Шеесетгодишен циклус

Шеесетгодишен циклус (кинески: 干支, пинјин: gānzhī, мак. тр.: ганџе, букв. стебла и гранки) — циклус од шеесет периоди со цел бележење на последователни години кој во минатото се користел во Кина и остатокот од источноазиската културна сфера, како и во Југоисточна Азија.[1][2]
| 01 Дрвен стаорец |
02 Дрвен вол |
03 Огнен тигар |
04 Огнен зајак |
05 Земски змеј |
06 Земска змија |
| 07 Метален коњ |
08 Метална коза |
09 Воден мајмун |
10 Воден петел |
11 Дрвено куче |
12 Дрвена свиња |
| 13 Огнен стаорец |
14 Огнен вол |
15 Земски тигар |
16 Земски зајак |
17 Метален змеј |
18 Метална змија |
| 19 Воден коњ |
20 Водна коза |
21 Дрвен мајмун |
22 Дрвен петел |
23 Огнено куче |
24 Огнена свиња |
| 25 Земски стаорец |
26 Земски вол |
27 Метален тигар |
28 Метален зајак |
29 Воден змеј |
30 Водна змија |
| 31 Дрвен коњ |
32 Дрвена коза |
33 Огнен мајмун |
34 Огнен петел |
35 Земско куче |
36 Земска свиња |
| 37 Метален стаорец |
38 Метален вол |
39 Воден тигар |
40 Воден зајак |
41 Дрвен змеј |
42 Дрвена змија |
| 43 Огнен коњ |
44 Огнена коза |
45 Земски мајмун |
46 Земски петел |
47 Метално куче |
48 Метална свиња |
| 49 Воден стаорец |
50 Воден вол |
51 Дрвен тигар |
52 Дрвен зајак |
53 Огнен змеј |
54 Огнена змија |
| 55 Земски коњ |
56 Земска коза |
57 Метален мајмун |
58 Метален петел |
59 Водно куче |
60 Водна свиња |
| Небесни стебла ・ Земски гранки | |||||
|---|---|---|---|---|---|
Секој период во шеесетгодишниот циклус се состои од два кинески знака: првиот е едно од десетте небесните стебла за денови од неделата, а вториот е една од дванаесетте земски гранки, кои ги претставуваат годините во дванаесетгодишниот орбитален циклус на Јупитер. Првиот период наречен ѓаѕе (甲子) е сложенка од првото небесно стебло и првата небесна гранка. Вториот, наречен јичоу (乙丑) е сложенка од второто стебло и втората гранка. Ова продолжува така, сè додека двата циклуса не завршат истовремено со гуејхај (癸亥), а потоа циклусот повторно почнува од ѓаѕе. Оваа завршница во најмалиот заеднички содржател на десет и дванаесет, значи дека половина од комбинациите (на пр. ѓачоу, 甲丑) се неискористени; образложението за ова е традиционалното спарување на стеблата и гранките според нивните јин-јанг својства.
Овој систем е начин на запишување на деновите во најраните кинески текстови, гатачките коски од крајот на II илјадалетие п.н.е. (династија Шанг). Со него почнале да се бележат годините кон средината на III век п.н.е.[3] Циклусот и неговите варијации се важен дел од кинеските календарски системи во азиските земји и територии повлијаени од Кина, особено оние на Јапонија, Кореја и Виетнам; кинескиот систем сè уште е присутен во Тајван и Континентална Кина. Ахомите во Индија (потомци на Даите од Јунан преселени во Асам во XIII век) исто така го користат шеесетгодишниот циклус, кај нив познат како „Лак-ни“.[4][5]
Овој традиционален метод за означување на деновите и годините нема значајна улога во Кина и не е дел од обичниот календар. Но истиот се користи во именување на значајни историски настани како што се Синхајската револуција во Кина, Бошинската војна во Јапонија, Имџинската војна во Кореја и Гладот во Ат зау и Тетската офанзива во Виетнам. Продолжува да игра важна улога и во денешната киеската астрологија и претскажување. Постојат извесни паралели со тамилскиот календар.
