Прејди на содржината

Шеесетгодишен циклус

Од Википедија — слободната енциклопедија
Шеесетгодишниот циклус и грегоријански години

Шеесетгодишен циклус (кинески: 干支, пинјин: gānzhī, мак. тр.: ганџе, букв. стебла и гранки) — циклус од шеесет периоди со цел бележење на последователни години кој во минатото се користел во Кина и остатокот од источноазиската културна сфера, како и во Југоисточна Азија.[1][2]

Шеесетгодишен циклус
01
Дрвен
стаорец
02
Дрвен
вол
03
Огнен
тигар
04
Огнен
зајак
05
Земски
змеј
06
Земска
змија
07
Метален
коњ
08
Метална
коза
09
Воден
мајмун
10
Воден
петел
11
Дрвено
куче
12
Дрвена
свиња
13
Огнен
стаорец
14
Огнен
вол
15
Земски
тигар
16
Земски
зајак
17
Метален
змеј
18
Метална
змија
19
Воден
коњ
20
Водна
коза
21
Дрвен
мајмун
22
Дрвен
петел
23
Огнено
куче
24
Огнена
свиња
25
Земски
стаорец
26
Земски
вол
27
Метален
тигар
28
Метален
зајак
29
Воден
змеј
30
Водна
змија
31
Дрвен
коњ
32
Дрвена
коза
33
Огнен
мајмун
34
Огнен
петел
35
Земско
куче
36
Земска
свиња
37
Метален
стаорец
38
Метален
вол
39
Воден
тигар
40
Воден
зајак
41
Дрвен
змеј
42
Дрвена
змија
43
Огнен
коњ
44
Огнена
коза
45
Земски
мајмун
46
Земски
петел
47
Метално
куче
48
Метална
свиња
49
Воден
стаорец
50
Воден
вол
51
Дрвен
тигар
52
Дрвен
зајак
53
Огнен
змеј
54
Огнена
змија
55
Земски
коњ
56
Земска
коза
57
Метален
мајмун
58
Метален
петел
59
Водно
куче
60
Водна
свиња
Небесни стеблаЗемски гранки

Секој период во шеесетгодишниот циклус се состои од два кинески знака: првиот е едно од десетте небесните стебла за денови од неделата, а вториот е една од дванаесетте земски гранки, кои ги претставуваат годините во дванаесетгодишниот орбитален циклус на Јупитер. Првиот период наречен ѓаѕе (甲子) е сложенка од првото небесно стебло и првата небесна гранка. Вториот, наречен јичоу (乙丑) е сложенка од второто стебло и втората гранка. Ова продолжува така, сè додека двата циклуса не завршат истовремено со гуејхај (癸亥), а потоа циклусот повторно почнува од ѓаѕе. Оваа завршница во најмалиот заеднички содржател на десет и дванаесет, значи дека половина од комбинациите (на пр. ѓачоу, 甲丑) се неискористени; образложението за ова е традиционалното спарување на стеблата и гранките според нивните јин-јанг својства.

Овој систем е начин на запишување на деновите во најраните кинески текстови, гатачките коски од крајот на II илјадалетие п.н.е. (династија Шанг). Со него почнале да се бележат годините кон средината на III век п.н.е.[3] Циклусот и неговите варијации се важен дел од кинеските календарски системи во азиските земји и територии повлијаени од Кина, особено оние на Јапонија, Кореја и Виетнам; кинескиот систем сè уште е присутен во Тајван и Континентална Кина. Ахомите во Индија (потомци на Даите од Јунан преселени во Асам во XIII век) исто така го користат шеесетгодишниот циклус, кај нив познат како „Лак-ни“.[4][5]

Овој традиционален метод за означување на деновите и годините нема значајна улога во Кина и не е дел од обичниот календар. Но истиот се користи во именување на значајни историски настани како што се Синхајската револуција во Кина, Бошинската војна во Јапонија, Имџинската војна во Кореја и Гладот во Ат зау и Тетската офанзива во Виетнам. Продолжува да игра важна улога и во денешната киеската астрологија и претскажување. Постојат извесни паралели со тамилскиот календар.

Оваа комбинација од два потциклуса за добивање на поголем циклус и неговата употреба за бележење на времето имаат сличности со други системи, особено со аканскиот календар.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Коска со врежана таблица од 60-годишниот циклус, изработена на почетокот на XI век п.н.е.

