Цезиум јодид

Од Википедија — слободната енциклопедија
Цезиум јодид
Caesium iodide
CsI кристал

CsI кристал кој сцинцилира

Кристална структура
Назнаки
7789-17-5 Ок[1]
ChemSpider 23003 Ок
EC-број 232-145-2
3Д-модел (Jmol) Слика
PubChem 24601
RTECS-бр. FL0350000
UNII U1P3GVC56L
Својства
Хемиска формула
Моларна маса 0 g mol−1
Изглед бела кристалена цврста супстанца
Густина 4.51 g/cm3
Точка на топење
Точка на вриење
848 g/L (25 °C)
-82.6·10−6 cm3/mol[2]
Показател на прекршување (nD) 1.9790 (0.3 µm)
1.7873 (0.59 µm)
1.7694 (0.75 µm)
1.7576 (1 µm)
1.7428 (5 µm)
1.7280 (20 µm)[3]
Структура
Кристална структура CsCl, cP2
Pm3m, No. 221[4]
Кубична (Cs+)
Кубична (I)
Термохемија
Ст. енталпија на
формирање
ΔfHo298
−346.6 kJ/mol[5]
Стандардна моларна
ентропија
So298
123.1 J/mol·K[5]
Специфичен топлински капацитет, C 52.8 J/mol·K[5]
Опасност
GHS-ознаки:
Пиктограми
GHS07: ИзвичникGHS08: Опасност по здравјетоGHS09: Опасност по животната средина
Сигнални зборови
Предупредување
Изјави за опасност
H315, H317, H319, H335
Изјави за претпазливост
P201, P202, P261, P264, P270, P271, P272, P273, P280, P281, P301+P312, P302+P352, P304+P340, P305+P351+P338, P308+P313, P312, P321, P330, P332+P313, P333+P313, P337+P313, P362, P363, P391, P403+P233, P405, P501
Температура на запалување {{{value}}}
Смртоносна доза или концентрација:
2386 mg/kg (орално, стаорец)[1]
Слични супстанци
Други анјони Цезиум флуорид
Цезиум хлорид
Цезиум бромид
Цезиум астатид
Други катјони литиум јодид
Натриум јодид
Калиум јодид
Рубидиум јодид
Франциум јодид
Дополнителни податоци
 Ок(што е ова?)  (провери)
Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa)
Наводи

Цезиум јодид (хемиска формула CsI) е јонско соединение на цезиум и јод. Често се користи како влезен фосфор кај цевката за засилување на сликата на Х-зраците што се наоѓа во флуороскопската опрема. Фотокатодите на цезиум јодид се многу ефикасни при екстремни ултравиолетови бранови должини.[6]

Синтеза и структура[уреди | уреди извор]

Монатомски жици од цезиум халид израснати во двојни јаглеродни наноцевки.[7]

Кристалите на цезиум јодид имаат кубична кристална структура CsCl, но типот на структурата на нанометарски тенки CsI филмови зависи од материјалот на подлогата - тоа е CsCl за микашист и NaCl за LiF, NaBr и NaCl супстрати.[8]

Атомските синџири на цезиум јодид може да се растат во јаглеродни наноцевки со двојни ѕидови. Во таквите синџири I атомите изгледаат посветли од атомите Cs во електронските микрографии и покрај тоа што имаат помала маса. Оваа разлика беше објаснета со разликата на полнежот помеѓу атомите на Cs (позитивни), внатрешните ѕидови на наноцевките (негативни) и атомите I (негативни). Како резултат на тоа, атомите на Cs се привлекуваат кон ѕидовите и вибрираат посилно од атомите I, кои се истуркани кон оската на наноцевката.[7]

Употреба[уреди | уреди извор]

Важна примена на кристалите на цезиум јодид, кои се сцинтилатори, е електромагнетната калориметрија во експерименталната физика на честички. Чистиот CsI е брзо и густо сцинтилирачки материјал со релативно мал принос на светлина што значително се зголемува со ладење.[9] Покажува две главни компоненти на емисија: една во блискиот ултравиолетовиот регион на бранова должина од 310 nm и една на 460 nm. Недостатоците на CsI се високиот температурен градиент и малата хигроскопност.

Цезиум јодид се користи како разделувач на зрак во инфрацрвените спектрометри so Фуриеова трансформација (FTIR). Има поширок опсег на пренос од почестo користените разделувачи на зраци направени од калиум бромид, со работен опсег во далечната инфрацрвена зона. Сепак, CsI кристалите со оптички квалитет се многу меки и тешко се расцепуваат или полираат. Тие, исто така, треба да се обложат (обично со германиум) и да се складираат во десикатор, за да се минимизира интеракцијата со атмосферските водени пареи.[10]

Во прилог на влезните фосфори од засилувачот на сликата, цезиум јодидот често се користи и во медицината како сцинтилирачки материјал во рамните панелни рендгенски детектори.[11]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Cesium iodide. U.S. National Library of Medicine
  2. Haynes, p. 4.132
  3. Haynes, p. 10.240
  4. Huang, Tzuen-Luh; Ruoff, Arthur L. (1984). „Equation of state and high-pressure phase transition of CsI“. Physical Review B. 29 (2): 1112. Bibcode:1984PhRvB..29.1112H. doi:10.1103/PhysRevB.29.1112.
  5. 5,0 5,1 5,2 Haynes, p. 5.10
  6. Kowalski, M. P.; Fritz, G. G.; Cruddace, R. G.; Unzicker, A. E.; Swanson, N. (1986). „Quantum efficiency of cesium iodide photocathodes at soft x-ray and extreme ultraviolet wavelengths“. Applied Optics. 25 (14): 2440. Bibcode:1986ApOpt..25.2440K. doi:10.1364/AO.25.002440. PMID 18231513.
  7. 7,0 7,1 Senga, Ryosuke; Komsa, Hannu-Pekka; Liu, Zheng; Hirose-Takai, Kaori; Krasheninnikov, Arkady V.; Suenaga, Kazu (2014). „Atomic structure and dynamic behaviour of truly one-dimensional ionic chains inside carbon nanotubes“. Nature Materials. 13 (11): 1050–4. Bibcode:2014NatMa..13.1050S. doi:10.1038/nmat4069. PMID 25218060.
  8. Schulz, L. G. (1951). „Polymorphism of cesium and thallium halides“. Acta Crystallographica. 4 (6): 487–489. doi:10.1107/S0365110X51001641.
  9. Mikhailik, V.; Kapustyanyk, V.; Tsybulskyi, V.; Rudyk, V.; Kraus, H. (2015). „Luminescence and scintillation properties of CsI: A potential cryogenic scintillator“. Physica Status Solidi B. 252 (4): 804–810. arXiv:1411.6246. Bibcode:2015PSSBR.252..804M. doi:10.1002/pssb.201451464. S2CID 118668972.
  10. Sun, Da-Wen (2009). Infrared Spectroscopy for Food Quality Analysis and Control. Academic Press. стр. 158–. ISBN 978-0-08-092087-0.
  11. Lança, Luís; Silva, Augusto (2012). „Digital Radiography Detectors: A Technical Overview“ (PDF). Digital Imaging Systems for Plain Radiography. Springer. doi:10.1007/978-1-4614-5067-2_2. hdl:10400.21/1932. ISBN 978-1-4614-5066-5.

Цитирани извори[уреди | уреди извор]

  • Haynes, William M., уред. (2011). CRC Handbook of Chemistry and Physics (XCII. изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 1439855110.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]