Оваа комбинација од два потциклуса за добивање на поголем циклус и неговата употреба за бележење на времето имаат сличности со други системи, особено со аканскиот календар.[6]
Историја
[уреди | уреди извор]
За употребата на шеесетгодишниот циклус како начин на запишување на деновите е присутен уште во најраните записи во Кина, гатачки записи на коски, почнувајќи од ок. 1100 г. п.н.е..[7] Речиси секој коскен напис има датум во овој формат. Употребата на циклусот за бележење на денови се користел и за време на династијата Џоу, и останал во широка употреба и за време на ханскиот период за сите документарни цели каде мора да се посочи точен ден.
Речиси сите датуми во времеследниот список на настани во Пролетно-есенски летопис од 722 до 481 г. п.н.е. го користат овој систем заедно со владетелските години и месеци (лунации) за бележење на датумите. Затемнувањата запишани во оваа книга покажуваат непрекинато користење на ваквиот запис на денови оттогаш натаму. Веројатно е дека се користел непрекинато уште во времето на Шанг.[8]
Употребата на шеесетгодишниот циклус за бележење на години е многу понова појава. Најраните наоди за ова се ракописите на свила пронајдени во гробницата бр. 3 во Мавангдуеј, запечатени во 168 г. п.н.е. Еден од овие документи бележи значајни настани на шеесетгодишен решеткав дијаграм означен на три места. На пример, првата година од владеењето на Ќин Ши Хуанг (秦始皇), 246 г. п.н.е., е обележана веднаш до периодот јимао (乙卯, 52 од 60), што одговара на таа година.[9][10] Ваквото бележење на години за административни цели зело замав за време на династијата Западен Хан (202 п.н.е. – 8 н.е.). Редувањето на годините оттогаш е непрекинато:[11] годината 1984 го започнала сегашниот циклус (година ѓаѕе, 甲子), а во 2044 г. ќе почне новиот циклус. Новата година во Кина, кога се зголемува бројот на шеесетгодишното редување на почнува на 1 јануари, туку месечевата Нова година од традиционалниот кинески календар. На пример, годината ѓичоу 己丑 (приближно 2009 г.) започнала на 26 јануари 2009 г. (Но во астрологијата таа започнува со првиот сончев период „личуен“ (立春), што се паѓа на 4 февруари.)
Во Јапонија, според летописот Нихон шоки, календарот дошол во 553 г. и почнал да се користи политички за време на царицата Сујко. Годината 604, кога Јапонците официјално го усвоиле кинескиот календар, станала првата година на циклусот.[12]
Корејската (환갑; 還甲 хвангап) и јапонската традиција (還暦 канреки) на прославување на 60-тиот роденден (букв. „враќање на календарот“) го одразува влијанието на шеесетгодишниот циклус.[13]
Тибетскиот календар исто така ги смета годините во циклус од 60 години, и тоа според 12 животни и 5 елементи; меѓутоа, додека кинескиот циклус секогаш почнува со година ѓаѕе (година на дрвениот стаорец), првата година од тибетскиот циклус е дингмао (丁卯, која е четврта година во кинескиот циклус — онаа на огнениот зајак).[14]
Небесни стебла
[уреди | уреди извор]| Бр. | Небесно стебло | Ахомски назив |
Кинески назив |
Јапонски назив |
Корејски назив |
Виетнамски назив |
Јин-јанг | Елемент | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мандариски (пинјин) |