За употребата на шеесетгодишниот циклус како начин на запишување на деновите е присутен уште во најраните записи во Кина, гатачки записи на коски, почнувајќи од ок.1100 г. п.н.е..[7] Речиси секој коскен напис има датум во овој формат. Употребата на циклусот за бележење на денови се користел и за време на династијата Џоу, и останал во широка употреба и за време на ханскиот период за сите документарни цели каде мора да се посочи точен ден.

Речиси сите датуми во времеследниот список на настани во Пролетно-есенски летопис од 722 до 481 г. п.н.е. го користат овој систем заедно со владетелските години и месеци (лунации) за бележење на датумите. Затемнувањата запишани во оваа книга покажуваат непрекинато користење на ваквиот запис на денови оттогаш натаму. Веројатно е дека се користел непрекинато уште во времето на Шанг.[8]

Употребата на шеесетгодишниот циклус за бележење на години е многу понова појава. Најраните наоди за ова се ракописите на свила пронајдени во гробницата бр. 3 во Мавангдуеј, запечатени во 168 г. п.н.е. Еден од овие документи бележи значајни настани на шеесетгодишен решеткав дијаграм означен на три места. На пример, првата година од владеењето на Ќин Ши Хуанг (秦始皇), 246 г. п.н.е., е обележана веднаш до периодот јимао (乙卯, 52 од 60), што одговара на таа година.[9][10] Ваквото бележење на години за административни цели зело замав за време на династијата Западен Хан (202 п.н.е. – 8 н.е.). Редувањето на годините оттогаш е непрекинато:[11] годината 1984 го започнала сегашниот циклус (година ѓаѕе, 甲子), а во 2044 г. ќе почне новиот циклус. Новата година во Кина, кога се зголемува бројот на шеесетгодишното редување на почнува на 1 јануари, туку месечевата Нова година од традиционалниот кинески календар. На пример, годината ѓичоу 己丑 (приближно 2009 г.) започнала на 26 јануари 2009 г. (Но во астрологијата таа започнува со првиот сончев период „личуен“ (立春), што се паѓа на 4 февруари.)

Во Јапонија, според летописот Нихон шоки, календарот дошол во 553 г. и почнал да се користи политички за време на царицата Сујко. Годината 604, кога Јапонците официјално го усвоиле кинескиот календар, станала првата година на циклусот.[12]

Корејската (환갑; 還甲 хвангап) и јапонската традиција (還暦 канреки) на прославување на 60-тиот роденден (букв. „враќање на календарот“) го одразува влијанието на шеесетгодишниот циклус.[13]

Тибетскиот календар исто така ги смета годините во циклус од 60 години, и тоа според 12 животни и 5 елементи; меѓутоа, додека кинескиот циклус секогаш почнува со година ѓаѕе (година на дрвениот стаорец), првата година од тибетскиот циклус е дингмао (丁卯, која е четврта година во кинескиот циклус — онаа на огнениот зајак).[14]

Небесни стебла

[уреди | уреди извор]
Бр. Небесно стебло Ахомски
назив
Кинески
назив
Јапонски
назив
Корејски
назив
Виетнамски
назив
Јин-јанг Елемент
Мандариски
(пинјин)
Кантонски
(јитпинг)
Среднокинески
(Бакстер)
Старокинески
(Бакстер-Сагар)
Онјоми Кунјоми со
соодветни канџи
Романиз. Хангул
1 kapjiǎgaap3kæp*[k]ˤr[a]pkō (こう)kinoe (木の兄)gapgiápyang дрво
2 dapjyut3ʔit*qrətotsu (おつ)kinoto (木の弟)eulấtyin
3 raibǐngbing2pjængX*praŋʔhei (へい)hinoe (火の兄)byeongbínhyang оган
4 Mueangdīngding1teng*tˤeŋtei (てい)hinoto (火の弟)jeongđinhyin
5 plaekmou6muwH*m(r)uʔ-s (~ *m(r)uʔ)bo ()tsuchinoe (土の兄)mumậuyang земја
6 katgei2kiX*k(r)əʔki ()tsuchinoto (土の弟)gikỷyin
7 khutgēnggang1kæng*kˤraŋkō (こう)kanoe (金の兄)gyeongcanhyang метал
8 rungxīnsan1sin*si[n]shin (しん)kanoto (金の弟)sintânyin
9 taorénjam4nyim*n[ə]mjin (じん)mizunoe (水の兄)imnhâmyang вода
10 kaguǐgwai3kjwijX*kʷijʔki ()mizunoto (水の弟)gyequýyin

