезоната 1988-1989 до сезоната 1990-1991, освојувајќи две национални титули и еден Суперкуп на Германија (1990), завршувајќи го својот тригодишен престој во Бајерн со 95 настапи и 4 гола.
Во сезоната 1991-1992, тој пристигнал во Италија, купен од Јувентус за 4,6 милијарди лири,[3] заедно со соиграчот Јирген Колер. За разлика од вториот, кој ќе стане еден од главните столбови на „бјанконерите“ во првата половина на 1990-тите, Ројтер покажал неконзистентни перформанси во Торино, поради разни повреди, како и тактички недоразбирања со тренерот Џовани Трапатони (кој не ги искористил целсоно неговите квалитети претпочитајќи да го користи во средниот ред),[2] по што неговотото искуство во Серија А не продолжило подолго по оваа единствена сезона, во која што одиграл 28 натпревари.
Во 1992 година, тој се вратил во Германија, овојпат носејќи го дресот на Борусија Дортмунд каде што играл до крајот на својата кариера. Од сезоната 1992-1993 до неговото пензионирање на крајот од првенството 2003-2004, тој одиграл 307 натпревари во жолто-црниот дрес, постигнувајќи 11 гола во Бундеслигата, која и ја освоил во три наврати (1994-1995, 1995-1996 и 2001-2002). На меѓународната сцена, тој исто така учествувал во успесите на тимот во 1997 година во Лигата на шампионите[4] и Интерконтиненталниот куп.
Репрезентативна кариера
[уреди | уреди извор]Со германската репрезентација, тој учествувал на Светските првенства во 1990 (тогаш со Западна Германија) и 1998, како и на Европските првенства во 1992 и 1996, освојувајќи ги изданијата во 1990 и 1996 година, соодветно, и завршувајќи како финалист во 1992 година. Играјќи прво за Западна Германија, а потоа и за Германија, тој одиграл вкупно 69 натпревари и постигнал 2 гола во периодот помеѓу 1987 и 1998 година.
Хронологија на репрезентативните настапи
[уреди | уреди извор]- Западна Германија
- Германија
По завршувањето на кариерата
[уреди | уреди извор]По пензионирањето, Ројтер останал во Борусија Дортмунд од 2004 до 2005 година, како помошник на раководството во одделот за маркетинг. Од 2006 до 2009 година, тој ја извршувал функцијата спортски директор во екипата на Минхен 1860. Од 2012 година бил спортски директор на Аугсбург.[5] Во неговото време, Аугсбург се квалификувал за Лига Европа во сезоната 2014-2015, за прв пат во историјата на клубот.[6] На 12 септември 2023 година, тој ја завршил својата работа како спортски директор на Аугсбург и се префрлил да работи на советничка улога во клубот.
Статистика
[уреди | уреди извор]Клупска статистика
[уреди | уреди извор]| Сезона | Клуб | Првенство | Национален куп | Континентален куп | Останати купови | Вкупно | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лига | Наст | Гол | Лига | Наст | Гол | Лига | Наст | Гол | Лига | Наст | Гол | Наст | Гол | ||
| 1984-1985 | 2Б | 25 | 3 | КГ | 1 | 0 | - | - | - | - | - | - | 26 | 3 | |
| 1985-1986 | БЛ | 33 | 2 | КГ | 2 | 2 | - | - | - | - | - | - | 35 | 4 | |
| 1986-1987 | БЛ | 33 | 6 | КГ | 2 | 1 | - | - | - | - | - | - | 35 | 7 | |
| 1987-1988 | БЛ | 34 | 2 | КГ | 4 | 0 | - | - | - | - | - | - | 38 | 2 | |
| Вкупно Нирнберг | 125 | 13 | 9 | 3 | - | - | - | - | 134 | 16 | |||||
| 1988-1989 | БЛ | 32 | 0 | КГ | 3 | 0 | КПК | 10 | 1 | - | - | - | 45 | 1 | |