Кантонски (јитпинг) |
Среднокинески (Бакстер) |
Старокинески (Бакстер-Сагар) |
Онјоми | Кунјоми со соодветни канџи |
Романиз. | Хангул | ||||||
| 1 | 甲 | kap | jiǎ | gaap3 | kæp | *[k]ˤr[a]p | kō (こう) | kinoe (木の兄) | gap | 갑 | giáp | yang | дрво |
| 2 | 乙 | dap | yǐ | jyut3 | ʔit | *qrət | otsu (おつ) | kinoto (木の弟) | eul | 을 | ất | yin | |
| 3 | 丙 | rai | bǐng | bing2 | pjængX | *praŋʔ | hei (へい) | hinoe (火の兄) | byeong | 병 | bính | yang | оган |
| 4 | 丁 | Mueang | dīng | ding1 | teng | *tˤeŋ | tei (てい) | hinoto (火の弟) | jeong | 정 | đinh | yin | |
| 5 | 戊 | plaek | wù | mou6 | muwH | *m(r)uʔ-s (~ *m(r)uʔ) | bo (ぼ) | tsuchinoe (土の兄) | mu | 무 | mậu | yang | земја |
| 6 | 己 | kat | jǐ | gei2 | kiX | *k(r)əʔ | ki (き) | tsuchinoto (土の弟) | gi | 기 | kỷ | yin | |
| 7 | 庚 | khut | gēng | gang1 | kæng | *kˤraŋ | kō (こう) | kanoe (金の兄) | gyeong | 경 | canh | yang | метал |
| 8 | 辛 | rung | xīn | san1 | sin | *si[n] | shin (しん) | kanoto (金の弟) | sin | 신 | tân | yin | |
| 9 | 壬 | tao | rén | jam4 | nyim | *n[ə]m | jin (じん) | mizunoe (水の兄) | im | 임 | nhâm | yang | вода |
| 10 | 癸 | ka | guǐ | gwai3 | kjwijX | *kʷijʔ | ki (き) | mizunoto (水の弟) | gye | 계 | quý | yin | |
Земски гранки
[уреди | уреди извор]| Бр. | Земска гранка | Кинески назив |
Јапонски назив |
Корејски назив |
Виетнамски назив |
Виетнамски зодијак |
Кинески зодијак |
Соодветни часови | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мандарински (пинјин) |
Кантонски (јитпинг) |
Среднокинески (Бакстер) |
Старокинески (Бакстер-Сагар) |
Онјоми | Кунјоми | Романиз. | Хангул | ||||||
| 1 | 子 | zǐ | zi2 | tsiX | *[ts]əʔ | shi (し) | ne (ね) | ja | 자 | tý | Стаорец (chuột 𤝞) | Стаорец (鼠) | 23:00–01:00 |
| 2 | 丑 | chǒu | cau2 | trhjuwX | *[n̥]ruʔ | chū (ちゅう) | ushi (うし) | chuk | 축 | sửu | Бивол (trâu 𤛠) | Вол (牛) | 01:00–03:00 |
| 3 | 寅 | yín | jan4 | yij | *[ɢ](r)ər | in (いん) | tora (とら) | in | 인 | dần | Тигар (hổ 虎/cọp 𧲫) | Тигар (虎) | 03:00–05:00 |
| 4 | 卯 | mǎo | maau5 | mæwX | *mˤruʔ | bō (ぼう) | u (う) | myo | 묘 | mão/mẹo | Мачка (mèo 猫) | Зајак (兔) | 05:00–07:00 |
| 5 | 辰 | chén | san4 | dzyin | *[d]ər | shin (しん) | tatsu (たつ) | jin | 진 | thìn | Змеј (rồng 龍) | Змеј (龍) | 07:00–09:00 |
| 6 | 巳 | sì | zi6 | ziX | *s-[ɢ]əʔ | shi (し) | mi (み) | sa | 사 | tỵ | Змија (rắn 𧋻) | Змија (蛇) | 09:00–11:00 |
| 7 | 午 | wǔ | ng5 | nguX | *[m].qʰˤaʔ | go (ご) | uma (うま) | o | 오 | ngọ | Коњ (ngựa 馭) | Коњ (馬) | 11:00–13:00 |
| 8 | 未 | wèi | mei6 | mjɨjH | *m[ə]t-s | mi (み) or bi (び) | hitsuji (ひつじ) | mi | 미 | mùi | Коза (dê 羝) | Коза (羊) | 13:00–15:00 |
| 9 | 申 | shēn | san1 | syin | *l̥i[n] | shin (しん) | saru (さる) | sin | 신 | thân | Мајмун (khỉ 𤠳) | Мајмун (猴) | 15:00–17:00 |
| 10 | 酉 | yǒu | jau5 | yuwX | *N-ruʔ | yū (ゆう) | tori (とり) | yu | 유 | dậu | Петел (gà 𪂮) | Петел (雞) | 17:00–19:00 |
| 11 | 戌 | xū | seot1 | swit | *s.mi[t] | jutsu (じゅつ) | inu (いぬ) | sul | 술 | tuất | Куче (chó 㹥) | Куче (狗) | 19:00–21:00 |
| 12 | 亥 | hài | hoi6 | hojX | *[g]ˤəʔ | gai (がい) | i (い) | hae | 해 | hợi | Свиња (lợn 𤞼/heo 㺧) | Свиња (豬) | 21:00–23:00 |
*Имињата на некои животни може да се преведат различно. Виетнамските земски гранки користат мачка наместо зајак.