Земски гранки

[уреди | уреди извор]
Бр. Земска гранка Кинески
назив
Јапонски
назив
Корејски
назив
Виетнамски
назив
Виетнамски
зодијак
Кинески
зодијак
Соодветни
часови
Мандарински
(пинјин)
Кантонски
(јитпинг)
Среднокинески
(Бакстер)
Старокинески
(Бакстер-Сагар)
Онјоми Кунјоми Романиз. Хангул
1zi2tsiX*[ts]əʔshi ()ne (ね)jaСтаорец (chuột 𤝞) Стаорец ()23:00–01:00
2chǒucau2trhjuwX*[n̥]ruʔchū (ちゅう)ushi (うし)chuksửuБивол (trâu 𤛠) Вол ()01:00–03:00
3yínjan4yij*[ɢ](r)ərin (いん)tora (とら)indầnТигар (hổ /cọp 𧲫) Тигар ()03:00–05:00
4mǎomaau5mæwX*mˤruʔbō (ぼう)u ()myomão/mẹoМачка (mèo ) Зајак ()05:00–07:00
5chénsan4dzyin*[d]ərshin (しん)tatsu (たつ)jinthìnЗмеј (rồng ) Змеј ()07:00–09:00
6zi6ziX*s-[ɢ]əʔshi ()mi ()satỵЗмија (rắn 𧋻) Змија ()09:00–11:00
7ng5nguX*[m].qʰˤaʔgo ()uma (うま)ongọКоњ (ngựa ) Коњ ()11:00–13:00
8wèimei6mjɨjH*m[ə]t-smi () or bi ()hitsuji (ひつじ)mimùiКоза ( ) Коза ()13:00–15:00
9shēnsan1syin*l̥i[n]shin (しん)saru (さる)sinthânМајмун (khỉ 𤠳) Мајмун ()15:00–17:00
10yǒujau5yuwX*N-ruʔyū (ゆう)tori (とり)yudậuПетел ( 𪂮) Петел ()17:00–19:00
11seot1swit*s.mi[t]jutsu (じゅつ)inu (いぬ)sultuấtКуче (chó ) Куче ()19:00–21:00
12hàihoi6hojX*[g]ˤəʔgai (がい)i ()haehợiСвиња (lợn 𤞼/heo ) Свиња ()21:00–23:00

*Имињата на некои животни може да се преведат различно. Виетнамските земски гранки користат мачка наместо зајак.

