Прејди на содржината

Човекот по име Ове (роман)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Човекот по име Уве (шведски: En man som heter Ove) е дебитантски роман од шведскиот писател Фредрик Бакман, објавен на шведски јазик од Форум во 2012 година.[1] Романот бил објавен на англиски јазик во 2013 година и стигна до листата на бестселери Њујорк Тајмс 18 месеци по објавувањето и останал на листата 42 недели.[2] На македонски романот е издаден од издавачката куќа Антолог во 2019 година. Преводот на книгата од шведски на македонски јазик е дело на Ивица Челиковиќ, а книгата е објавена со поддршка на програмата „Креативна Европа“ на Европската Унија и Министерството за култура.

Адаптиран е во два филма: „Човек наречен Уве“, чија премиера во Шведска беше на 25 декември 2015 година, со Ролф Ласгард во главната улога,[3] и „Човек наречен Ото“, објавен на 30 декември 2022 година, со Том Хенкс во главната улога.[4]

Инспирација

[уреди | уреди извор]

Бакман ја добил инспирацијата за оваа книга откако прочитал статија за човек по име Уве , кој имал напад додека купувал билети во уметнички музеј. Бакман веднаш се поврзал со овој човек бидејќи тврди дека „не се снаоѓа во разговорот со луѓе“. [2] Тој почнал да пишува блог постови под наслов „Јас сум човек по име Уве “, каде што пишувал за своите омилени досадни работи и досадни работи. Со тек на време, сфатил дека неговото пишување има потенцијал за создавање интересен измислен лик.[2]

  • Уве — намќорест, 59-годишен вдовец неодамна принуден да се пензионира
  • Соња — починатата сопруга на Уве
  • Парване — соседка на Уве, бремена жена од иранско потекло и мајка на две деца
  • Патрик — сопругот на Парване
  • Руне — поранешниот пријател на Уве, кој станал непријател на Уве и сосед кој сега има Алцхајмерова болест.
  • Анита — сопругата на Руне
  • Адриан — поштарот од соседството
  • Џими — соседот со прекумерна тежина

Прием кај читателите

[уреди | уреди извор]

„Киркус Ривјус“ има напишано позитивна критика за романот, опишувајќи како „поглавјата од задната приказна имаат едноставен, басновски квалитет, додека денешните поглавја се епизодни и, понекогаш, неверојатно смешни. Во двата случаи, нарацијата може да скршне кон поучна или претерано блага, но со иронични описи, одлично темпо и спротивставување на ставот на Уве со неговите дела додаваат многу сила за да се избалансира секој патетика“. [5] „Паблишерс Викли“ го нарече романот „нејасен привлечен материјал за засмејување на публиката а во позадина претставува длабока рефлексија за загубата и љубовта. Иако лудориите на Уве повремено се чувствуваат повторувачки, авторот пишува со победнички шарм“. [6]

Адаптации

[уреди | уреди извор]

Според романот бил снимен филм „Човек наречен Уве“, објавен на 25 декември 2015 година,[7] напишан и режиран од Ханес Холм, а во главната улога беше Ролф Ласгард како Уве.[8] Филмот бил номиниран за шест награди, од кои освоил две, на 51-вите награди „Гулдбаге“ во 2016 година.[9][10] Бил номиниран за категориите за најдобар филм од странски јазик и најдобра шминка и фризура на 89-тото доделување на наградите „Оскар“.[11][12][13][14]

Исто така, била објавена и филмска адаптација на англиски јазик наречена „Човек наречен Ото“, во која Том Хенкс бил во главната улога, а во исто време бил и продуцент.[15]

Во јануари 2015 година, била изведена и сценската верзија на книгата, со Јохан Реборг во главната улога како Уве, премиерно била прикажана во Стокхолм, Шведска.[16]

Во јуни 2016 година, Реборг бил еден од тројцата одговорни за драматизацијата „Човек наречен Уве“ за Осло Нај Театар (Новиот театар во Осло), во сценска продукција изведена во соработка со Норвешкиот туристички театар и Торсон Продакшнс, а во режија на Бјарни Хаукур Торсон. Свен Нордин ја толкувал главната улога на Уве, за што бил номиниран за наградата Хеда во 2017 година за најдобар главен актер.[17]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]
  1. „LIBRIS – En man som heter Ove /“. Посетено на 12 January 2016.
  2. 1 2 3 Alter, Alexandra (2016-10-28). „The Man Behind A Man Called Ove, Sweden's Latest Hit Novel“. The New York Times (англиски). ISSN 0362-4331. Посетено на 2021-03-24.
  3. „En man som heter Ove (2015)“. MovieZine. Посетено на 12 January 2016.
  4. D'Alessandro, Anthony (2022-10-17). „Tom Hanks Movie 'A Man Called Otto' Shifts To Christmas“. Deadline (англиски). Посетено на 2022-12-22.
  5. A MAN CALLED OVE | Kirkus Reviews (англиски).
  6. A Man Called Ove. Publishers Weekly. 15 July 2014. Посетено на March 21, 2021.
  7. „En man som heter Ove“. Swedish Film Database (шведски). Swedish Film Institute. 25 December 2015. Архивирано од изворникот на 5 March 2016. Посетено на 30 September 2016.
  8. A Man Called Ove (2015)“. Swedish Film Database. Swedish Film Institute. Архивирано од изворникот на 7 April 2016. Посетено на 12 January 2015.
  9. Swedish Film Institute (4 јануари 2016). "Nominations for the 2015 Guldbagge Awards". Соопштение за печат.  посет. 5 јануари 2016 г Архивирано на 4 март 2016 г.
  10. Norman, Isabel; Nykänen, Joni (18 January 2016). „Glädjevrålet på Guldbaggegalan“ [The Joy of the Guldbagge Awards]. Aftonbladet (шведски). Посетено на 19 January 2016.
  11. McNary, Dave (15 December 2016). „Oscars: Nine Films Advance in Foreign-Language Race“. Variety. Penske Business Media. Посетено на 15 December 2016.
  12. Samuelson, Kate (24 January 2017). „Here Are the 2017 Oscar Nominations“. Time. Архивирано од изворникот на 2018-04-08. Посетено на 24 January 2017.
  13. Tillgren, Jenny (22 December 2016). "En man som heter Ove" kan få Oscar för make up och hår“ [A Man Called Ove Nominated for Makeup and Hairstyling Oscar]. Expressen (шведски). AB Kvällstidningen Expressen. Посетено на 22 December 2016.
  14. Kit, Borys (21 September 2017). „Tom Hanks to Star in, Produce A Man Called Ove Movie“. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Посетено на 27 August 2018.
  15. „Tom Hanks to Star In, Produce A Man Called Ove Movie“. Посетено на 29 April 2019.
  16. „Premiär för "En man som heter Ove". TeaterStockholm.se. Архивирано од изворникот на 21 October 2015. Посетено на 12 January 2016.
  17. „A Man Called Ove“. Sceneweb (норвешки). 1 February 2017. Архивирано од изворникот на 12 August 2024. Посетено на 24 April 2025.