Години
[уреди | уреди извор]| Бр. | Стебло-гранка | Мандарински пинјин | Јапонски | Корејски | Виетнамски | Принадлежност | н.е. | п.н.е. | Тековен циклус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 甲子 | jiǎzǐ |
| gapja 갑자 | Giáp Tý | јаншки дрвен стаорец | 4 | 57 | 1984 |
| 2 | 乙丑 | yǐchǒu |
| eulchuk 을축 | Ất Sửu | јиншки дрвен вол | 5 | 56 | 1985 |
| 3 | 丙寅 | bǐngyín |
| byeongin 병인 | Bính Dần | јаншки огнен тигар | 6 | 55 | 1986 |
| 4 | 丁卯 | dīngmǎo |
| jeongmyo 정묘 | Đinh Mão | јиншки огнен зајак | 7 | 54 | 1987 |
| 5 | 戊辰 | wùchén |
| mujin 무진 | Mậu Thìn | јаншки земјен змеј | 8 | 53 | 1988 |
| 6 | 己巳 | jǐsì |
| gisa 기사 | Kỷ Tỵ | јиншка земјена змија | 9 | 52 | 1989 |
| 7 | 庚午 | gēngwǔ |
| gyeongo 경오 | Canh Ngọ | јаншки метален коњ | 10 | 51 | 1990 |
| 8 | 辛未 | xīnwèi |
| sinmi 신미 | Tân Mùi | јиншка метална коза | 11 | 50 | 1991 |
| 9 | 壬申 | rénshēn |
| imsin 임신 | Nhâm Thân | јаншки воден мајмун | 12 | 49 | 1992 |
| 10 | 癸酉 | guǐyǒu |
| gyeyu 계유 | Quý Dậu | јиншки воден петел | 13 | 48 | 1993 |
| 11 | 甲戌 | jiǎxū |
| gapsul 갑술 | Giáp Tuất | јаншко дрвено куче | 14 | 47 | 1994 |
| 12 | 乙亥 | yǐhài |
| eulhae 을해 | Ât Hợi | јиншка дрвена свиња | 15 | 46 | 1995 |
| 13 | 丙子 | bǐngzǐ |
| byeongja 병자 | Bính Tý | јаншки огнен стаорец | 16 | 45 | 1996 |
| 14 | 丁丑 | dīngchǒu |
| jeongchuk 정축 | Đinh Sửu | јиншки огнен вол | 17 | 44 | 1997 |
| 15 | 戊寅 | wùyín |
| muin 무인 | Mậu Dần | јаншки земјен тигар | 18 | 43 | 1998 |
| 16 | 己卯 | jǐmǎo |
| gimyo 기묘 | Kỷ Mão | јиншки земјен зајак | 19 | 42 | 1999 |
| 17 | 庚辰 | gēngchén |
| gyeongjin 경진 | Canh Thìn | јаншки метален змеј | 20 | 41 | 2000 |
| 18 | 辛巳 | xīnsì |
| sinsa 신사 | Tân Tỵ | јиншка метална змија | 21 | 40 | 2001 |
| 19 | 壬午 | rénwǔ |
| imo 임오 | Nhâm Ngọ | јаншки воден коњ | 22 | 39 | 2002 |
| 20 | 癸未 | guǐwèi |
| gyemi 계미 | Quý Mùi | јиншка водна коза | 23 | 38 | 2003 |
| 21 | 甲申 | jiǎshēn |
| gapsin 갑신 | Giáp Thân | јаншки дрвен мајмун | 24 | 37 | 2004 |
| 22 | 乙酉 | yǐyǒu |
| euryu 을유 | Ất Dậu | јиншки дрвен петел | 25 | 36 | 2005 |
| 23 | 丙戌 | bǐngxū |
| byeongsul 병술 | Bính Tuất | јаншко огнено куче | 26 | 35 | 2006 |
| 24 | 丁亥 | dīnghài |
| jeonghae 정해 | Đinh Hợi | јиншка огнена свиња | 27 | 34 | 2007 |
| 25 | 戊子 | wùzǐ |
| muja 무자 | Mậu Tý | јаншки земјен стаорец | 28 | 33 | 2008 |
| 26 | 己丑 | jǐchǒu |
| gichuk 기축 | Kỷ Sửu | јиншки земјен вол | 29 | 32 | 2009 |
| 27 | 庚寅 | gēngyín |
| gyeongin 경인 | Canh Dần | јаншки метален тигар | 30 | 31 | 2010 |
| 28 | 辛卯 | xīnmǎo |
| sinmyo 신묘 | Tân Mão | јиншки метален зајак | 31 | 30 | 2011 |
| 29 | 壬辰 | rénchén |
| imjin 임진 | Nhâm Thìn | јаншки воден змеј | 32 | 29 | 2012 |
| 30 | 癸巳 | guǐsì |
| gyesa 계사 | Quý Tỵ | јиншка водна змија | 33 | 28 | 2013 |