Бр.Стебло-гранкаМандарински пинјинЈапонскиКорејскиВиетнамскиПринадлежностн.е.п.н.е.Тековен циклус
1甲子jiǎzǐ
  • kōshi
  • kasshi
  • kinoe-ne
gapja 갑자Giáp Týјаншки дрвен стаорец4571984
2乙丑yǐchǒu
  • itchū
  • kinoto-ushi
eulchuk 을축Ất Sửuјиншки дрвен вол5561985
3丙寅bǐngyín
  • heiin
  • hinoe-tora
byeongin 병인Bính Dầnјаншки огнен тигар6551986
4丁卯dīngmǎo
  • teibō
  • hinoto-u
jeongmyo 정묘Đinh Mãoјиншки огнен зајак7541987
5戊辰wùchén
  • boshin
  • tsuchinoe-tatsu
mujin 무진Mậu Thìnјаншки земјен змеј8531988
6己巳jǐsì
  • kishi
  • tsuchinoto-mi
gisa 기사Kỷ Tỵјиншка земјена змија9521989
7庚午gēngwǔ
  • kōgo
  • kanoe-uma
gyeongo 경오Canh Ngọјаншки метален коњ10511990
8辛未xīnwèi
  • shinbi
  • kanoto-hitsuji
sinmi 신미Tân Mùiјиншка метална коза11501991
9壬申rénshēn
  • jinshin
  • mizunoe-saru
imsin 임신Nhâm Thânјаншки воден мајмун12491992
10癸酉guǐyǒu
  • kiyū
  • mizunoto-tori
gyeyu 계유Quý Dậuјиншки воден петел13481993
11甲戌jiǎxū
  • kōjutsu
  • kinoe-inu
gapsul 갑술Giáp Tuấtјаншко дрвено куче14471994
12乙亥yǐhài
  • itsugai
  • kinoto-i
eulhae 을해Ât Hợiјиншка дрвена свиња15461995
13丙子bǐngzǐ
  • heishi
  • hinoe-ne
byeongja 병자Bính Týјаншки огнен стаорец16451996
14丁丑dīngchǒu
  • teichū
  • hinoto-ushi
jeongchuk 정축Đinh Sửuјиншки огнен вол17441997
15戊寅wùyín
  • boin
  • tsuchinoe-tora
muin 무인Mậu Dầnјаншки земјен тигар18431998
16己卯jǐmǎo
  • kibō
  • tsuchinoto-u
gimyo 기묘Kỷ Mãoјиншки земјен зајак19421999
17庚辰gēngchén
  • kōshin
  • kanoe-tatsu
gyeongjin 경진Canh Thìnјаншки метален змеј20412000
18辛巳xīnsì
  • shinshi
  • kanoto-mi
sinsa 신사Tân Tỵјиншка метална змија21402001
19壬午rénwǔ
  • jingo
  • mizunoe-uma
imo 임오Nhâm Ngọјаншки воден коњ22392002
20癸未guǐwèi
  • kibi
  • mizunoto-hitsuji
gyemi 계미Quý Mùiјиншка водна коза23382003
21甲申jiǎshēn
  • kōshin
  • kinoe-saru
gapsin 갑신Giáp Thânјаншки дрвен мајмун24372004
22乙酉yǐyǒu
  • itsuyū
  • kinoto-tori
euryu 을유Ất Dậuјиншки дрвен петел25362005
23丙戌bǐngxū
  • heijutsu
  • hinoe-inu
byeongsul 병술Bính Tuấtјаншко огнено куче26352006
24丁亥dīnghài
  • teigai
  • hinoto-i
jeonghae 정해Đinh Hợiјиншка огнена свиња27342007
25戊子wùzǐ
  • boshi
  • tsuchinoe-ne
muja 무자Mậu Týјаншки земјен стаорец28332008
26己丑jǐchǒu
  • kichū
  • tsuchinoto-ushi
gichuk 기축Kỷ Sửuјиншки земјен вол29322009
27庚寅gēngyín
  • kōin
  • kanoe-tora
gyeongin 경인Canh Dầnјаншки метален тигар30312010
28辛卯xīnmǎo
  • shinbō
  • kanoto-u
sinmyo 신묘Tân Mãoјиншки метален зајак31302011
29壬辰rénchén
  • jinshin
  • mizunoe-tatsu
imjin 임진Nhâm Thìnјаншки воден змеј32292012
30癸巳guǐsì
  • kishi
  • mizunoto-mi
gyesa 계사Quý Tỵјиншка водна змија33282013
31甲午jiǎwǔ
  • kōgo
  • kinoe-uma
gabo 갑오Giáp Ngọјаншки дрвен коњ34272014
32乙未yǐwèi
  • itsubi
  • kinoto-hitsuji
eulmi 을미Ất Mùiјиншка дрвена коза35262015
33丙申bǐngshēn
  • heishin
  • hinoe-saru
byeongsin 병신Bính Thânјаншки огнен мајмун36252016
34丁酉dīngyǒu
  • teiyū
  • hinoto-tori
jeongyu 정유Đinh Dậuјиншки огнен петел37242017
35戊戌wùxū
  • bojutsu
  • tsuchinoe-inu
musul 무술Mậu Tuấtјаншко земјено куче38232018
36己亥jǐhài
  • kigai
  • tsuchinoto-i
gihae 기해Kỷ Hợiјиншка земјена свиња39222019
37庚子gēngzǐ
  • kōshi
  • kanoe-ne
gyeongja 경자Canh Týјаншки метален стаорец40212020
38辛丑xīnchǒu
  • shinchū
  • kanoto-ushi
sinchuk 신축Tân Sửuјиншки метален вол41202021
39壬寅rényín
  • jin'in
  • mizunoe-tora
imin 임인Nhâm Dầnјаншки воден тигар42192022
40癸卯guǐmǎo
  • kibō
  • mizunoto-u
gyemyo 계묘Quý Mãoјиншки воден зајак43182023
41甲辰jiǎchén
  • kōshin
  • kinoe-tatsu
gapjin 갑진Giáp Thìnјаншки дрвен змеј44172024
42乙巳yǐsì
  • itsushi
  • kinoto-mi
eulsa 을사Ất Tỵјиншка дрвена змија45162025
43丙午bǐngwǔ
  • heigo
  • hinoe-uma
byeongo 병오Bính Ngọјаншки огнен коњ46152026
44丁未dīngwèi
  • teibi
  • hinoto-hitsuji
jeongmi 정미Đinh Mùiјиншка огнена коза47142027
45戊申wùshēn
  • boshin
  • tsuchinoe-saru
musin 무신Mậu Thânјаншки земјен мајмун48132028
46己酉jǐyǒu
  • kiyū
  • tsuchinoto-tori
giyu 기유Kỷ Dậuјиншки земјен петел49122029
47庚戌gēngxū
  • kōjutsu
  • kanoe-inu
gyeongsul 경술Canh Tuấtјаншко метално куче50112030
48辛亥xīnhài
  • shingai
  • kanoto-i
sinhae 신해Tân Hợiјиншка метална свиња51102031
49壬子rénzǐ
  • jinshi
  • mizunoe-ne
imja 임자Nhâm Týјаншки воден стаорец5292032
50癸丑guǐchǒu
  • kichū
  • mizunoto-ushi
gyechuk 계축Quý Sửuјиншки воден вол5382033
51甲寅jiǎyín
  • kōin
  • kinoe-tora
gabin 갑인Giáp Dầnјаншки дрвен тигар5472034
52乙卯yǐmǎo
  • itsubō
  • kinoto-u
eulmyo 을묘Ất Mãoјиншки дрвен зајак5562035
53丙辰bǐngchén
  • heishin
  • hinoe-tatsu
byeongjin 병진Bính Thìnјаншки огнен змеј5652036
54丁巳dīngsì
  • teishi
  • hinoto-mi
jeongsa 정사Đinh Tỵјиншка огнена змија5742037
55戊午wùwǔ
  • bogo
  • tsuchinoe-uma
muo 무오Mậu Ngọјаншки земјен коњ5832038
56己未jǐwèi
  • kibi
  • tsuchinoto-hitsuji
gimi 기미Kỷ Mùiјиншка земјена коза5922039
57庚申gēngshēn
  • kōshin
  • kanoe-saru
gyeongsin 경신Canh Thânјаншки метален мајмун6012040
58辛酉xīnyǒu
  • shin'yū
  • kanoto-tori
sinyu 신유Tân Dậuјиншки метален петел1602041
59壬戌rénxū
  • jinjutsu
  • mizunoe-inu
imsul 임술Nhâm Tuấtјаншко водено куче2592042
60癸亥guǐhài
  • kigai
  • mizunoto-i
gyehae 계해Quý Hợiјиншка водена свиња3582043