| 1989-1990 | БЛ | 33 | 0 | КГ | 3 | 0 | КШ | 8 | 0 | СГ | 1 | 0 | 45 | 0 | |
| 1990-1991 | БЛ | 30 | 4 | КГ | 1 | 0 | КШ | 8 | 3 | СГ | 1 | 1 | 40 | 8 | |
| Вкупно Бајерн Минхен | 95 | 4 | 7 | 0 | 26 | 4 | 2 | 1 | 130 | 9 | |||||
| 1991-1992 | А | 28 | 0 | КИ | 8 | 0 | - | - | - | - | - | - | 36 | 0 | |
| 1992-1993 | БЛ | 26 | 0 | КГ | 4 | 0 | КУ | 10 | 0 | - | - | - | 40 | 0 | |
| 1993-1994 | БЛ | 21 | 0 | КГ | 2 | 1 | КУ | 5 | 0 | - | - | - | 28 | 1 | |
| 1994-1995 | БЛ | 33 | 4 | КГ | 2 | 0 | КУ | 9 | 1 | - | - | - | 44 | 5 | |
| 1995-1996 | БЛ | 26 | 6 | КГ | 2 | 0 | ЛШ | 5 | 0 | СГ | 1 | 0 | 34 | 6 | |
| 1996-1997 | БЛ | 27 | 1 | КГ | 1 | 1 | ЛШ | 9 | 1 | СГ | 1 | 0 | 38 | 2 | |
| 1997-1998 | БЛ | 28 | 0 | КГ+ЛКГ | 2+1 | 0 | ЛШ | 8 | 0 | ИК | 1 | 0 | 40 | 0 | |
| 1998-1999 | БЛ | 25 | 0 | КГ | 0 | 0 | - | - | - | - | - | - | 25 | 0 | |
| 1999-2000 | БЛ | 26 | 0 | КГ+ЛКГ | 1+2 | 0 | ЛШ+КУ | 7[7]+1 | 0 | - | - | - | 37 | 0 | |
| 2000-2001 | БЛ | 5 | 0 | КГ | 0 | 0 | - | - | - | - | - | - | 5 | 0 | |
| 2001-2002 | БЛ | 28 | 0 | КГ+ЛКГ | 0+2 | 0 | ЛШ+КУ | 7[7]+8 | 0 | - | - | - | 45 | 0 | |
| 2002-2003 | БЛ | 31 | 0 | КГ+ЛКГ | 2+0 | 0 | ЛШ | 10 | 0 | - | - | - | 43 | 0 | |
| 2003-2004 | БЛ | 31 | 0 | КГ+ЛКГ | 2+3 | 0 | ЛШ+КУ | 2[8]+4 | 0 | - | - | - | 42 | 0 | |
| Вкупно Борусија Дортмунд | 307 | 11 | 26 | 2 | 85 | 2 | 3 | 0 | 421 | 15 | |||||
| Вкупно во кариерата | 555 | 28 | 50 | 5 | 111 | 6 | 5 | 1 | 721 | 40 | |||||
Рекорди
[уреди | уреди извор]- Борусија Дортмунд
- 4. место по бројот на настапи за Борусија Дортмунд во сите официјални натпреварувања: 421[9]
Титули
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]
Бундеслига : 2
- 1988-1989, 1989-1990
- 1990
Бундеслига : 3
- 1994–1995, 1995–1996, 2001–2002
- 1995, 1996
- 1996-1997
- 1997
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Stefan Reuter“. Kicker (германски). Архивирано од изворникот на 29 January 2019. Посетено на 29 January 2019.
- 1 2 Stefano Bedeschi (24 октомври 2013). „Gli eroi in bianconero: Stefan REUTER“.
- ↑ Calciatori ‒ La raccolta completa Panini 1961-2012. Vol. 8 (1991-1992). Panini. 2012. стр. 10.
- ↑ Valerio Clari (24 февруари 2015). „Anni 90: Möller, Kohler e gli altri: quando Dortmund riciclava (vincendo)“.
- ↑ „Augsburg have appointed Stefan Reuter as their new director of sport“ (англиски). 27 декември 2012.
- ↑ „Heute werden die Gegner in der Europa League ausgelost“ (German). Augsburger Allgemeine. 28 August 2015. Посетено на 3 August 2023.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
- 1 2 1 настап во квалификациските кола.
- ↑ 2 настапи во квалификациските кола.
- ↑ „10 players with the most Borussia Dortmund appearances of all-time“ (англиски). 7 јуни 2024. Посетено на 10 јануари 2025.
- 1 2 „Reuter wird neuer Geschäftsführer“. Faz.net (германски). Frankfurter Allgemeine. 27 December 2012. Посетено на 3 May 2015.
- 1 2 „FD21 - Stefan Reuter“ (германски). FD21. Архивирано од изворникот на 3 March 2016. Посетено на 3 May 2015.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]
Штефан Ројтер на Ризницата ?- Штефан Ројтер на fbref
- Штефан Ројтер на transfermarkt
- Штефан Ројтер на espn
- Штефан Ројтер на whoscored
