Центар за граѓански слободи (организација за човекови права)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Центарот за граѓански слободи ( украински: Центр Громадянських Свобод ) е украинска организација за човекови права предводена од украинската адвокатка Олександра Матвичук .[1] Основана е во 2007 година,[2] со цел да се изврши притисок врз владата на Украина да ја направи земјата подемократска.[3][4] Организацијата ја доби Нобеловата награда за мир за 2022 година, заедно со Алес Бјалијатски и руската организација Меморијал . [5] [6]

Историја[уреди | уреди извор]

Мисија

Воспоставување на човекови права, демократија и солидарност во Украина и регионот на ОБСЕ за афирмација на човечкото достоинство.

Визија

CCL е еден од водечките актери во Украина, кој влијае врз формирањето на јавното мислење и јавната политика, го поддржува развојот на граѓанскиот активизам и активно учествува во меѓународните мрежи и акциите за солидарност за промовирање на човековите права во регионот на ОБСЕ.

Центарот за граѓански слободи е основан во Киев, Украина на 30 мај 2007 година.[2] Организацијата е ангажирана во воведување законски измени во обид да ја направи Украина подемократска и да ја подобри јавната контрола на агенциите за спроведување на законот и судството.[3] Еден од фокусите на организацијата е ажурирањето на Кривичниот законик на Украина .[3]

Во времето на протестите на Евромајдан во 2013-2014 година, групата го започна проектот Еуромајдан СОС за да обезбеди правна поддршка на демонстрантите кои учествуваа во протестите на Евромајдан и да ги надгледува злоупотребите направени од безбедносните сили на тогашниот претседател Виктор Јанукович .[4]

По руската анексија на Крим во 2014 година и почетокот на војната во Донбас (исто така во 2014 година), организацијата започна да го документира политичкиот прогон на Крим и злосторствата на територијата контролирана од поддржаната од Русија сепаратистичка Народна Република Луганска и Народна Република Доњецк.[7] Организацијата, исто така, започна меѓународни кампањи за ослободување на незаконски затворени луѓе во Русија, руско анектираниот Крим и Донбас .[3][8]

По руската инвазија на Украина во 2022 година, Центарот за граѓански слободи исто така започна да ги документира руските воени злосторства извршени за време на војната.[9] Норвешкиот Нобелови комитет во 2022 година рекол дека организацијата „игра пионерска улога барајќи ги виновните страни одговорни за нивните злосторства “.[10]

На 7 октомври 2022 година, Центарот за граѓански слободи ја доби Нобеловата награда за мир за 2022 година, заедно со Алес Бјалијатски и руската организација Меморијал . [5] [6] Ова била прва Нобелова награда доделена на украински граѓанин или организација. За време на прес-конференцијата на 8 октомври 2022 година, раководителот на Центарот за граѓански слободи , Олександра Матвичук, признал дека ниту украинскиот претседател Володимир Зеленски, ниту кој било друг (украински) владин функционер не му честитал на Центарот за граѓански слободи за добивањето на Нобеловата награда.[11] Матвичук рекол дека можеби се обиделе, но можеле да бидат неуспешни бидејќи таа и нејзината колешка „штотуку се враќале од службено патување“.[11]

Во ноември 2022 година, Олександра Матвичук ги повика земјите да и дадат оружје на Украина за ослободување на окупираните територии во Украина како најдобар начин да се запрат долготрајните злосторства што ги прави Руската Федерација.[12]

Име[уреди | уреди извор]

Според статутот на организацијата, целото име на организацијата е Центар за граѓански слободи Организација на граѓанското општество, а скратената деноминација е Центар за граѓански слободи .[13] На својата веб-страница, организацијата најмногу се нарекува себеси Центар за граѓански слободи .

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Oleksandra Matviychuk – Ukraine | Coalition for the International Criminal Court“. www.coalitionfortheicc.org. Посетено на 17 August 2021.
  2. 2,0 2,1 „Ukraine's Center for Civil Liberties becomes one of Nobel Peace Prize laureates“. Ukrinform (англиски). 7 October 2022. Посетено на 7 October 2022.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Todorov, Svetoslav (14 February 2022). „Meet Oleksandra Matviichuk from Ukraine“. Friedrich Naumann Foundation (англиски). Посетено на 7 October 2022.
  4. 4,0 4,1 Specia, Megan; Mykolyshyn, Oleksandra (7 October 2022). „Ukraine's Center for Civil Liberties was documenting rights violations long before Russia's full-scale invasion“. The New York Times (англиски). ISSN 0362-4331. Посетено на 8 October 2022.
  5. 5,0 5,1 „The Nobel Peace Prize 2022“. NobelPrize.org (англиски). Посетено на 7 October 2022.
  6. 6,0 6,1 „Nobel Peace Prize to activists from Belarus, Russia, Ukraine“. Onmanorama (англиски). 7 October 2022. Посетено на 7 October 2022. Грешка во наводот: Неважечка ознака <ref>; називот „onmanorama2022-10-07“ е зададен повеќепати со различна содржина.
  7. „Belarus, Ukraine, Russia activists win Nobel Peace Prize“. BBC News (англиски). 7 October 2022. Посетено на 7 October 2022.
  8. „Oleksandra Matviichuk“. religiousfreedom.in.ua. Посетено на 17 August 2021.
  9. „Nobel peace prize given to human rights activists in Belarus, Russia and Ukraine“. The Guardian (англиски). 7 October 2022. Посетено на 7 October 2022.
  10. „Nobel peace prize 2022 awarded to human rights campaigners in Ukraine, Russia and Belarus – as it happened“. The Guardian (англиски). 7 October 2022. Посетено на 7 October 2022.
  11. 11,0 11,1 Yurii Korogodskyi (8 October 2022). „We hope to create an international tribunal and punish Putin and Lukashenko, – Central Committee on the Nobel Prize“. Lb.ua [uk] (Ukrainian). Посетено на 8 October 2022.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  12. „Nobel Peace Laureate Calls for Weapons to Free Ukraine“. Посетено на 28 November 2022.
  13. „Statute of Centre for Civil Liberties Civil Society Organisation – new version“ (PDF). Centre for Civil Liberties. 27 June 2022. Архивирано од изворникот (PDF) на 7 October 2022. Посетено на 7 October 2022.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]