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Nussbaum, Louis-Frédéric (2005). „Jikkan-jūnishi“. Japan Encyclopedia. Преведено од Roth, Käthe. стр. 420. ISBN 9780674017535.
  2. Vu-Quoc-Loc; Vu-Quoc-Hung; Vu-Le-Thao-Uyen; Lee-Collins (2024), The triennial Hương exam: Deducing laureates' birth years, Internet Archive, Посетено на 2024-05-12.
  3. Smith 2011, стр. 1, 28.
  4. (Kapoor 2021:666)
  5. (Kapoor 2021:666)
  6. Bartle 1978.
  7. Martzloff, Jean-Claude (2012). „Chinese Mathematical Astronomy“. Во Selin, Helaine (уред.). Mathematics Across Cultures: The History of Non-Western Mathematics. Science Across Cultures: The History of Non-Western Science, vol. 2 (англиски) (illustrated. изд.). Springer. стр. 390. doi:10.1007/978-94-011-4301-1_18. ISBN 978-94-011-4301-1. Занемарен непознатиот параметар |orig-date= (help)
  8. Smith 2011, стр. 24, 26–27.
  9. Kalinowski 2007, стр. 145, fig. 3.
  10. Smith 2011, стр. 29.
  11. Smith 2011, стр. 28.
  12. „Calendar History; the Source“. National Diet Library. Архивирано од изворникот на January 6, 2013. Посетено на January 1, 2013.
  13. „Kanreki“. Encyclopedia of Shinto. Посетено на January 1, 2013.
  14. Chattopadhyaya, Alaka; R.N. Bhattacharya (1996). „On the Tibetan sexagenary cycle“. Atīśa and Tibet: Life and Works of Dipamkara Srijnana in relation to the history and religion of Tibet. Motilal Banarsidass. стр. 566–568. ISBN 9788120809284. Занемарен непознатиот параметар |orig-date= (help)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Phukan Baruah, B. N.N. (1964). Ahom lexicon. The government of Assam in the department of historical and antiquarian studies.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]