Црква „Св. Илија“ - Солун

Од Википедија — слободната енциклопедија
Свети Илија
Προφήτη Ηλία
Поглед на црквата
Карта
40°38′27.3″N 22°56′54.9″E / 40.640917° СГШ; 22.948583° ИГД / 40.640917; 22.948583Координати: 40°38′27.3″N 22°56′54.9″E / 40.640917° СГШ; 22.948583° ИГД / 40.640917; 22.948583
МестоСолун
ЗемјаЕгејска Македонија, Грција
ВероисповедЦариградска патријаршија
Архитектура
ЗавршенаXIV век
Управа
ЕпархијаСолунска
Фреска „Исцелувањето на слепите“ од 1360 – 1380 г.

Свети Илија (грчки: Ιερός Ναός Προφήτη Ηλία) — средновековна црква во градот Солун, Егејска Македонија. Влегува во состав на Солунската епархија на Цариградската патријаршија.[1] Во 1988 г. е прогласена за светско наследство на УНЕСКО како дел од Ранохристијанските и византиски споменици во Солун.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Црквата е сместена на рид во Горниот Град, на раскрсницата на улиците „Олимпија“, „Јоанис Варвакис“ и „Профитис Илијас“. Изградена е во втората половина на XIV век. Веројатно првобитно била посветена на Христос и била манастирска, можеби на Акапинскиот манастир поврзан со династијата Палеолози. По османлиското освојување на Солун во 1430 г. храмот веднаш е претворен во џамија од Бадра Мустафа-паша и го добила името Ески сарај[4] или Сарајли-џамија.[5] Откако градот потпаднал под Грција во 1912 г. храмот е вратен како црква и го добил денешното име, можеби поради погрешното толкување на турското име.[1]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Храмот е импресивна градба во типичнииот солунски светогорски стил застапен кај манастирските цркви. Има корсовиден облик со голема главна купола со пречник од 5,5 м, а на север и на југ се оформени широки и високи полукружни конхи. Има уште четири мали простории со куполи, а на запад има простран правоаголен нартекс со четири столбови, на чиј покрив има две нови куполи. На западната и делумно на северната и јужната страна има отворен трем.[1] Отмената ѕидарија е нетипична за Солун и е преземена од цариградската архитектура.[6]

Живопис[уреди | уреди извор]

Внатре има зачувано неколку изворни фрески кои датираат меѓу 1360 и 1380 г. Тие се истакнуваат со високиот квалитет на изведба — невообичаено чувство за реализам и длабочина на сцените, интензивно движење и видливи емоции на фигурите.[1] Овој доцнопалеолошки стил извршил силно влијание врз српскиот средновековен живопис.[7]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Προφήτης Ηλίας“. Thessaloniki 4 all. Архивирано од изворникот на 2022-06-29. Посетено на 8 јули 2016. Text "Your Thessaloniki" ignored (help)
  2. „Paleochristian and Byzantine Monuments of Thessalonika“. UNESCO. Посетено на 11 јули 2016.
  3. „ΠΑΓΚΟΣΜΙΑ ΠΟΛΙΤΙΣΤΙΚΗ ΚΛΗΡΟΝΟΜΙΑ UNESCO: Παλαιοχριστιανικά και Βυζαντινά μνημεία Θεσσαλονίκης“. Hellenic National Commission for UNESCO. Архивирано од изворникот на 2012-06-27. Посетено на 11 јули 2016.
  4. Papagiannopoulos, Apostolos. Monuments of Thessaloniki, Rekos ltd., 2015, p.88
  5. Kourkoutidou-Nikolaidou, E., A. Tourta (1997). Wandering in Byzantine Thessaloniki. Kapon Editions. стр. 112 – 113. ISBN 960-7254-47-3.
  6. Kourkoutidou-Nikolaidou, E., A. Tourta (1997). Wandering in Byzantine Thessaloniki. Kapon Editions. стр. 113–114. ISBN 960-7254-47-3. no-break space character во |pages= во положба 4 (help)
  7. Kourkoutidou-Nikolaidou, E., A. Tourta (1997). Wandering in Byzantine Thessaloniki. Kapon Editions. стр. 115–116. ISBN 960-7254-47-3. no-break space character во |pages= во положба 4 (help)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]