Шаролт

Од Википедија — слободната енциклопедија

Шаролт (англиски: Sarolt; * 950 –† после 997) била жена на Геза, унгарска кралица и мајка на првиот унгарски христијански крал, Вајк

Шаролта била ќерка на Ѓуле од Ердељ, и била порасната со православно образование и вера. Се омажила за унгарскиот принц Геза, синот на Такшоњ, кој го наследил својот татко на престолот нешто пред 972 година.

Минијатура, раѓање на Свети Стефан Унгарска илустрирана хроника.

Шаролт имала големо влијание на својот муж, а преку него и на државната управа[1]. Католичките мисионери ја посматрале сомнително, веројатно поради нејзиното православно образование.[2]. Хрониките ја обвинувале дека многу пиела и дека многу луѓе биле поради неа и убиени или таа самата ги убила.

По смртта на Гезе, 997, еден од подалечните роднини Копањ (Koppány) го истакнал своето право на унгарскиот престол и сакал да се ожени со Шаролт, почитувајќи ја унгарската древна традиција. Копањ набргу бил поразен и шарлотиниот син Вајк седнал на унгарскиот престол и станал прв крунисан владетел на Унгарците.

Шаролтино (šar-oldu) името на турски значи бела ласица. Таа исто така била викана Бела кнегиња од страна на своите словенски поданици[3].

Мажење и деца[уреди | уреди извор]

Јудита, ќерка на Шаролта - жена на Болеслав

Извори[уреди | уреди извор]

  • -{Kristó Gyula - Makk Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek,}-) 1996
  • -{Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó Gyula, szerkesztők: Engel Pál és Makk Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest,}-) 1994
  • Estók János: Királynék könyve, Helikon Kiadó. Шаролт
  • -{Kristó Gyula: Géza fejedelem (Rubicon 2000/3)}-
  • Győrffy György: István király és műve, Gondolat Kiadó –. Шаролт
  • Kristó Gyula: Szent István király, Vince Kiadó –. Шаролт
  • -{István király emlékezete (szerkesztette: Katona Tamás), Magyar Helikon –}-) 1973
  • -{Dr. Bernáth Viktória: Géza, a többnejű (História 1995/5-6)}-

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. "In these days, he [Saint Adalbert] sent [a letter] to the High Prince of the Magyars, or rather to his wife who had been holding the whole country in her power with a hand of a man, and who had been governing everything owned by her husband" (Bruno of Querfurt: Sancti Adalberti Pragensis episcopi et martyris vita altera).
  2. "Christian faith made its start under her direction, but the sullied religion mingled with paganism, and this idle and faint Christianity was turning worse than barbarism" (Bruno of Querfurt: Sancti Adalberti Pragensis episcopi et martyris vita altera).
  3. Thietmar of Merseburg: Chronicon

Литература[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]