Црква „Св. Атанасиј“ - Каваларци

Од Википедија — слободната енциклопедија
Свети Атанасиј
Αγίου Αθανασίου
Карта
40°43′7.6″N 23°2′48.2″E / 40.718778° СГШ; 23.046722° ИГД / 40.718778; 23.046722Координати: 40°43′7.6″N 23°2′48.2″E / 40.718778° СГШ; 23.046722° ИГД / 40.718778; 23.046722
МестоКаваларци, Лагадинско
ЗемјаЕгејска Македонија, Грција
ВероисповедЦариградска патријаршија
Архитектура
Културнонаследна категоријаспоменик на културата
Архит. типтрикорабна базилика
Завршена1850
Управа
Архијерејско намесништвоЛагадинско
ЕпархијаЛагадинско-ајватовско-рендинска

Свети Атанасиј (грчки: Αγίου Αθανασίου) — црква во селото Каваларци, Лагадина, Егејска Македонија. Влегува во состав на Лагадинско-ајватовско-рендинската епархија на Цариградската патријаршија.[1][2]

Црквата е гробишен храм, сместен во северниот дел на селото, и сè до изградбата на „Св. Нектариј“ била парохиска. Подигната е во 1850 г. според камениот натпис вграден во јужниот ѕид.[1][2] Претставува трикорабна базилика со дрвен покрив[1] и полукружна апсида на исток.[2] Има димензии од 12,75 × 19,25 м.[2] На запад и југ има трем[1] од почетокот на XX век.[2] Храмот е изграден на блатно место, и претрпел разни статички неповолни интервенции. Украсите во внатрешноста се во лоша состојба. На новиот иконостас има неколку икони од стариот дрвен иконостас, а останатите икони се во жртвеникот. Во храмот има вкупно 69 вредни преносливи икони, една хоругва за поворки, 8 литургиски предмети и 31 старопечатени книги. Иконите се од 1856, 1857, 1865 и 1872 г. и дел од нив се дело на мајсторот Ставракис Маргаритис од погрченото солунско село Кулакија. Книгите датираат од 1843, 1852, 1902 г., меѓу кои е евангелие со сребрена опкова.[3] Во жртвеникот и на јужниот ѕид на наосот има остатоци од фрески, веројатно од почетокот на XX век.[2]

Во 1997 г. црквата е прогласена за споменик на културата.[1][2]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Μακροπούλου, Δέσποινα, Κωνσταντίνος Κατσίκης (2014). Κειμηλιακό Απόθεμα σε Ναούς της περιφέρειας Θεσσαλονίκης από τον 16ο ως τον 20ο αιώνα. Φορητές Εικόνες, Λειτουργικά Αντικείμενα, Παλαίτυπα και Χειρόγραφα Βιβλία, Τεύχος 1 (PDF) (грчки). Θεσσαλονίκη: Στοά των Επιστημών - Ακαδημία Θεσμών και Πολιτισμών. Βυζαντινή Μακεδονία και Θράκη. стр. XX. Архивирано од изворникот (PDF) на 2018-06-12. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 „ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Β1/Φ34/20250/501/10-6-1997 - ΦΕΚ 568/Β/11-7-1997 ΦΕΚ 567/Β/11-7-1997“. Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων. Архивирано од изворникот на 2022-05-18. Посетено на 11 јуни 2018.
  3. Μακροπούλου, Δέσποινα, Κωνσταντίνος Κατσίκης (2014). Κειμηλιακό Απόθεμα σε Ναούς της περιφέρειας Θεσσαλονίκης από τον 16ο ως τον 20ο αιώνα. Φορητές Εικόνες, Λειτουργικά Αντικείμενα, Παλαίτυπα και Χειρόγραφα Βιβλία, Τεύχος 1 (PDF). Θεσσαλονίκη: Στοά των Επιστημών - Ακαδημία Θεσμών και Πολιτισμών. Βυζαντινή Μακεδονία και Θράκη. стр. XXI. Архивирано од изворникот (PDF) на 2018-06-12.