| 31 | 甲午 | jiǎwǔ |
| gabo 갑오 | Giáp Ngọ | јаншки дрвен коњ | 34 | 27 | 2014 |
| 32 | 乙未 | yǐwèi |
| eulmi 을미 | Ất Mùi | јиншка дрвена коза | 35 | 26 | 2015 |
| 33 | 丙申 | bǐngshēn |
| byeongsin 병신 | Bính Thân | јаншки огнен мајмун | 36 | 25 | 2016 |
| 34 | 丁酉 | dīngyǒu |
| jeongyu 정유 | Đinh Dậu | јиншки огнен петел | 37 | 24 | 2017 |
| 35 | 戊戌 | wùxū |
| musul 무술 | Mậu Tuất | јаншко земјено куче | 38 | 23 | 2018 |
| 36 | 己亥 | jǐhài |
| gihae 기해 | Kỷ Hợi | јиншка земјена свиња | 39 | 22 | 2019 |
| 37 | 庚子 | gēngzǐ |
| gyeongja 경자 | Canh Tý | јаншки метален стаорец | 40 | 21 | 2020 |
| 38 | 辛丑 | xīnchǒu |
| sinchuk 신축 | Tân Sửu | јиншки метален вол | 41 | 20 | 2021 |
| 39 | 壬寅 | rényín |
| imin 임인 | Nhâm Dần | јаншки воден тигар | 42 | 19 | 2022 |
| 40 | 癸卯 | guǐmǎo |
| gyemyo 계묘 | Quý Mão | јиншки воден зајак | 43 | 18 | 2023 |
| 41 | 甲辰 | jiǎchén |
| gapjin 갑진 | Giáp Thìn | јаншки дрвен змеј | 44 | 17 | 2024 |
| 42 | 乙巳 | yǐsì |
| eulsa 을사 | Ất Tỵ | јиншка дрвена змија | 45 | 16 | 2025 |
| 43 | 丙午 | bǐngwǔ |
| byeongo 병오 | Bính Ngọ | јаншки огнен коњ | 46 | 15 | 2026 |
| 44 | 丁未 | dīngwèi |
| jeongmi 정미 | Đinh Mùi | јиншка огнена коза | 47 | 14 | 2027 |
| 45 | 戊申 | wùshēn |
| musin 무신 | Mậu Thân | јаншки земјен мајмун | 48 | 13 | 2028 |
| 46 | 己酉 | jǐyǒu |
| giyu 기유 | Kỷ Dậu | јиншки земјен петел | 49 | 12 | 2029 |
| 47 | 庚戌 | gēngxū |
| gyeongsul 경술 | Canh Tuất | јаншко метално куче | 50 | 11 | 2030 |
| 48 | 辛亥 | xīnhài |
| sinhae 신해 | Tân Hợi | јиншка метална свиња | 51 | 10 | 2031 |
| 49 | 壬子 | rénzǐ |
| imja 임자 | Nhâm Tý | јаншки воден стаорец | 52 | 9 | 2032 |
| 50 | 癸丑 | guǐchǒu |
| gyechuk 계축 | Quý Sửu | јиншки воден вол | 53 | 8 | 2033 |
| 51 | 甲寅 | jiǎyín |
| gabin 갑인 | Giáp Dần | јаншки дрвен тигар | 54 | 7 | 2034 |
| 52 | 乙卯 | yǐmǎo |
| eulmyo 을묘 | Ất Mão | јиншки дрвен зајак | 55 | 6 | 2035 |
| 53 | 丙辰 | bǐngchén |
| byeongjin 병진 | Bính Thìn | јаншки огнен змеј | 56 | 5 | 2036 |
| 54 | 丁巳 | dīngsì |
| jeongsa 정사 | Đinh Tỵ | јиншка огнена змија | 57 | 4 | 2037 |
| 55 | 戊午 | wùwǔ |
| muo 무오 | Mậu Ngọ | јаншки земјен коњ | 58 | 3 | 2038 |
| 56 | 己未 | jǐwèi |
| gimi 기미 | Kỷ Mùi | јиншка земјена коза | 59 | 2 | 2039 |
| 57 | 庚申 | gēngshēn |
| gyeongsin 경신 | Canh Thân | јаншки метален мајмун | 60 | 1 | 2040 |
| 58 | 辛酉 | xīnyǒu |
| sinyu 신유 | Tân Dậu | јиншки метален петел | 1 | 60 | 2041 |
| 59 | 壬戌 | rénxū |
| imsul 임술 | Nhâm Tuất | јаншко водено куче | 2 | 59 | 2042 |
| 60 | 癸亥 | guǐhài |
| gyehae 계해 | Quý Hợi | јиншка водена свиња | 3 | 58 | 2043 |
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Nussbaum, Louis-Frédéric (2005). „Jikkan-jūnishi“. Japan Encyclopedia. Преведено од Roth, Käthe. стр. 420. ISBN 9780674017535.
