Прејди на содржината

Црвен виленик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Црвен виленик

Црвен виленик — вид на електромагнетно празнење на облак во атмосферата што се јавува многу високо над грмежните облаци. Може да има различни облици и да свети со црвеникава или портокалова светлина на ноќното небо. Го создаваат високонапонски молњи. Понекогаш образува гроздови на надморска височина од 50 до 90 км над површината на Земјата. Првиот пишан запис датира од 1886, а првите слики се од 1989 година од Универзитетот во Минесота. Претставува повеќе појава на ладна плазма отколку топли молњи од тропосферата, така што според светлината е поблиску до флуоресцентна цевка отколку до електрично празнење на молња.

Историски извештаи

[уреди | уреди извор]

Првите извештаи датираат од 1730-тите во Германија, од страна на Јохан Георг Естор. Нобеловецот Чарлс Томсон Рис Вилсон во 1925 година, врз основа на теоретски пресметки, заклучил дека електричните празнења може да се појават и во горните слоеви на атмосферата, а во 1956 година и забележал нешто како црвен виленик. Конечно, нивното постоење било потврдено од Универзитетот во Минесота, сосема случајно, во 1989 година.[1]

Неколку години по нивното откритие, тие беа именувани како црвени виленици според лик од Шекспировиот Сон на летната ноќ.[2] После тоа е снимен над 10.000 пати.

Откриени се речиси во сите делови на светот и потврдено е дека се појавуваат само за време на најтешките грмотевици.[3][4][5] Во горниот дел се појавува црвеникав или портокалов блесок, додека на долниот дел се гледаат синкави ластари кои изгледаат како да висат, а понекогаш му претходи црвеникава венец.[6] Тие обично траат неколку милисекунди и ги создаваат високонапонски молњи помеѓу буреносните облаци и земјата. Тие често се јавуваат во гроздови од 2 или повеќе, и обично се движат од 50 до 90 км над површината на Земјата.

  1. Walter A. Lyons and Michey D. Schmidt (2003). P1.39 The Discovery of Red Sprites as an Opportunity For Informal Science Education. American Meteorological Society
  2. Sentman, D. D.; Wescott, E. M.; Osborne, D. L.; Hampton, D. L.; Heavner, M. J. (1995). „Preliminary results from the Sprites94 Aircraft Campaign: 1. Red sprites“. Geophys. Res. Lett. 22 (10): 1205–1208. Bibcode:1995GeoRL..22.1205S. doi:10.1029/95GL00583.
  3. Kathy Berry (1994). Spectacular Color Flashes Recorded Above Electrical Storms. NASA
  4. Don Savage and Kathy Berry (1995). Sprites Confirmed Over Storms Outside U.S. For First Time. NASA
  5. „Rare Atmospheric Phenomenon Observed from Armagh“. Архивирано од изворникот на 05. 09. 2013. Посетено на 09. 01. 2019. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |archive-date= (help)
  6. McHarg, Matthew G.; Haaland, Ryan K.; Moudry, Dana; Stenbaek-Nielsen, Hans C. (2002). „Altitude-time development of sprites“. Journal of Geophysical Research: Space Physics. 107 (A11): 1364. Bibcode:2002JGRA..107.1364M. doi:10.1029/2001JA000283.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]