- ↑ Vu-Quoc-Loc; Vu-Quoc-Hung; Vu-Le-Thao-Uyen; Lee-Collins (2024), The triennial Hương exam: Deducing laureates' birth years, Internet Archive, Посетено на 2024-05-12.
- ↑ Smith 2011, стр. 1, 28.
- ↑ (Kapoor 2021:666)
- ↑ (Kapoor 2021:666)
- ↑ Bartle 1978.
- ↑ Martzloff, Jean-Claude (2012). „Chinese Mathematical Astronomy“. Во Selin, Helaine (уред.). Mathematics Across Cultures: The History of Non-Western Mathematics. Science Across Cultures: The History of Non-Western Science, vol. 2 (англиски) (illustrated. изд.). Springer. стр. 390. doi:10.1007/978-94-011-4301-1_18. ISBN 978-94-011-4301-1. Занемарен непознатиот параметар
|orig-date=(help) - ↑ Smith 2011, стр. 24, 26–27.
- ↑ Kalinowski 2007, стр. 145, fig. 3.
- ↑ Smith 2011, стр. 29.
- ↑ Smith 2011, стр. 28.
- ↑ „Calendar History; the Source“. National Diet Library. Архивирано од изворникот на January 6, 2013. Посетено на January 1, 2013.
- ↑ „Kanreki“. Encyclopedia of Shinto. Посетено на January 1, 2013.
- ↑ Chattopadhyaya, Alaka; R.N. Bhattacharya (1996). „On the Tibetan sexagenary cycle“. Atīśa and Tibet: Life and Works of Dipamkara Srijnana in relation to the history and religion of Tibet. Motilal Banarsidass. стр. 566–568. ISBN 9788120809284. Занемарен непознатиот параметар
|orig-date=(help)
Литература
[уреди | уреди извор]- Bartle, P. F. W. (1978). „Forty days: the Akan calendar“. Africa: Journal of the International African Institute. 48 (1): 80–84. doi:10.2307/1158712. JSTOR 1158712. S2CID 143751434.
- Kalinowski, Marc (2007). „Time, space and orientation: figurative representations of the sexagenary cycle in ancient and medieval China“. Во Francesca Bray (уред.). Graphics and text in the production of technical knowledge in China : the warp and the weft. Leiden: Brill. стр. 137–168. ISBN 978-90-04-16063-7.
- Smith, Adam (2011). „The Chinese sexagenary cycle and the ritual origins of the calendar“. Во Steele, John (уред.). Calendars and Years II: Astronomy and time in the ancient and medieval world. Oxford: Oxbow. стр. 1–37. doi:10.7916/D8891CDX. ISBN 978-1-84217-987-1.
- Kapoor, Ramesh (2021), „Fixing the chronology in Tai-Ahom chronicles by using astronomical references“, Journal of Astronomical History and Heritage (англиски), 24 (3): 665–687, doi:10.3724/SP.J.1440-2807.2021.03.07
- Phukan Baruah, B. N.N. (1964). Ahom lexicon. The government of Assam in the department of historical and antiquarian studies.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]
Шеесетгодишен циклус на Ризницата ?- „Небесни стебла и земски гранки“. Хонгконшка опсерваторија. Архивирано од изворникот 4 ноември 2018. (англиски)
|